Vladimir Đurović: Raditi s prirodom, a ne protiv nje
Renomirani svetski pejzažni arhitekta Vladimir Đurović, koji živi i radi u Bejrutu, poznat je kao autor čiji dizajn odlikuju jednostavnost, minimalizam, pažljiva upotreba elemenata, osluškivanje prostora, impresivna idejna rešenja… Za svoj rad je dobio značajne nagrade u Libanu, a njegov projektni biro kreirao je zelene oaze širom sveta sledeći devizu da je najvažnije – poštovati prirodu i stvarati u skladu s njom.
Vladimir Đurović je rođen i odrastao u Libanu (majka mu je Libanka, a otac poreklom iz Crne Gore), i u razgovoru za City Magazine kaže da ga je odrastanje u ovoj prelepoj zemlji umnogome usmerilo ka budućoj profesiji.
„Odrastao sam igrajući se u borovim šumama Libana. Tokom celog detinjstva izlazio sam napolje ujutru i vraćao se uveče kući, sav prljav. Ljudi u Libanu vole događaje na otvorenom. Okupljanja s porodicom, prijateljima, razne zabave… odvijaju se napolju. To je sve bio deo našeg života, tako da je to veoma uticalo na mene, i stvorilo želju da i sam kreiram te prostore na otvorenom.”
Prepoznatljivi radovi
„Trg Samir Kasir u Bejrutu bio je prvi javni prostor koji sam uradio, moj prvi projekat. Taj trg je prvobitno imao naziv Skver 4, a kad je intelektualac Samir Kasir ubijen, skver je nazvan po njemu, i dodata je njegova skulptura. (Samir Kasir bio je univerzitetski profesor istorije i novinar, ubijen u atentatu 2005). To je u redu, grad evoluira, i to je deo evolucije. Za taj projekat dobili smo nagradu Agha Kan za pejzažnu arhitekturu, i to je bilo prvi put da ovu nagradu dobije jedan javni prostor. Trg je nasred ulice, ima vodenu površinu, i dva stabla. Želeli smo da omogućimo ljudima da sednu i predahnu na tom trgu, i budu malo odvojeni od grada. Voda pomaže u tome, u tom doživljaju opuštenosti, a u njoj se reflektuju obližnja džamija i gradsko okruženje. Tu su i dva veoma stara i razgranata stabla fikusa koja pružaju duboku hladovinu, kao i dugačke drvene klupe.”
U priči o trgu Samir Kasir, Vladimir Đurović kaže da je izgradnja ovog javnog prostora bila gest dobrodošlice grada Bejruta u periodu njegove ponovne izgradnje. (U Libanu je do 1990. trajao petnaestogodišnji građanski rat koji je razorio i zemlju i glavni grad – prim. aut). Impresivan i atraktivan trg završen je 2004. godine.
Još jedan rad s početka karijere izdvojio je Đurovića kao posebno nadarenog i originalnog autora. Rezidencija modnog dizajnera Eli Saba u Libanu, jedan od prvih rezidencijalnih vrtova koje je Đurović potpisao, dobila je 2007. godine važnu nagradu – Residental Design Award of excellence.
„Dizajner Eli Sab je veoma poznat, i taj projekat je dobio dobre ocene, doneo nam puno priznanja, i otvorio vrata mnogim novim projektima. To je bila prekretnica na početku mog profesionalnog puta. Taj projekat odlikuju jednostavnost i trajnost. To je veoma spokojno, mirno mesto, elegantno. Ono je već 20 godina pod snegom svake godine (rezidencija se nalazi u mestu Fagra na planini Sanin, na nadmorskoj visini oko 1.500 m) i još uvek je savršeno. Pravilna izgradnja je bila veoma važna.”
Đurovićev biro potpisao je i mnoge druge zapažene i značajne projekte u Libanu. U Bejrutu se nalazi i Haririjev Spomen-vrt, omaž libanskom premijeru koji je ubijen 2005. godine. Vrt je osmišljen tako da personifikuje ljudske vrednosti Haririja, a u njegovoj izgradnji korišćeni su elementi i materijali puni simboličkog značenja. Velike stepenice simbolizuju postepenu obnovu Bejruta i novu otvorenost grada, kamene naslage simbolišu tugu i upornost, a vodene površine – život, čistoću, mir i nematerijalno. Trava simbolizuje nežnost i saosećanje, dok drveće jakarande, ukrasno, listopadno drveće s mirisnim plavim cvetovima, predstavlja radost, tugu, nadu i obnavljanje života.
Osluškivanje prirode
„Sada je najvažnije raditi odgovarajuće, prikladne stvari, raditi s prirodom, a ne protiv nje. I raditi projekte koji mogu da ostave iza sebe dobar primer kako možemo da popravimo odnos s prirodom – da radimo s njom, da je poštujemo, i da je ne povredimo. Danas je za mene najveći izazov kako ponuditi najviše uslova za funkcionisanje prirodnih sistema, i za postojanje biološke raznolikosti.”
Vladimir Đurović objašnjava da je u novoj filozofiji pejzažne arhitekture akcenat na minimalizmu. Odnosno na poštovanju pravila – graditi manje, poštovati više, stvarati laganim dodirom, i na odgovarajući način – s lokalnim materijalima. „Važno je da radite u skladu s prirodnim sistemom, biti svesni šta radite, i koliki je vaš uticaj, i insistirati na savesnoj gradnji”, ističe naš sagovornik. I dodaje da u svojim projektima koristi različite materijale, u zavisnosti od toga gde se projekat realizuje. Na različitim meridijanima koristi različite biljke, a voda i kamen su često važni elementi njegovih radova.
„Na svakom mestu na kome radite, u svakoj zemlji, morate da radite s onim što to mesto ima, i što mu je potrebno, a ne da odnekud donosite materijal.”
Aktuelni projekti
Veoma cenjen i angažovan projektni biro iz Bejruta trenutno radi na oko sedam različitih projekata – na Maldivima, u Kini, Portugaliji… (www.vladimirdjurovic.com) „Među njima”, navodi Vladimir Đurović, „verovatno je najznačajniji projekat u Kampali, u Ugandi‟. Reč je o Aga Khan University Hospital and Wellness Campus-u (Univerzitetska bolnica i studentski kampus). Njegova specifičnost je u tome što se pejzaž koristi da bi se napravila velika društvena promena, tako da se tu ne radi više samo o dizajnu i estetici.
Naime, zemljište od 60 hektara u Kampali polazišna je tačka za veliki projekat koji obuhvata bolnicu, prostor za smeštaj studenata, fakultetske prostorije, istraživački i konferencijski centar, osmišljene zelene površine… Cilj je stvoriti novi društveni i obrazovni centar, i revitalizovati deo ugandske prestonice.
U priči o svom radu Vladimir Đurović kaže da je svaki novi projekat jedinstvena prilika da se stvori okruženje koje na neki način može uticati na život ljudi i na njihovo povezivanje s prirodom, što je od suštinskog značaja. Dodaje i da je njegov tim u protekle dve decenije potpisao mnoge projekte širom sveta, te da su se bavili različitim kontekstima, lokacijama, kulturama, sarađivali s različitim arhitektama, inženjerima i izvođačima radova… Ali da je suština uvek bila osmisliti holistička, spokojna mesta.
Impresije iz Beograda
O svom radu i uspešnim primerima održive gradnje Vladimir Đurović je početkom oktobra govorio u Beogradu, na kongresu Održiva arhitektura – energetska efikasnost. Đurović je govorio o evoluciji svog rada, i o rešavanju teških izazova koji se odnose na zaštitu životne sredine. Predstavio je primere uspešne prakse iz karijere duge 25 godina, i govorio i o mnogim projektima svog biroa – i onima koji su preokupirani visokim dizajnom, i onima koji su usmereni na visok uticaj, na svim nivoima.
A na pitanje kako mu se dopada naš grad, Vladimir Đurović ističe da mu se veoma dopada stari deo grada, mnogo više nego novi.
„Beograd ima lepe parkove, ovaj park u blizini, Kalemegdan, lep je. Nisam video mnogo detalja da bih mogao da govorim više. Ali uglavnom mi se dopada. Čini mi se da ovde ima mnogo potencijala – ako budu razvijali grad u dobrom, a ne u lošem pravcu.”
Vladimir Đurović je najpre pohađao predavanja iz poljoprivrede, hortikulture, a zatim je otkrio pejzažni dizajn, i shvatio da u potpunosti želi tome da se posveti. Diplomirao je na studijama pejzažne arhitekture u Engleskoj 1989. godine, a master studije iz ove oblasti završio je u Americi 1992. Potom se vratio u Liban, i u Bejrutu 1995. osnovao sopstveni biro za pejzažnu arhitekturu. Priznanje i prepoznatljivost su došli brzo, kao i reputacija talentovanog dizajnera koji razume prostor, naglašava lepotu prirode, insistira na jednostavnosti i kreira predivne i originalne ambijentalne celine.
Autor naslovne fotografije: Matteo Piazza; Copyright: VDLA