Kako filmovi i serije pogrešno predstavljaju pojedina zanimanja
Kao da nisu u dodiru sa stvarnošću, scenaristi i producenti pronalaze neka pravila o raznim zanimanjima, pretvaraju ih u potpuno nerealne klišee i ponavljaju kad god za to imaju priliku. Ovi stereotipi tako postaju konstanta na koju se posle nekog vremena i sami navikavamo. Nažalost, oni obično nisu tačni, a evo koje od njih izdvajaju ljudi koji se i sami bave tim profesijama.
Barmeni ne slušaju probleme ceo dan
U filmovima, barmena ili nigde nema i ne može mu se privući pažnja, ili češće, sluša jadikovke likova koji ne znaju šta će sa sobom. Istina je negde između, jer oni imaju dosta posla i ne mogu da po ceo dan budu na raspolaganju u svojstvu terapeuta, ali takođe ne provode ni celu smenu u brisanju šanka ili poliranju čaša.
Nisu svi klupski muzičari depresivni
Činjenica je da priča o klupskim muzičarima obično kreće tako što su oni negde na ivici depresije i čekaju neko čudo da im promeni situaciju i donese sreću. Tek kad dođe do drastičnog zaokreta, vide se iskre života u njihovim očima i svet ponovo ima smisla. Istina je nisu svi muzičari takvi i da nekima jednostavno prija svirka u klubu i manja gužva nego da su poznati.
Arheolozi ne jure po džunglama sa bičem u rukama
Iako su filmski arheolozi obično usred neke ogromne avanture koja od njih zahteva da konstantno rizikuju život, u stvarnosti se to jednostavno ne dešava. Suština ovog posla je obilaženje raznih lokaliteta, detaljno pregledanje svega što se iskopa i pravilno čuvanje i obeležavanje svega toga. Sve to uz gomilu pročitanih izveštaja i tuđih istraživanja.
Nisu svi pisci neorganizovani
Najčešće ih prikazuju kao pijanice, koji su neorganizovani i ne baš u dodiru sa stvarnošću, ali su svejedno uspešni. To ne ide baš tako, jer je zapravo neophodno puno rada i truda i obično se bave i drugim, redovnijim poslom.
Naučnici ne prave eksperimente tako lako
Čim se nešto desi, filmski i serijski naučnici obavljaju razna testiranja, da ne bi gubili vreme. Tako nešto bi inače trajalo mesecima, čak i godinama, jer sve počinje predlogom eksperimenta, nakon čega ide skupljanje fondova i tek onda dolaze probna testiranja. Do konačnog rezultata vodi dug i naporan proces.
Analiza DNK traje mnogo duže
Nakon zločina i pronađenog tela, filmski proces dobijanja podataka iz DNK analize traje samo nekoliko sati. U stvarnosti, to je bliže odrednici od nekoliko dana ili nedelja, kada uopšte dođe na red od ostalih protokola. Zato je fizički nemoguće da ceo proces bude gotov u toku jednog običnog dana.
Vlasnici knjižara nisu pročitali baš svaku knjigu
Naravno da je neko ko drži knjižaru upućen u to što radi i da poznaje razne žanrove književnosti, ali nemoguće je da je pročitao baš svaku knjigu koju prodaje. U filmovima i serijama, za koju god da se knjigu uhvati kupac, prodavac i/ili vlasnik će im iste sekunde ispričati sve što mogu baš o toj knjizi.