Prva promocija knjige „The Best Serbian Films of the 21st Century“

Pomenuti novitet izdavaštva Filmskog centra Srbije nadovezuje se na prošlogodišnje hvaljeno hit-izdanje, kritičarski zbornik Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017 iste autorske trojke. Nova knjiga sadrži njihove kritike najboljih i najuspešnijih srpskih igranih filmova od početka 21. veka do 1. januara ove godine. Kako je u svom predgovoru istakao Miroljub Stojanović, urednik ove knjige ali i urednik izdavaštva u FCS-u, „u pitanju je potpuno nova knjiga, knjiga koja najpre svojim sadržajem, apdejtovanjem u odnosu na najnoviju filmsku produkciju, a pre svega profilisanim konceptom, vrlo konzistentno ali i polemički, kroz optiku svojih autora, nudi hijerarhiju srpskog igranog filma u ovom milenijumu“.

Knjigu su napisali filmski kritičari Đorđe Bajić, Zoran Janković i Ivan Velisavljević, autori i prošlogodišnjeg Kritičkog vodiča kroz srpski film 2000-2017, urednik izdanja je Miroljub Stojanović, knjigu je na engleski prevela Jelena Kosanović Dorogi, dizajn je i ovog puta delo Boruta Vild, dok je tehnička podrška po pitanju fotografije bila Maja Medić.

Đorđe Bajić je istakao i sledeće:

„Naša nova knjiga predstavlja izbor tekstova iz Kritičkog vodiča kroz srpski film, s tim da su ti tekstovi diskretno prerađeni i prevedeni na engleski kako bi bili razumljivi što širem auditorijumu, a pridodate su i kritike nekoliko najboljih  srpskih filmova iz 2018. godine. Odabrali smo naslove za koje smatramo da su reprezentativni uzorak srpske kinematografije XXI veka, te novu knjigu dopunili tekstovima o najboljim filmovima iz 2018. godine. Kritički vodič je bio sveobuhvatan, dok The Best Serbian Films of the 21st Century predstavlja naš zajednički izbor onog najboljeg/najzanimljivijeg/najvažnijeg što su srpski filmski autori iznedrili od 2001. godine pa do danas. U tom kontekstu, ovo je sasvim nova knjiga, sa novim konceptom i novom, širom ciljanom publikom. Tu je i sasvim novi predgovor, ovoga puta iz pera urednika ovog izdanja, Miroljuba Stojanovića. Verujem da će ova knjiga biti veoma korisna filmofilima koje zanima srpski/regionalni/evropski film. U njoj će, na jednom mestu, pronaći mnogo toga zanimljivog i vrednog pažnje“.

Kroz četiri zasebna segmenta, autori knjige su nastojali da srpski film vrednuju iz primarno estetičkih arbitrarnih pozicija ali istovremeno vodeći dosta računa i o generacijskoj perspektivi. Tako su među koricama ove knjige kritike najboljih filmova proslavljenih i iskusnih autora iz tog perioda (Želimira Žilnika, Gorana Paskaljevića, Emira Kusturice, Miloša Miše Radivojevića i Gorana Markovića), dok knjigu zatvara segment sa kritikama filmova nadolazećih rediteljskih snaga (Luke Bursaća, Koste Ristića, Filipa Kovačevića, Momira Miloševića i Raška Miljkovića).

Središnji deo knjige zauzimaju kritike probranih i najviđenijih filmova iz datog perioda (Život i smrt porno bande, Klip, Ničije dete, Tilva Roš, Travelator, Čarlston za Ognjenku, Dnevnik mašinovođe, Parada, Ederlerzi Rising, Panama, Vlažnost, Smrt čoveka na Balkanu, Teret, Enklava, Dobra žena, 1 na 1, Kralj Petar Prvi, Svi severni gradovi, Neposlušni, Peščanik, Beogradski fantom, Sutra ujutro, Tehnotajz: Edit i ja, Rekvijem za gospođu J….), , a tu i je i odeljak posvećen kritikama filmova koji su u ovih dvadesetak godina ostvarili veliki uspeh na ovdašnjim bioskopskim blagajnama (kritike filmova Munje, Montevideo, Bog te video, Jesen samuraja, Južni vetar i Zona Zamfirova).

Zoran Janković ukazao je na ovo:

„Premda ova knjiga u nekoj našoj inicijalnoj nameri predstavlja prirodan nastavak i dopunu predočenog u Kritičkom vodiču kroz srpski film 2000-2017, ona se da posmatrati i kao zasebno izdanje, koje se ovog puta obraća i inostranoj publici. Tokom konačnog odabira filmova koji su ušli u ovu našu knjigu nastojali smo, uz nekoliko prilično iscrpnih usaglašavanja, da pomirimo lične gledalačke, kritičarske, pa i svetonazorske preference sa onim što je nesporno i faktografski samerljivo. Ipak, i ovo je tek jedan od mogućih izbora na ovu samozadatu temu, te s nestrpljenjenjem iščekujemo potencijalne zamerke i polemike. Povrh svega, i ova knjiga je tihi i, nadajmo se, dugovečan dokaz naše istrajne ljubavi koju sva trojica gajimo prema srpskom (i ranije i jugoslovenskom) filmu. On se, doduše, pod našim kritičarskim lupama našao u ne baš zlatnom mu periodu, naravno, uz ogradu da je i ovih dvadesetak prilično posnih filmskih godina u Srbiji izrodilo par desetina ozbiljnih, važnih, zanimljivih, valjanih i referentnih filmova“.

Rečima njenog urednika, Najbolji srpski filmovi 21. veka nisu ni samo prigodna ni namenska knjiga koja je propratna logistika promocije srpskog filma u svetu. Ona je, potpuno nezavisno od ciljeva i strategija srpskog filmskog marketinga, svojevrsni autorski i kritički čin, ali i svojevrsna anticipacija budućih vrednovanja i promišljanja srpskog filma u ovom milenijumu.

Ivan Velisavljević je o ovoj knjizi rekao i ovo:

„Ova knjiga namenjena je pre svega predstavljanju i promociji srpskog filma u inostranstvu. Izdvojili smo filmove koji su reprezentativni za kinematografiju Srbije 21. veka, kako bi filmskim profesionalcima i filmolozima širom sveta mogli da kažemo: ’Evo, to je srpski film, ova knjiga je pravi način da ga upoznate’.“

Prisutnima će te večeri u beogradskoj kafe-knjižari SKC Delfi (u Kralja Milana 48) knjigu kroz razgovor o tom još jednom zajedničkom poduhvatu pobliže predstaviti sva trojica njenih autora, a biće moguće i kupiti pomenuto izdanje Filmskog centra Srbije.