Kritike filmova „Led 2“, „Sonikov film“, „Tomazo“, „Ema.“ i „Ostrvo fantazija“

Februar je u punom zamahu. Dok se u potpunosti ne posvetimo programu predstojećeg FEST-a, nije zgoreg da se još jednom osvrnemo na redovni bioskopski reperotar. Šta obavezno pogledati? Šta preskočiti? Kliknite i saznajte! Za danas smo vam spremili osvrte na pet aktuelnih filmova koji se trenutno prikazuju u srpskim bioskopima.

Na repertoar je upravo stigao Sonikov film (Sonic the Hedgehog), akciona porodična komedija inspirisana popularnom SEGA igricom. Ovaj igrani film (u kome je glavni junak animirani antropomorfni plavi jež) u svetskim bioskopima je trebalo da se pojavi na jesen 2019. godine, ali je premijera odložena zbog dorada – što obično nije dobar znak. Srećom, ispostavilo se da je Sonikov film prava poslastica, te da se čekanje isplatilo. Predznanje o igrici nije neophodno da se bi se uživalo u ovoj dinamičnoj i zabavnoj filmskoj avanturi koju mogu sa podjednakim uživanjem da gledaju klinci od sedam godina i oni deset puta stariji. Debitant Džef Fauler se zaista odlično snašao, a sve to uz pomoć fenomenalnog Džima Kerija koji nas je ulogom nevaljalog doktora Robotnika podsetio na početke njegovog komičarskog uspona i uloge u hitovima Ejs Ventura: Detektiv za kućne ljubimce i Maska. Glas Soniku pozajmljuje Ben Švarc, a upečatljive epizode ostvarili su Džejms Mardsen i Tika Sampter. Sonikov film je zagarantovano uživanje za čitavu porodicu.

Pre dve godine se u ruskim i srpskim bioskopima sa ogromnim uspehom prikazivao ljubavno-sportski mjuzikl Led. Danas, dve godine kasnije, stigao je i nastavak. Led 2 (Лёд 2) je režirao Žora Križovnikov, preuzevši štafetu od talentovanog Olega Trofima koji je prvi film učinio toliko upečatljivim. Križovnikov se dobro pokazao, mada će nastavak za mnoge predstavljati veliki šok. Naime, početak „Leda 2“ donosi preokret koji je retko ko mogao da očekuje. U celini gledano, Led 2 je veoma dobar film koji se bavi nekim važnim temama i ne preza da postane mračan kad ustreba, mada će način na koji je priča nastavljena mnoge razbesneti i/ili ražalostiti. Što se mene tiče, Rusi me jesu iznenadili, ali sam uspeo da se povratim i, nakon tog početnog šoka, dozvolim sebi da uživam u onom što se dešava na velikom ekranu ispred mene. Aleksander Petrov, Aglaja Tarasova i Marija Aronova su ovoga puta ostali bez podrške Miloša Bikovića, ali je zato tu pojačanje u vidu Nadežde Mihalkove (ćerke Nikite Mihalkova) i Julije Hljinine. U filmu se, između ostalog, može čuti i obrada velikog hita dua Tatu Нас не догонят koja prati jednu izvanredno realizovanu montažnu sekvencu.

Tomazo (Tommaso), novi film veterana Abela Ferare, duboko je lična priča sa obiljem autobiografskih elemenata utkanih u kompleksnu strukturu narativa. Tomazo je prikazan u okviru specijalne projekcije na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, a potom na Festivalu autorskog filma u Beogradu, a donosi priču o američkom reditelju koji živi u Rimu sa svojom više decenija mlađom suprugom, Evropljankom Niki i njihovom trogodišnjom ćerkom Didi. Po obučaju nadahnuti Vilem Defo glumi naslovnog junaka, neku vrstu rediteljevog alter-ega, dok Ferarina supruga i ćerka glume (manje-više) same sebe. Biografija i fikcija su ovde isprepleteni do neraspetljivosti, što svakako Tomaza čini veoma intrigantnim svim onima koji prate Ferarin rad od 70-ih do danas. Zanimljivo je da glavni junak Tomaza priprema postapokaliptični projekat koji je u vreme nastanka filma pripremao i sam Ferara – Sibir će svoju premijeru imati u zvaničnoj selekciji predstojećeg Berlinala.

Za kraj ovog februarskog filmskog osvrta, dva filma koja slobodno možete da preskočite. Ema. (Emma.) u režiji Otum de Vajld je krupno razočaranje. Da, kostimi i scenografija su sjajni, ali ostalo… Ko zna koja po redu adaptacija romana Džejn Ostin pokazuje veliki zamor materijala. Uz to, prikazano je prilično dosadno. Jedina novina u ovoj adaptaciji je gola zadnjica Džordža Najtlija koga ovoga puta tumači nesnađeni Džoni Flin. Ostalo smo sve već videli. Anja Tejlor-Džoj kao naslovna junakinja je troma i nezainteresovana za događaje oko sebe (bolje bi joj bilo da se drži horora), a takav je film u celini. Tačka u naslovu valjda treba da ukaže da je ovo ultimativna adaptacija ovog popularnog romana, dok su zapravo Otkačena plavuša sa Ališom Silverston i Ema sa Gvinet Paltrou kudikamo superiorniji filmovi.

Produkcijska kuća Blumhaus nas je počastila još jednim hororom, ko zna kojim u njihovom opsežnom katalogu. Ostrvo fantazija (Fantasy Island) Džefa Vadloa je dinamičan i šaren film, ali lišen bilo kakvog smisla – čak i u okvirima žanra koji pružađ brojne mogućnosti za razne narativne eksperimente. Da li je neko uopšte pročitao scenario pre nego što se počelo sa snimanjen? Čini se da je odgovor na to pitanje negativan, pošto je Ostrvo fantazija budalaština kakva se retko sreće. Horor verzija popularne televizijske serije iz 70-ih je potpuni debakl i višestruko slabija u odnosu na osrednju Igru istine, prethodnu saradnju Vadloa i Blumhausa od pre dve godine. Nakon katastrofalnog Crnog Božića, ovo je drugi razočaravajući Blumhausov film u nizu, što bi moglo da se popravi kada u narednih mesec dana bioskope stignu Nevidljivi čovek i Lov.

Naslovna fotografija: Imdb