Ne, Marija Antoaneta nije rekla siromašnima da jedu kolače

Klevete mogu biti moćno sredstvo da se nekome napakosti, ali njihovi tvorci obično zaboravljaju da su udružene s neizvesnim ishodom. Laži mogu naneti više štete osobama koje ih plasiraju, nego ljudima koje boje u negativnom svetlu. Njihovom upotrebom priznaje se strah, nemoć, nedostatak kvaliteta i superiornost protivnika.

Marija Antoaneta, poslednja francuska kraljica, često je bila na meti zlih jezika. Dvor na čijem je vrhu provela više od dve decenije bio je, poput mnogih drugih, sinonim za spletkarenje i igre moći. A što su ulozi veći, potraga za verodostojnošću dugotrajnija je i teža.

Savremena istorijska istraživanja saglasna su da je ponašanje Marije Antoanete bilo prilično udaljeno od demonizacije koju je trpela u javnosti. Poput drugih osoba, ona se menjala i sazrevala tokom života. U poređenju s mnogim istorijskim ličnostima, francuska kraljica nije bila ni posebno skandalozna, ni ekscentrična.

Austrijsko poreklo Antoanete, činjenica da duži period nije imala dece i uživanje u bogatstvu, poslužili su njenim protivnicama za blaćenje ugleda kraljevske porodice. Kad se doselila u Francusku 1770. godine i venčala za Luja XVI, našla se u braku sa samo 14 godina. U početku vladavine bila je omiljena u narodu. Problemi su nastali zahvaljujući preuveličanim tračevima, koji su od Antoanete kasnije napravili glavnog krivca za finansijske probleme Francuske. Ujedno, bio je to način da se spreči austrijski uticaj na dvoru.

Nekada omiljena predstavnica vladajuće porodice postala je posebno omražena zahvaljujući široko distribuiranim anonimnim pamfletima. Pomoću njih su raskoš, politički uticaji i ljubavne avanture kraljice preuveličavani do krajnjih granica i isticani vulgarnim karikaturama. Uprkos tome što je nezavidan položaj Francuske predstavljao spoj više faktora – od skupih ratovanja, do ponašanja aristokratije, Luj XVI i Marija Antoaneta nisu uspeli da održe ugled političkim potezima. Posle niza događaja, obezglavljeni su 1793, u turbulentnim vremenima posle Francuske revolucije. Moral prve žene u kraljevstvu u svemu tome nije imao gotovo nikakvu ulogu.

Mit o nesvakidašnje bezosećajnoj kraljici, međutim, nastavio je da živi kroz čuvenu opasku koja se Antoaneti pripisuje u vreme Francuske revolucije. Kad su je obavestili da među narodom vlada glad, odgovorila je, navodno, jednom od najpoznatijih rečenica u istoriji: „Ako nemaju hleba, neka jedu kolače“. Ali, ovaj iskaz obična je postmonarhistička manipulacija. Nema nikakvog istorijskog dokaza da je Antoaeta izjavila tako nešto. Štaviše, poznato je da su slične priče o sebičnim vladarima postojale odranije.

U knjizi o kineskoj dinastiji Jin, koja se datuje u sedmi vek, istaknuto je kako se vladar Hui zapitao zašto siromašni ljudi, ako već nemaju pirinča, ne spasu sebe muka tako što će jesti meso. Svima poznata francuska verzija, dodeljena Antoaneti, u originalu sadrži reč brioche koju ne bi trebalo prevoditi kao kolač, jer se odnosila na skupi francuski hleb sa jajima i puterom. Njen prvi pisani trag nalazimo kod filozofa Žana Žaka Rusoa, u delu Ispovesti. Ruso je ovo delo završio 1769. godine – u vreme kada je Antoaneta živela u Austriji. Najraniji sledeći izvor u kom se pominje citat zabeležen je nešto više od pola veka nakon Francuske revolucije. Pisac Žan-Batist Alfons Kar pokušao je da ispravi zabludu o kraljici u listu Les Guêpes, u kom ističe da je problematičnu rečenicu pronašao u još starijoj knjizi, objavljenoj 1760. godine. Antoaneta je tada imala samo pet godina.

Uprkos tome što je volela da se kocka, glumi i ulaže velike sume novca u rezidencije u kojima je boravila, francusku kraljicu su u životu obeležavali i neobično skromni afiniteti za jednu vladarku. Prestala je da troši velike sume novca na nakit i garderobu, bavila se dobrotvornim radom, a jedan zapis otkriva da je bila daleko od arogantne vladarke kakvom su je predstavljali. U pismu porodici, koje je poslala kada se u Francuskoj protestovalo zbog povećanja cene brašna, Antoaneta je napisala: „Sigurno je da smo, videvši narod koji nas tretira tako dobro uprkos sopstvenoj nevolji, obavezni više no ikada da predano radimo da taj narod postane srećan“.

Naslovna fotografija: hotoimg.pw