„Ohrabrenja” Aleksandra Zografa

Nova knjiga stripova renomiranog ovdašnjeg strip autora Aleksandra Zografa Ohrabrenja promovisana je nedavno u Krokodilovom centru, uz projekciju slajdova odabranih stripova i zanimljive priče o njima.

Ohrabrenja je objavila izdavačka kuća Deveta dimenzija iz Banja Luke. Prepoznatljivi, duhoviti, edukativni i zabavni, Zografovi stripovi iz ove zbirke objavljivani su u nedeljniku Vreme od 2013-2015. godine. A  naziv – Ohrabrenja, otkriva autor, proistekao je iz razmišljanja o tome – šta je to što mi dobijamo kroz umetnost?

„Mi vidimo neku sliku, doživimo nešto posmatrajući film, pozorišnu predstavu… I mi kroz sve to bivamo izmenjeni na neki način. Teško je shvatiti šta je to što vi dobijete posmatrajući neko umetničko delo. Vi možete da doživite, čitajući strip ili slušajući neku zanimljivu muziku, da je to zapravo – ohrabrenje. Vi dobijate neku vrstu energije koja vam omogućava da se krećete dalje. Za nas strip-crtače bitno je to ohrabrenje koje možemo da dobijemo inspirišući se onim što verujemo da su zanimljivi radovi.”

U Krokodilovom centru Aleksandar Zograf je govorio o temama svojih stripova predstavivši neke od njih. I otkrio gde sve nalazi inspiraciju…

Stare knjige

„Ono što ja volim je da pronađem neku knjigu, najviše volim one knjige koje su zaboravljene, i najčešće ih nalazim na buvljim pijacama. Jedan od primera je knjiga koja je objavljena u Beogradu sedamdesetih godina, i koja služi kao uputstvo za mađioničare. Ukoliko želite da se bavite magijom, navodi se u ovoj knjizi, važno je da peglate pantalone, da budete uredni kada izvodite svoju tačku, ali takođe je bitno da budete mistični, da okolini delujete i izgledate čudno, i da se ljudi pitaju ko ste vi, i kako to funkcionišete. Knjiga je vrlo zanimljiva, jer vi shvatate da u njoj postoji čitav jedan paralelni svet – postoje ljudi koji žive u tom mađioničarskom realitetu, i možete za trenutak da zaronite u njihovu realnost ukoliko pronađete ovakvu publikaciju, kao što je ta koju sam ja nanjušio na jednoj od buvljih pijaca.”

Časopisi

Listanje stare štampe, naveo je još autentični strip autor, je dragoceno – u požutelim časopisima nalazi zanimljive i zaboravljene priče, koje mogu da budu dobar materijal za strip. Tako je jednom prilikom naišao na reprint časopisa koji je početkom XX veka izlazio u Somboru.

„Neki od tekstova u tom časopisu su meni bili veoma inspirativni s obzirom da govore o tehničkim novitetima tog doba. Recimo, bicikl je u to vreme bio nešto što je bilo novo i drugačije. Bicikl se nazivao – trkaljka, a ljudi su tada govorili da ako imate trkaljku, ne morate da držite konja, a to je višestruka ušteda. Ono što je meni zanimljivo kada je tehnologija u pitanju je taj momenat kada je tehnologija novitet, kada predstavlja nešto različito od onoga što je do tog vremena bio uvreženi tok stvari. Taj momenat kada jedna nova tehnologija stupi na scenu, i promeni život ljudi.“

I fotografije

Stare crno-bele fotografije su takođe dragocena inspiracija. Zograf je naveo da ih nalazi na buvljim pijacama i da ga uvek fasciniraju, jer predstavljaju način da se zavučete pod kožu drugih ljudi, pretpostavite kako su razmišljali, i prebacite se u njihovu realnost.

„Najinteresantnije su fotografije iz predratnog perioda, iz dvadesetih i tridesetih godina, kada su ljudi posvećivali pažnju fotografiji. Kada posmatram ljude koji se nalaze na tim fotografijama, ja nekako saosećam sa njima, ali je možda još zanimljivije to što vi vidite koliko te fotografije zalaze u svakodnevni život. Posmatrajući ih, vi možete da se približite realnosti ljudi koji su na tim fotografijama. Ja volim da uzmem fotografiju, zamislim ko su ti ljudi, kako su oni razmišljali u određenom trenutku, i šta se sve tu dešavalo. Fotografije su način na koji mi možemo da shvatimo neku meta realnost, nešto što je iza svega. Sama činjenica da mi već 150 godina imamo fotografiju čini nas potpuno drugačijim bićima u odnosu na ljude koji nisu poznavali fotografiju, i koji nisu mogli da beleže trenutke iz života.“

Momenti iz prošlosti

Zograf je naveo i da ga uvek očarava da se bavi prošlošću, drugačijim momentima od onoga što je bio kulturni trend u nekom prošlom vremenu. Jedan od stripova nastao je tako što je na buvljoj pijaci pronašao pismo koje je jedna žena iz Beograda pisala nekom svom poznaniku, i u kom opisuje svoju posetu prodavnici na Cvetnom trgu.

„To je bila prva prodavnica u Beogradu sa samoposluživanjem, otvorena je krajem pedesetih godina. (Prva samoposluga u Jugoslaviji otvorena je početkom pedesetih u Zagrebu) To je za nju bilo uzbudljivo, potpuno novo, i u njenom pismu se vidi da ljudi nisu bili sigurni kako da se ponašaju u tim okolnostima. To je bila nova situacija koja vas stavlja u neki čudan položaj. Za mene je interesantan taj izvanredan, redak momenat, kada je to novitet koji vas zapanji. U tome ima nečeg očaravajućeg, barem se meni tako čini. Ima nekog humora, i nečega što opisuje prirodu ljudskog bića.“

U priči o prošlosti Zograf je rekao i da savremeni ljudi imaju mogućnost da se bave prošlošću na vrlo egzaktan način, te da je bez tehnologije bavljenje prošlošću –  samo nagađanje. A on sam već godinama pomno čita arheološku literaturu.

„Iz nekih razloga sam, krećući se kroz prošlost i razmišljanja o onome šta je bilo, dolazio do nekih zaključaka koji su meni lično bitni, i prilično futuristički. U pitanju je shvatanje naše tačke u univerzumu, i kako mi možemo da razmišljamo o tome.“

Priče sa putovanja

Aleksandar Zograf materijale za strip nalazi i na putovanjima, koja su često puna neočekivanih doživljaja. Tako je u jedan strip pretočio i kako izgleda život u Veneciji, odnosno kako ovaj grad izgleda kada u njemu živite i suočavate se sa raznim praktičnim problemima. Do ideje je došao prilikom posete prijatelju u Veneciji, kada je od njega čuo kako izgleda život u gradu na vodi, i koliko je tamo komplikovano otići kod lekara, na primer.

Jedan drugi strip nastao je nadahnut pričom našeg čoveka, taksiste koji živi u Beču. U njegovo vozilo je sa prijateljem ušao potpuno slučajno, a zatim bio svedok dugog monologa – životne priče sredovečnog gastarbajtera koji ne može da prežali nekadašnju Jugoslaviju i lagodan život u njoj.

„Ta vožnja je bila kao neko umetničko delo – trebalo je samo zapisivati njegove reči. Taj čovek kao da se pripremao, kao da je samo čekao da se mi pojavimo da bi nam izrecitovao tu svoju priču. Dakle, priče se nalaze svuda oko nas. I treba biti vešt da se one uhvate, da se zabeleže.”

Fotografije: www.aleksandarzograf.com, i krokodil.rs.