Top 10-11-12… najboljih uloga Kijanua Rivsa

Piše: Zoran Janković

• River’s Edge (1986) & Permanent Record (1988)

Jedinstvena pojava i kriptično-eterična lepota Kijanua Rivsa postale su evidentne već u ovim filmovima od pre više od trideset godina. Reditelj Tim Hanter je u Na obali reke predstavio svoje viđenje istočnoevropskog/jugoslovenskog crnotalasnog čemera, naravno, u sadejstvu sa upečatljivo prikazanim duhom amerikane, uz to, u izvesnoj meri anticipiravši i Tvin Piks, dok je Permanent Record jasno prikazao krupne Rivsove gumačke potencijale kada se nađe i pred zahtevnijim materijalom.

• Bill & Ted’s Excellent Adventure (1989) & Bill & Ted’s Bogus Journey (1991)

Sjajan komičarski nerv očitovao je Rivs u ovom sada već klasičnom i kultnom filmskom diptihu, kao i sposobnost za duo glumačku saigru. Ovi filmovi su zapravo zalutali indi biseri u svetu studijskih komedija, taj spoj je do te mere bio izvanredan da će nam, eto, gotovo pune tri decenije docnije, tokom leta 2020. godine stići novi i toliko priželjkivani nastavak avantura ta dva nezaboravna zgubidana.

• My Own Private Idaho (1991)

Iako je, to teško da iko spori, Rivs u ovom odličnom filmu nepokolebljivog Gusa Van Santa ostao u senci nesrećnog Rivera Finiksa, ova uloga je važna jer je trasirala put dugom i dugovečnom nizu zanimljivih i značajnih uloga u referentnim filmovima indi struje, kojoj će Rivs ostati odan do dana današnjeg.

• Point Break (1991)

Na polju repertoarskog filma, naravno, uz The Matrix Vačovskih, definitivno uloga života Kijanua Rivsa, koji je promišljenim mačizmom sa zadrškom u ulozi FBI agenta po imenu Džoni Juta oplemenio ovo remek-delo majstorice Ketrin Bigelou.

• Speed (1994)

Nešto slično ali daleko tipskije i rutiniranije srećemo u blokbasterskoj Brzini, u kojoj je Rivs nadahnuto i nesebično glumački sparingovao sa Sandrom Bulok u prelomnom trenutku njene karijere.

• The Last I Committed Suicide (1997)

Ovaj danas nepravično skrajnuti i dobrano zaboravljeni, a vrlo dobar indi filmski rad o značaju i udarnim damarima bitničke supkulture, doneo nam je Rivsa očito zagledanog i zaljubljenog u popularnu kulturu starijeg kova, kao i izvrsno tempirano glumačko doigravanje i nadigravanje sa Tomasom Džejnom u najboljem mu izdanju.

• The Matrix (1-2-3) (1999-2003-2003)

Svakako uloga života u slučaju voljenog nam Kijanua; njegov Neo ovde pleni lepotom, snagom, odvažnošću, ali i zauzdanom melanholijom, a sve to u maštovito predočenom i surovom i  tehnologijom zarobljenom svetu nimalo svetle nam budućnosti. I mimo razvodnjavanja i kvarenja utiska koji su doneli nastavci, prvi Matriks je i na nova gledanja remek-delo, i to ne samo svog vremena.

• Street Kings (2008)

Glavnotokovskom viđenju mačizma u neku ruku vratio se Rivs u ovom prilično dobrom i efektnom filmu reditelja Dejvida Ajera, koji će nešto kasnije napraviti značajna dela, i ovoj adaptaciji neo-noar priče velikog Džejmsa Elroja. Rivs ovde nudi bespogovorno konsekventan glumački izraz u savršenom skladu s ostatkom glumačkog ansambla i tonom priče i filma u celini.

• John Wick (1-2-3) (2014-2017-2019)

Kada se činilo da će Rivs izgubiti kompas na polju, reklo bi se, ne baš mudro i precizno biranih uloga u, kako se brzo ispostavi, ne baš važnim filmovima upadljivo skromnih opsega i dometa, stigao je sada već hit-triptih. Rivs je savršenstvo od savremenog akcionog junaka u ovom hipetrofiranom, bučnom i izrazito nasilnom mega-akcijašu, u kome je akcioni žanr u svojoj eksplozivnoj varijanti sveden na svoju krajnju bit i vraćen na fabričke postavke. A u trećem filmu iz serijala, negde pri početku, Džon Vik je podučio našeg Bobija Marjanovića značaju čitanja i poštovanja klasične književnosti!