Tatjana Miletić: MY TASTY POT – ljubav prema kuvanju i ukusima

Tatjana je posle duge korporativne karijere svoju ljubav prema kuvanju i hrani pretočila u posao i uživanje, uz podršku svoje porodice. Završila je menadžment na FON-u, a kako kaže, svi koji je poznaju kažu da je rođena za organizaciju. To je samo dokaz da se neke stvari ne uče već se prosto rodite za njih.

Kad si počela da pišeš blog, i kako je do toga došlo?

Posle više od deset godina provedenih u multinacionalnim kompanijama, dobila sam mogućnost da izađem iz sveta korporativnog biznisa i izaberem put kojim dalje želim da idem. Srce me je odvelo u pravcu moje tada već velike pasije – kuvanja. Uz pomoć supruga i njegove vizije da moje kulinarsko umeće može postati moje životno opredeljenje, rešila sam da se upustim u jedno potpuno novo iskustvo. Napravila sam blog, uključila sam se na društvene mreže i počela da delim originalne recepte koje sama kreiram, aranžiram i fotografišem. I evo, tri godine posle iza sebe imam nekoliko stotina objavljenih recepata i video-klipova, hiljade pratilaca koji su za mene najveća potvrda da sve radim ispravno, a MyTastyPot se profilisao kao food blog gde se mogu naći autentični recepti koje može napraviti svako brzo i lako u svojoj kuhinji.

Recepte predstavljaš kroz fantastične fotografije i video-klipove. Kako izgleda proces pripreme jednog recepta/objave – od ideje do krajnjeg proizvoda?

Inspiraciju nalazim u „stvarnom” svetu koji me okružuje, a najčešće krećem od onoga „šta ću danas da spremam” i namirnica koje imam u kući. Suštinski, možemo reći da je moja inspiracija povezana s trenutkom, i upravo su neki od mojih najboljih recepata nastali kao posledica čistog eksperimenta s različitim ukusima. Kad se sama sa sobom složim da je to nešto što sam napravila zadovoljilo sve moje kulinarsko-estetske kriterijume, tu svoju „kreaciju” prvo podelim s ukućanima i bliskim prijateljima, a tek onda odlučujem šta ću i kada pripremati za objave.

Najveći izazov u procesu kreiranja recepta su mi same mere i količine, jer ja volim da radim ad hoc, odnosno da isprobavam dok mi ne klikne lampica „to je to“, a posle zna da bude komplikovano da se vratim unazad. Sam finalni „proizvod“ kad su „foto-recepti“ u pitanju kreiram sama – aranžiram ono šta napravim, a potom i sve fotografišem, dok za video imam svoj mali tim koji mi pomaže u realizaciji – i u tome svemu baš uživam. Ono na šta sam ponosna u celom ovom procesu jeste da je sve vrlo autentično i da nema „fejk“ momenata da bi nešto na slici izgledalo „wow“ – prosto izvlačim maksimum iz hrane koja je tek pripremljena i trudim se da to dočaram pratiocima… a hranu posle slikanja ili snimanja u slast smažem s porodicom i prijateljima.

Koje su tvoje omiljene uspomene u vezi s hranom?

Prve uspomene datiraju još iz najranijeg detinjstva dok sam gledala baku kako razvija po velikom stolu ogromne, tanke kore za pitu. Bila sam mnogo mala da bih naučila tada kako se to radi, ali sam dobijala krajeve i od njih pravila svoju pitu, koju nažalost do dana današnjeg nisam naučila sama da razvijam. A prvo što sam napravila bili su uštipci, koje takođe pamtim još od ranog detinjstva, zatim palačinke, mekike, krofne. Kad malo bolje razmislim, sve je nekako bilo u znaku testa.

Šta je najlepši, a šta najteži deo vođenja kulinarskog bloga, pripreme recepata?

Najlepši deo je svakako proces nastajanja recepta, to uzbuđenje i iščekivanje šta će se dobiti kao krajnji rezultat, kao i šta će publika na kraju dana reći. Najteži deo mi je kao što sam već prethodno rekla, formiranje samog recepta, mera, količine i slično. Stalno imam frku da li sam dobro sve odmerila, da li će se pojaviti neko ko će reći „mala, ovo ti nije dobro“ i slično. Na svu sreću, do danas nije bilo zamerki, ali šta da radim kad sam štreberka. 

Čemu te je naučilo vođenje bloga, u odnosu na prethodnu karijeru? Tri najvažnija „naravoučenija“?

• Da zadovoljstvo može biti i posao
• Da se može spojiti lepo i korisno
• Da nije sve u „lovi“, već da ima nečeg i u hrani

Čije blogove najčešće posećuješ (domaće, strane)?

Najviše vremena provodim na Instagramu. Tako zapravo više pratim rad blogera nego što čitam same blogove. Zahvaljući ovom sada već „poslu”, upoznala sam mnogo divnih, kreativnih ljudi i nekako svi gledamo da podržimo jedni druge kako god možemo. Što se food blogova tiče, tu su: Prokuvaj, Totoriton, Kototamo, Jekajekago, Kruškeisir, zatim moja draga Kaća i njeni Veseli zalogaji, a što se tiče stranih tu su Tasty, Beautifulcuisines, Hautecuisines i klasici Gordon Remzi, Džejmie Oliver, kao i mnogi drugi.

Vodiš i radionice za pripremu hrane. Opiši nam jednu radionicu i kako se zainteresovani prijavljuju?

Da budem potpuno iskrena, ja sam neko ko se vrlo kasno uključio u sve digitalne trendove i tokove, kao vrlo socijalno biće verujem da svemu šta radim kao food bloger u digitalnom svetu mora da se dâ ta neka doza realnosti – da se sve to oseti, proba, pomiriše i slično. Tako sam i napravila koncept radionica kuvanja koji se zove fun and dining gde, pored toga što pravimo zajedno četiri originalna jela koja se uglavnom mogu probati po restoranima, učimo i kako se šta sprema, koje sve namirnice mogu koristiti, šta sve može od istih tih namirnica da se napravi i slično. I sve to kroz sjajnu atmosferu, energiju i druženje, gde na kraju ljudi shvate koliko kuvanje zaista može biti i jeste zanimljivo, i kako se neke stvari za koje mislite da su vrlo komplikovane u stvari prave vrlo lako.

Uz sve to, svaki gang, odnosno jelo koje pripremimo, uvek prati i neko dobro vino, tako da radionica koja je planirana da traje četiri sata uglavnom postane celovečernje druženje. Za sad se ljudi prijavljuju isključivo po preporuci, a u poslednje vreme sam počela da organizujem team building radionice kuvanja za firme, kao i tematske radionice.

Recept za hleb od ljubičastog batata

Na jednoj od poslednjih fun and dining radionica kuvanja koje organizujem, najviše pažnje privukao je hleb od ljubičastog batata! Iako su neki u prvom trenutku bili zbunjeni da li je u pitanju hleb ili kolač, na kraju su svi bili oduševljeni kako izgledom, tako i fenomenalnim ukusom, pogotovo u kombinaciji s pate-om od teleće džigerice i aromatičnim puterom. Kad ga jednom napravite i probate, sigurna sam da će postati redovan gost vaše trpeze…

Sastojci

• 300 g pirea od ljubičastog batata
• 250 g mekog brašna
• 250 g integralnog brašna
• pola kesice suvog kvasca
• 150 ml mlake vode
• 5 kašika maslinovog ulja
• kašika šećera
• kašika soli
• 20 g narendanog parmezana

Priprema 

Korak 1 – Ljubičasti batat oljuštite, isecite na komade i kuvajte oko 15-20 minuta dok ne omekša. Zatim ga ispasirajte viljuškom i ostavite da se prohladi.

Korak 2 – U posudu s mlakom vodom dodajte šećer, brašno, kvasac, promešajte i pustite da nadođe, oko 10 minuta.

Korak 3 – Brašna sjedinite, dodajte nadošli kvasac, ulje i pire od batata. Sve dobro promešajte i umesite, a zatim prebacite u kalup za hleb.

Korak 4 – Zatim ga pospite parmezanom i ostavite bar pola sata da naraste.

Korak 5 – Pecite 30 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni.

Korak 6 – Ispečeni hleb stavite na žičanu rešetku, prekrijte pamučnom krpom i pustite da se malo „odmori”. Kad se prohladi, možete da ga sečete i uživate u fenomenalnom ukusu.

Napomena: Hleb uglavnom pravim u kalupu za hleb dimenzija 12×30 cm.