Muzička recenzija: Gile & Magic Bush „Retko svirane pesme“ (Odličan hrčak)
Da je neko Giletu rekao u zlatnom periodu 1988/89/90. da će za trideset godina ponoviti ovaj izvanredan kreativni triptih, sigurno mu ne bi verovao.
Godina u kojoj je najautentičniji beogradski rok heroj promovisao odličan album Električnog orgazma Gde smo sad, dočekao boks-set svog benda u izdanju Kroejša rekordsa, kao i vinilno reizdanje Distorzije, premijeru dokumentarca, i na samom kraju godine, raskošan uživo CD koji je snimljen s Magic Bush-om i koji pokriva slabije poznate pesme Giletove karijere koja sledeće godine broji 40 godina. Verovatno ni Bob Dilan nema ovoliko jubileja na malom prostoru.
Narativna direktnost Retko sviranih pesama pored prepoznatljivog vokalnog manirizma pevača, duguje uhodanoj dinamici bušovaca koji su zanat ispekli kao The Bestbeat, Bitls tribjut bend skoro pa poslednje dve decenije. Zato pesme zamalo liče na rane Bitlse a malo više na Distorziju uz raskošne i spektakularne solo deonice gitariste Marka Ćalića. Verovatno u tom poretku, slična sklonost ka perfekcionizmu Damjana Dašića i Gileta, od ovog albuma čini svež dokument koji obuhvata skoro sve faze Gojkovićeve karijere.
Akcenat je upravo na spomenutom periodu imeđu 1988. i 1991, kad se ređaju pesme s Letim, sanjam, dišem, Evo, vidiš da može, Kako je propao rokenrol, Crni bombarder, Lutka koja kaže ne, Rokenrol za decu. Uz fusnote sa Zašto da ne?, A um bum i muzike za Pozorište u kući čini se da retko svirane pesme mogu da stoje ponosno u bilo čijoj diskografiji domaćih i stranih rokenrol ikona. Kao diskretni omaž seni Vlade Divljana tu je i Odnesi me, koja dodaje posebnu sentimentalnu vrednost celom albumu.
Retko svirane pesme su i u teoriji i u praksi izvanredna fuzija različitih talenata i generacija među kojima postoji uzajamno prepoznavanje i poštovanje. Zato je i važno da ove pesme ne ostanu samo dokument jedne martovske večeri iz 2019, već živ ogranizam sveprožimajuće rokenrol energije.
