Fantastična priroda Srbije: Pogledajte najbolje fotografije sa konkursa „EkOko“

Svi se slažemo da je Srbija prelepa, dok propada našom zaslugom. Održivi razoj postao je nešto poput nepoželjnog tereta. Deveta politička rupa na društvenoj svirali, odavno nesposobnoj za pristojne note.

Potrošićemo sate na priče o politici i ekonomskom napretku, a neznanje o zaštiti životne sredine pravda se nedostatkom vremena. Jednostavno, nismo dovoljno zahtevni pobornici očuvanja prirode i ona nas u većini slučajeva ne zanima. Zato ćemo kao glavni motiv pred izbore ponovo slušati bajkovitu priču o očekivanom prosperitetu, koja će ignorisati ono od čega najviše zavisi – zdravlje i resurse.

Koliko god ignorisali pitanja o prirodi, odgovori na njih odrediće istinsku budućnost ove zemlje. Možemo li, na primer, biti zdravi ako udišemo vazduh koji je među najzagađenijima na svetu i kakvi su nam planovi da to zagađenje sprečimo? Možemo li govoriti o napretku ako deci u nasledstvo ostavljamo gore uslove nego što smo ih zatekli? Možemo li imati stabilan rast ako od prirode svakodnevno uzimamo više nego što ona može da obnovi?

„Potrebno je dugogodišnje, planirano i aktivno zalaganje za čistu životnu sredinu. Isto tako je potrebno da građani, koliko i država, vode računa o svojoj okolini. Nisu dovoljni samo zakoni, već disciplinovano pridržavanje istih“, kaže Vesna Devrnja, koordinatorka programa organizacije Diskurziva.

Diskurziva teži da razvije zelenu ekonomiju kod nas i bavi se konkretnim potrebama u Srbiji. Devrnja kaže da „ne možemo strane modele primenjivati na domaćem terenu“ i da „moramo pronaći način da zaživi zelena ekonomija onakva kakva je potrebna našim građanima“. Početni korak koji se mora preduzeti odnosi se na veću vidljivost problema i obrazovanje.

Organizacija je ove godine održala EkOko, prvi foto-konkurs o zaštićenim područjima u Srbiji. Od 1500 pristiglih fotografija, stručni žiri (Igor Rill, Dragoljub Zamurović, Aleksandar Kostić i Zvezdan Mančić) odabrao je 30 naboljih i dodelio nagrade za prva tri mesta. „S obzirom na to da je tema konkursa atraktivna i da zaista postoji potreba za predstavljanjem fotografija zaštićenih područja Srbije, planiramo da nastavimo sa konkursom i sledeće godine. Vizuelna poruka je izuzetno značajna za buđenje svesti. Rečima jednog od učesnika: ‘nadamo se da zaštićena područja nećemo viđati samo na fotografijama’“, nastavlja Devrnja za City Magazine.

Odabrane fotografije, koje su se donedavno mogle pogledati na izložbi u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu, razlikuju se po motivima i pristupu. Urađene su sa profesionalnim umećem i, neretko, uspelim umetničkim afinitetima. Koordinatorka Diskurzive kaže da se u Srbiji ulaže malo novca u ekologiju, zbog čega je veoma teško započeti velike projekte. Prema njenom mišljenju, ne razlikujemo se previše od zemalja u okruženju, ali nismo ni blizu ekološki razvijenih država poput Islanda ili Švajcarske. „Rešenje je u znanju – prvo moramo obrazovati građane, od najmlađih od najstarijih, da bi naša zemlja imala ekološku budućnost.“

Novi projekti Diskurzive biće usmereni ka pronalaženju načina za izgradnju eko-sela, razvoj ekološkog preduzetništva i nastavak borbe za ostanak mladih na selu. Naša sagovornica kaže da u pojedinim segmentima, poput izrade akcionih planova na opštinskim nivoima, ima napretka. S druge strane, ističe da se odnos društva prema prirodi još uvek može opisati rečima „znam sve, ali i dalje bacam đubre kroz prozor“. Pogledajte izbor najboljih fotografija sa konkursa EkOko koji sledi i uverite se šta bismo mogli da izgubimo zahvaljujući takvim stavovima.

Naslovna fotografija – Milos Krstić – Trem, Suva planina