Muzička recenzija: Kanda, Kodža i Nebojša „Uskoro‟ (Mascom)
Piše: Aleksandar S. Janković
Nekoliko života i osam izdanja i pet godina kasnije, KKN i dalje zvuče sveže, koncizno i jezgrovito. Gitare su sirovije, bučnije i direktnije, a Oliverov glas i dalje versatilan, predstavlja odavno definisan identitet benda. Uskoro možda nema mladalačku razigranost i revolucionarnost KKN iz devedesetih, međutim i te kako nosi breme krize srednjeg doba i kao takav poseduje enciklopedijski značaj. Nedvosmisleno je jasno da je album snimljen „uživo‟, tako da je studijskih hokus pokusa poprilično malo.
Muzički, iako provejava beogradska škola ritam i bluza ranih Partibrejkersa, oseća se i ovlašni kemp legendarnih The Cramps dok preteže sonična muskulatura pratećeg benda Nila Janga – The Crazy Horse. KKN albumi su bili prepoznatljivi po vokalnim bravurama Nektarijevića (Tako volim da živim npr). Da se razumemo, i dalje ih ima, ali su definitivno sazrele u moćan rokenrol vokal.
Uskoro nije dug album, ali je konzistentan, politički samosvestan i svež, i sluša se u cugu, prirodno na 11. Mascom je zbog toga i omogućio bendu da u svojoj veličanstvenoj karijeri ima i vinilni album. Tako da sladokusci Uskoro mogu da poseduju i na LP ploči i da sporadično ustaju da promene stranu. Izvanredno.
