Muzička recenzija: U škripcu „Greatest Hits Collection“ (Croatia Records)
U škripcu su bend, veličanstvena fusnota u istoriji rok muzike jugosfere. Kako je i sam Novi talas, koji ove godine puni 40 godina, tek moneta za generacijska potkusurivanja, živimo u vremenu kad mlade apsolutno ne zanima koliko je period 1979-1982. bio veličanstven. A bio je i više od toga.
U škripcu su se prvo, trapavo, pojavili na kompilaciji ARA kao vodviljski pop, dok je evolucija nastavljena preko prvenca Godine ljubavi (PGPRTS), a kulminacija sledi 1983, albumom O, je, možda najkompletnijim snobovskim beogradskim albumom svih vremena. Jugoton (S. Škarica) je kao i uvek imao istančan, brokatni sluh da dovede Delču, Vuleta i bend u Zagreb i još jednom pokaže diskografsku superiornost nad beogradskim kolegama. Ovaj album je gotovo u celosti na ovoj kompilaciji, gde u stvari pesme s ovog albuma, naslovna, Kockar, Siđi do reke najbolje stare.
Iste godine izlazi mini LP ili EP Nove godine, koji kapitalizuje komercijalne domete benda (takođe u celosti na ovom CD-u) hitovima Koliko imaš godina i Nove godine. Tokom osamdesetih, što zbog vojske, što zbog raznih drugih peripetija, bend trpi razne nepotrebne inkarnacije i vraća se u tzv. „Antinoj“ godini, kad za PGP RTS snima optimistički album Izgleda da mi smo sami, a desetak godina kasnije sledi neka vrsta povratničkog koncerta, jednog i jedinog. Međutim, ako postoji jedna pesma koja može da objasni suštinu početka osamdesetih u Beogradu, memljivom, umornom, ali vrlo kreativnom, onda je to Beograd spava, za sva vremena.
