Upoznajte Mocartovu sestru iz senke
Zamislite devojčicu od svega 11 godina kako izvodi složene sonate i koncerte najvećih kompozitora, na čembalu i klaviru, sa najvećom preciznošću, neverovatnom lakoćom i besprekornim ukusom. Mnogi su se pitali kako joj to polazi za rukom. Ova kritika objavljena je davne 1763. godine… Dragi čitaoci, upoznajte Mariju Anu Mocart, sestru u senci slavnog brata.
Niko nam do sada o tome nije govorio, ali čini se da kompozitor Vofgang Amadeus Mocart nije bio jedino čudo od deteta u porodici. Dobro ste pročitali, iako o njoj malo znamo, Marija Ana, Mocartova 5 godina starija sestra posedovala je redak talenat, isti, ako ne i veći od svog brata. Njih dvoje nastupali su zajedno još od malih nogu, u sklopu turneja u više evropskih prestonica. Ostavljali su utisak sjajnih pijanista, ipak, neki kritičari tog vremena njoj su davali prednosti. Devojčica je imala nadimak Nanerl.
Hvalospevi na račun Marije Ane postavljaju pitanje, kako je moguće da se o njoj tako malo zna… Njen život, međutim, zamagljen je i sveden na tek poneki podatak uz bratovljevu biografiju. Dakle, iako je ostavila veliki trag u umetnosti, on je gotovo izgubljen. Prema rečima Silvije Milo, glumice i dramaturga, u tekstu objavljenom u Guardian-u, „ukoliko želite nešto da saznate u vezi sa ovom ličnošću prekrivenom velom tajne, najbolje je da se oslonite na porodična pisma“. „Kroz njih život Marije Ane biva rasvetljen“, dodaje Milo i dalje pojašnjava, „čitajući te redove, bliže sam se upoznala sa porodicom Mocart, otkrila potencijal, snove, snagu, milost i borbu Nanerl, kako su je od milošte zvali.“ Prema njenim rečima, Volfgang Amadeus je bio zahvalan sestri, pružao joj je ohrabrenje da nastavi time da se bavi. Nažalost, njeni snovi o velikom uspehu u svetu klasične muzike raspršeni su nedugo zatim. Njene kompozicije nikada nisu pronađene. Do 18. godine, roditelji su joj dopuštali da radi na svom talentu, ali udajom ona biva osuđena na ulogu domaćice i majke. Kad malo razmislimo, drugog puta za devojke iz dobrih porodica nije ni bilo. Marija Ana udala se za bogatog barona, odselila u Salcburg i tamo rodila troje dece. Tek kada je ostala udovica posvetila se sviranju i podučavanju klavira.
Silvija Milo je otišla korak dalje kada je odavanje priznanja ovoj ženi u pitanju. Naime, 2014. godine postavila je na scenu komad nazvan Drugi Mocart, sa ciljem da rasvetli malo poznate činjenice o porodici Mocart. To je priča o izgubljenoj ženskoj nadi i umetnici, ali i svojevrsni omaž svim ženama kojima je istorija zagubila trag. U pojedinim oblastima života, i dalje važi pravilo – uspeti možeš samo kao muškarac. Često se može čuti mišljenje da su najpoznatiji i najvoljeniji umetnici muškog roda, jer su žene jednostavno lošije od njih. Drama Silvije Milo donekle razotkriva život Mocartove sestre, ali i dalje ostaje nejasno zašto se odrekla svoje strasti. Sa druge strane, nikada nećemo imati priliku da čujemo izvođenje kompozicija koja je uspela da napiše. Da su okolnosti u kojima je stvarala bile drugačije, njen doprinos istoriji muzike bio bi nemerljiv. Ovako, možemo samo da zaključimo da u takvim okolnostima, koje nisu isključivo povezane sa njenim vremenom, žene mogu lako da izgube sebe i nažalost ne ostvare svoj fantastičan potencijal.
Izvor: Elle Italia
Fotografije: Getty Images