Herman Vaske: Važno je otići korak dalje

Kako ste došli na ideju da slavne i uspešne ljude pitate o njihovoj kreativnosti? Da im postavite pitanje – Zašto ste kreativni?

Reći ću vam kako je sve počelo. Odrastao sam u realnosti koja je imala niz pravila koja nikad nisam dovodio u pitanje. Dolazak u London je to promenio. London me izvukao iz mog života i pokazao mi život iz različitih i iznenađujućih uglova. Odjednom sam mogao da dovodim u pitanje sve za šta sam do tada mislio da je neupitno. Radio sam za agenciju Saatchi & Saatchi u Londonu. Moj mentor je bio kreativni direktor Pol Arden. Jednog leta posetio sam Pola u njegovoj seoskoj kući u Saseksu. Bila je topla letnja noć, sedeli smo u dvorištu, popili smo nekoliko pića, i vodili živ i dubok razgovor o tome zašto radimo to što radimo. Pogledao sam u zvezdano nebo, i iznenada mi je palo na pamet pitanje – Zašto sam kreativan? Pol je skočio sa svoje stolice – To je to, to je jedino pitanje. Ništa više, samo to, zapiši to, zapiši, samo to! Pomislio sam tad da mu možda nije dobro. Sledećih 30 godina duboko sam uronio u temu kreativnosti opsednut time da pronađem tajne kreativnih podsticaja. 

Lista ljudi koje ste intervuisali veoma je impresivna. Da li je bilo teško doći do njih?

Odgovoriću vam pomoću jednog primera. Jednom sam pozvao kancelariju Harvi Kajtela i rekao da bih želeo da ga intervjuišem. Sekretarica je rekla da bi trebalo da pozovem publicistu u Njujorku. Pozvao sam, i rekli su mi da treba da pozovem PR agenciju. PR agencija mi je rekla da treba da pozovem agenciju ICM u Los Anđelesu. Pozvao sam i rekli su mi da se obratim publicisti u Njujorku. Tako da je to bilo mojih 15 minuta bez slave.

Tog dana sam snimao sa Džulijanom Šnabelom u njegovom studiju. Snimali smo ceo dan i dobro smo se slagali, tako da sam mu ispričao šta se dogodilo tog jutra s mojim pozivima Harvijevim kancelarijama. Džulijan je rekao: „Hmm…“ Nastavili smo snimanje, i kad sam se uveče vratio u svoju malu sobu u Paramountu, sekretarica na telefonskoj mašini je svetlela. Bila je to poruka od sekretarice Harvija Kajtela, iste ona koja me je poslala u pakao tog jutra. Rekla je: „Pa, Džulijan vas je preporučio. Kad možete da dođete? Harvi ima vremena u sredu po podne, i u četvrtak po podne.“

Dakle, to je lekcija koju sam naučio na samom početku: Ako radite svoj posao i bavite se svojom umetnošću, dobijate zauzvrat mnogo darežljivosti od kreativnih ljudi. Ima na desetine takvih priča, kad su ljudi shvatili da sam iskreno zainteresovan za kreativnost. I ti ljudi su mi veoma pomogli. 

Koliko je autora kojima ste postavili pitanje – Zašto ste kreativni? Gde su se odvijali svi ti intervjui?

Pitao sam i snimio više od 1.000 ljudi. Odavno sam prestao da brojim. Lokacije su bile i apartmani hotela Carlton u Kanu i plaže Santa Monike. I pustinja Novog Meksika i karaoke-barovi u Tokiju. I penthausi Njujorka, i podzemlje Berlina. I dizajn-studio u Parizu i kanali u Amsterdamu. I zadnje sedište limuzine u Nju Džersiju i Muzej moderne umetnosti u Nemačkoj. I foto-studio u Milanu i snežne planine Davosa.

Jednostavno, ne mogu da se zaustavim. Čak sam intervjuisao i bivšeg predsednika Nemačke u sauni u Berlinu. 

Koji odgovori su vam bili najinteresantniji? Da li su vas neki odgovori iznenadili?

Jednom sam Toniju Keju (britanski reditelj, prim) dao prazan list papira. Na vrhu je bilo zapisano pitanje – Zašto ste kreativni? Toni je uzeo nož, posekao lice i nekoliko kapi krvi utisnuo na papir – implicirajući odgovor da mu je kreativnost u krvi. I dodao: „Probudim se, i uvek me pokreću te stvari koje me nagone da stvaram. Srećom, vrsta anđela koja podstiče kreativnost uvek mi govori da treba da budem bolji.“

Dejvid Bouvi je kao umetnik veoma uticao na mene. Sreo sam ga u Njujorku. Pozvao me je da se popnem liftom do tridesetog sprata njegove zgrade na Petoj aveniji. Pili smo kafu i Dejvid mi je pustio demo-trake njegovog albuma Outside. Kad smo radili intervju, ispričao sam mu priču o umetnicima Gilbertu i Džordžu. Kad su ih jednom intervjuisali za BBC, oni su rekli – Zar moramo ovako da radimo intervju? Vi tamo, mi ovde? Zar ne možemo da stojimo na glavama i razgovaramo nogama?

Predložio sam Bouviju da uradimo drugačiji intervju, da uradimo nadrealnu postavku kadra kao na slikama Renea Magrita. Dejvid je gledao u kameru, ja sam gledao kroz prozor. To je bio sjajan primer kako se kreira prava magija. 

U trideset godina dugom procesu pravljenja dokumentarnog filma šta ste naučili i otkrili o kreativnosti, o veoma talentovanim ljudima i njihovom kreativnim podsticajima?

Vodio sam razgovore s najkreativnijim ljudima u svetu o tome šta ih pokreće da materijalizuju svoje apstraktne ideje. Bog, seks, novac, strah, kompulsivnost, detinjstvo, ili želja da ostave trag na zidu. Iz mnoštva odgovora grupisao sam kreativne podsticaje, i kreirao poglavlja koji su važni navigatori kroz izložbu Why are you creative. 

Kako su vas svi ti razgovori o kreativnosti promenili? Kako su uticali na vašu ličnu kreativnost?

Važan uticaj izvršio je Džordž Luis, autentični Mad Man s Medison avenije (Luis je poznati američki art direktor i dizajner, prim). Kad sam ga upoznao, poklonio mi je knjigu. Naslov knjige bio je Be careful, George. A tu rečenicu su mu, inače, roditelji stalno ponavljali. Džordž je uzeo olovku i napisao belešku na prvoj strani. Zapisao je – Budi neustrašiv, Herman. A to je sjajan savet za kreativne ljude. Morate uvek biti spremni da odete još jedan korak dalje i – uradite to – da biste izbegli fenomen – Mogao sam to da uradim. Naučio sam da samo uradim nešto. To je sjajan savet – da se ne plašite da budete drugačiji, i da ne tražite odobrenje.

Jedan novinar je jednom prilikom, gledajući delo Demijena Hirsta, rekao Hirstu – I ja sam mogao to da uradim. Demijen je odgovorio – Da, ali niste uradili.

Tako da je razlika između takozvanih kreativnih i nekreativnih ljudi u tome što kreativni ljudi jednostavno urade nešto. Svi drugi samo razmišljaju o tome i govore o tome, ali ne čine ništa. I to je sve. 

Kako je izgledao proces pravljenja dokumentarnog filma? S kim ste sarađivali na njemu?

Imao sam sreće sa saradnicima na filmu Why Are We Creative. Urednica Mari-Šarlot Moro je uradila sjajan posao ukrotivši čudovište – izašla je na kraj s beskonačnim snimcima koji su nastajali tokom 30 godina. Valeri Pirson je magičnim dodirom stvorila sjajne animacije. Moj dugogodišnji saradnik Bliksa Bargeld iz grupe Einstürzende Neubauten i Teho Teardo komponovao je sjajnu muziku. 

Prošle godine je predstavljena i izložba Why you are creative u Muzeju komunikacija u Berlinu, u Frankfurtu i Esenu. Kako ste osmislili izložbu?

Čitav projekat WHY ARE YOU CREATIVE je istraživanje mnogih aspekata kreativnosti – umetničkih, intelektualnih, filosofskih, političkih, naučnih.

Arhiva se sastoji od preko 1.000 umetničkih radova i artefakta, kao i iz 1.000 snimljenih razgovora s kreativnim ljudima iz različitih kreativnih disciplina. Svi oni odgovaraju na moje pitanje – Zašto ste kreativni? Među njima su reditelji kao što su Stiven Spilberg, Dejvd Linč i Vim Venders, zatim muzičari Dejvid Bouvi, Bjork, Bono, Pussy Riot, pisci Džordž R Martin, Mišel Uelbek, umetnici Marina Abramović, Džef Kons, Džordž Bejzlic, Džo Koleman, Demijen Hirst, Neo Rauh, dizajneri Filip Stark, Džordž Luis, modni dizajneri Vivijen Vestvud i Johji Jamamoto, glumci Anđelina Džoli, Tilda Svinton, Izabela Roselini, Vilijem Defo, Šon Pen, naučnik Stiven Hoking, arhitekti Zaha Hadid i Frenk Geri, političari Majkl Gorbačov i Jaser Arafat, filosof Slavoj Žižek, neverovatne ličnosti kao što je Nelson Mandela ili Njegova Svetost Dalaj Lama…. Dobitnici Oskara i Nobelove nagrade, čak 50 laureata, takođe su deo projekta.

Svi učesnici projekta su stvorili i mala umetnička dela za ovaj projekat – neka su veoma lična, neka bizarna. Izložba predstavlja i deo tih radova. Izložba, konačno, predstavlja i velike filmske autore – od Bili Vajldera do Stivena Spilberga, od Mikelanđela Antoninija do Dejvida Linča, od Šona Pena do Anjes Varde. Postavka je imala značajan uspeh u Evropi. 

Da li planirate buduća predstavljanja izložbe?

Ove godine postavku ćemo predstaviti u Bazelu, Cirihu i u Nacionalnom audiovizuelnom centru u Luksemburgu. U pregovorima smo s umetničkim prostorima i galerijama u Njujorku. Bilo bi lepo da izložbu predstavimo i u Beogradu jednog dana. 

Postavila bih vam pitanje i o drugim filmovima koje ste snimili. Koje teme vas zanimaju, kako ste ih odabrali?

Teme biram prema strasti i intuiciji. S Denisom Hoperom sam snimio četiri filma. Tako da sam strastveno želeo da snimim i omaž njegovom životu. Volim i umetnost, i uvek sam rado pravio filmove o evropskim umetničkim muzejima. Uvek me je zanimala i korelacija između fudbala i kreativnosti. Tako da sam angažovao glumca Džona Kliza da tumači glavnu ulogu i snimio film The Art Of Football (Umetnost fudbala). 

Kako je izgledalo snimanje filma Balkan Spirit (Duh Balkana), čija je tema kreativnost jugoistočne Evrope? Šta ste otkrili o duhu i kreativnosti ljudi na Balkanu?

Duh i kreativnost ljudi na Balkanu veoma su posebni. Proveo sam dve godine u tom delu sveta, i to je bilo jedno od najboljih snimajućih iskustava koje sam ikad imao. Neočekivano, puno zabave i energije. Mogao sam to da radim zauvek, bio sam tužan kada smo film priveli kraju. Bio je blagoslov sresti sjajne prijatelje i saradnike kao što su Dragan Sakan, psiholog i legenda advertajzinga, Dušan Makavejev, genije filmske umetnosti, Ana Zarubica, koja je dala izgled filmu Balkan Spirit, i Emir Kusturica, strastveni čarobnjak Kustendorfa. I jedinstvene i posebne Slavoja Žižeka i Marinu Abramović. 

Šta radite sada? Šta imate u planu?

Radim na nastavku filma. U njemu će fokus biti na ubicama i beta-blokatorima kreativnosti.