Nije pravedno!!!: Top 5 ranijih odličnih filmskih uloga Rene Zelveger
Nije kome je dato, nego kome je suđeno… A sigurno ima još koja mudra izreka kojom se da potcrtati ta izvesna proizvoljnost, i to ne samo sudbinskog tipa, kao deo suštine krajnjih odluka o oskarovskim laureatima. A, zapravo, dosadnije od same statistike na temu ove i dalje prestižne nagrade, mogu da budu samo kalimerovske priče o nepravdi koja je načinjena nekom od nominovanih ili, pak, možda čak i nenominovanih, zar ne? Ipak, teško je oteti se utisku da je Rene Zelveger ove zime dobila Oskara koji je Holivud ostao dužan Džudi Garland, koju je Zelveger korektno odigrala u jednom tek solidnom i upotrebljivom filmu, a takvima sleduje brz zaborav. A nije da nije bilo prilike i osnovanih povoda da Rene Zelveger bude ovenčana ovom nagradom (za glavnu žensku ulogu, pošto je za sporednu dobila za rolu u filmu koga se, kanda, više niko ni ne seća – Cold Mountain!) i znatno ranije. Evo podsećanja na njenih pet izvrsnih ranijih uloga na velikom platnu.
- Barbara Novak u Dole ljubav! (Down With Love) (2003)
Sigurno ste sreli nekoga ko je barem jednom gorljivo utvrdio da je ovaj film prećutano remek-delo ovovekovnog filma? I Down With Love reditelja Pejtona Rida to zaista i jeste – savršenstvo od filma u kome je savršena i Rene Zelveger u najzrelijoj i najosobenijoj ulozi čitave svoje karijere, i pre i posle te sjajne reinterpretacije magije filmova u kojima su briljirali Doris Dej i Rok Hadson. Down With Love je, uz to vrhunska, postmoderna poslastica, a Rene Zelveger je tu sjajno zauzdala ovovremenski cinizam, nadogradivši svoj glumački pristup sa tek malo nužne i lekovite sprdnje bez koje premisa filma zapravo nije ni mogla. A ovaj film je u celini potpuno ignorisan u oskarovskoj trci te zime.
- Doroti Bojd u Džeri Megvajer (1996)
U ovom izvanrednom filmu scenariste i reditelja Kamerona Kroua u glumačkom smislu sve je podređeno i stavljeno u pogon stvaranja snažnog utiska o glumačkoj zrelosti i superiornosti Toma Kruza u naslovnoj ulozi. I Tom Kruz jeste tu odličan, ali odlična je i Rene Zelveger u ipak zahtevnijoj i daleko oskudnije postavljenoj ulozi samohrane majke na koju će naleteti Džeri na samom početku tog svog osvešćenja i bega od narcističke čaure u kojoj je tavorio godinama. Tom Kruz tu i tamo poseže za zahvatima iz domena megaacting pristupa, ali Rene Zelveger pokazuje zadivljujuću meru i diskretnu promišljenost u prikazu lika kome je ipak dato da sija iz senke. I ona tu zaista sija. A što nije bilo dovoljno ni za nominaciju.
- Roksi Hart u Čikagu (2002)
Za pokazano u ovoj čuvenoj ekranizaciji jednako čuvenog mjuzikla Rene Zelveger je dobila nominaciju za Oskara (ali nekim čudom i nekom neuverljivom računicom za epizodnu ulogu!). Ovo je rola bez mane – Rene Zelveger suvereno vlada scenama i ekranom, a iznimno je upečatljiva u dimenziji prikaza oslobođenja i emancipacije lika zarobljenog u okolnostima sopstvenih strahova i nesigurnosti. Uz to, i odlično peva i čini skladan deo čitave glumačke postave. A, na sve to, u pitanju je uloga u očigledno kvalitetnom i značajnom filmu proisteklom iz znamenite stavke unutar američke popularne kulture. Međutim, sve to ipak nije bilo dovoljno za tron.
- Bridžit Džouns u Dnevnik Bridžit Džouns (2001)
I ovo je bilo vredno samo nominacije za Oskara, a, mimo konkretne konkurencije, ovo jeste glumačka (i komičarska) kreacija vredna svake pohvale i svake nagrade, pa i Oskara koji stoji na samom kraju puta godišnje halabuke na temu najboljih u svetu filma u tom trenu. Rene Zelveger je ovde pokazala moć brižljive i inteligentne transformacije, a krajnji rezultat je ne samo upečatljiva i sada već ikonična filmska rola, nego i pokazni primer kako fimska adaptacija ipak može da u svakom smislu nadmaši poznati i voljeni literarani predložak. Rene Zelveger je ovde filmofile darovala epitomom svih filmskih heroina iz rukavca u kome obitavaju usamljene romantične duše, a, uz to, i šarmantna i duhovita spadala.
- Beti u Nurse Betty (2000)
Na samom kraju prethodnog veka Rene Zelveger je očarala onim što je pokazala na planu glume u ovom filmu poodavno već zaboravljenog dramskog pisca, scenariste i reditelja, Nila Labjuta. Junakinja ovog našeg teksta u filmu Sestra Betty minuciozno, sa puno takta i bez ijednog jedinog viška igra medicinsku sestru Beti, koja, usled velike traume, izgubi moć razaznavanja granice između stvarnog života i sapunske opere koju obožava. To duševno i psihičko stanje jeste nešto što se da lako pojmiti, ali teško da bi u ovom konkretnom filmskom slučaju to bilo tako da nije bilo Rene Zelveger da naslovnom liku udahne pravu meru verodostojnosti, ranjivosti i zanesenosti. Labjut je tada bio tražen autor, pa u ovom njegovom ostvarenju glume i: Morgan Frimen, Kris Rok, Greg Kinir, Aron Ekhart, Alison Džejni, Krispin Glover… Što se tiče Rene Zelveger, na konto ove joj uloge stigao je Zlatni globus, ali ne i nominacija za Oskara, što je raskorak koji se prilično retko dešava.
Naslovna fotografija: 20th Century Fox