Dr Miha Gros, direktor Bauhaus muzeja u Tel Avivu: 4000 zgrada Belog grada
Samo u Tel Avivu izgrađeno je više od 4.000 zgrada bauhaus stila. Centralni deo Tel Aviva zato nosi naziv Beli grad, jer se u njemu nalazi najveća grupacija zgrada u stilu bauhausa na svetu. Preko hiljadu je izgrađeno i u Haifi, Jerusalimu, kibucima i drugim mestima u Izraelu. Jedno od čestih pitanja je: Kako je, u doba kad je ovaj novi stil bio još nepopularan, dosegnuo takvu popularnost u Izraelu?
Socijalno-kulturna ideologija iza bauhaus stila uklapala se u izgradnju nove države i pokreta u svakom smislu – oblik, stil, materijal, funkcionalnost, boja – rasle su iz peska bez prošlosti, prema budućnosti. Danas je ovaj ikonični stil arhitekture u Tel Avivu proglašen svetskom kulturnom baštinom.
Kako biste opisali bauhaus stil arhitekture u Tel Avivu?
Bauhaus stil, mi ga zovemo i internacionalnim stilom, sličan je svuda u svetu. Njegova funkcionalnost je veoma važna, bez ukrasa. Može se reći da u Tel Avivu imamo adaptaciju modernističke arhitekture zbog klime Tel Aviva koja se razlikuje od, na primer, Evrope. To ga čini mediteranskim stilom bauhaus. Arhitekte su tragale za različitim rešenjima zbog specifične klime, pa tako imamo male prozore jer tokom cele godine imamo mnogo sunca, imamo ravne krovove, što je takođe razlika u odnosu na Evropu. U našoj klimi krov je vrlo funkcionalan jer ga možemo koristiti za vrtove, sunčanje, sušenje veša, jer imamo puno sunčanih dana. Takođe, svaki stan ima bar jedan balkon. Opet, zato što ga uvek možete koristiti, to je kao dodatna soba. Zatim imamo različite elemente koje stvaraju hlad na vrhu prozora, na balkonima, duž fasade. To su arhitektonska rešenja u funkciji specifičnih okolnosti. Zgrade su građene i pozicionirane tako da vetar može direktno s mora da provetri ceo stan.
Zašto je ovaj stil tako prisutan u Tel Avivu?
Grad Tel Aviv postoji 110 godina. U dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka Jevreji su morali da napuste Nemačku i Austriju, a mnogi su došli u Tel Aviv. Pojavila se potreba za izgradnjom stanova, a bauhaus stil se tada praktikovao širom sveta – u celoj Evropi, tada se tako gradilo i u Jugoslaviji. Sam stil je započeo 1919. godine, a u Tel Avivu je počeo da se koristi 1930. godine. Dolazilo je toliko ljudi da su morali da izgrade stanove i zgrade za hiljade imigranata, i tako je došlo do toga da je čitav grad izgrađen u istom stilu. Tel Aviv zovemo danas Beli grad, jer je vrlo retko da na jednom mesto imate toliko zgrada. Možete imati izolovanu zgradu, ali ne i ceo grad u jednom stilu – imamo pozorišta, fabrike, škole, stanove – koji su građeni između 1933. i 1948. godine. Posle 1948. godine stil se promenio u brutalizam, a danas, ako grade novu zgradu u oblasti Belog grada, arhitekte koriste jezik moderne arhitekture, ali više je ne zovemo bauhaus.
Da li je bauhaus danas prisutan?
Bojim se da ne, jer je posle bauhausa došao sličan stil brutalizma, ali onda je došao postmodernizam koji uopšte nije funkcionalan, a čak i danas zgrade velikih muzeja nisu funkcionalne, već se prenosi ideja arhitekte – a možda bi bilo dobro da se vratimo idejama bauhausa, jer nam je potrebna funkcionalnost. Van arhitekture možemo videti bauhaus u dizajnu predmeta, koji moraju biti funkcionalni.
Koja je istorijska važnost bauhaus stila?
Zavisi koga pitate. Verovatno u Nemačkoj ima veliki značaj jer je bio povezan s Vajmarskom republikom, a Nemci se osećaju povezanim s ovim demokratskim nasleđem. U Tel Avivu veza je potpuno drugačija. Vrednost se vezuje za novorođenu izraelsku državu, koja nije bila religiozna, s duhom modernog socijalizma. To ima neke veze s budućnošću.
Fotografije: Dana Friedlander, Ministarstvo turizma Izraela