Arhitektura bez granica: Prelepe kuće od transportnih kontejnera
Arhitektura se suočava sa previše izazova u poslednje vreme. Ekonomija nije naklonjena svima, pa o funkcionalnim, lepim i jeftinim kućama mnogi ljudi mogu samo da maštaju. Čak su i pojedine zemlje koje nemaju loš standard, poput Novog Zelanda, postale poznate po neverovatnim cenama i krizi na tržištu nekretnina. Da li bi odgovor trebalo tražiti u reciklaži?
Arhitekte se sve više oslanjaju na čelične transportne kontejnere čija su putovanja brodom privedena kraju. Filip K. Klark prvi je podneo zahtev za zaštitu patenta 1987, u kom je naveo kako se jedan ili više transportnih kontejnera može pretvoriti u upotrebljiv dom. Danas su objekti od džinovskih kutija za prenos robe toliko popularni da se nazivaju hipsterskom arhitekturom, a često se i kritikuju.
„Sve površine kontejnera moraju biti izolovane, a to znači da se mora napraviti novi set zidova ili sa spoljašnje, ili sa unutrašnje strane“, napisao je na svom blogu arhitekta Mark Hogan, koji nije velika pristalica ovakvog načina gradnje. Neadekvatna izolacija dovodi do jake kondenzacije sa unutrašnje strane kontejnera, a protivnici ističu da je za objekat veće površine potrebno mnogo novca i vremena. Konstrukcija je zahtevna jer nema materijala koji se s lakoćom može prenositi prilikom realizacije projekta – kran ili viljuškar manipulišu gotovim celinama.
Hogan je upravnik studija OpenScope i autor privremene zgrade od kontejnera podignute u San Francisku. Uprkos tome, veruje da upotreba kontejnera u arhitekturi nije uvek dobra i ekološka, kako se često ističe. „Deo priče vezuje se za zeleni pokret, jer imamo višak kontejnera koji se može ponovo iskoristiti. To je tačno, ali se u mnogim arhitektonskim projektima koriste potpuno novi kontejneri iz Kine, koji su još uvek veoma jeftini.“
Ponovna upotreba trasnportnog čelika može biti opasna. Pre gradnje kontejneri se moraju temeljno očistiti, jer uvek postoji rizik da su u prošlosti služili za prevoz toksičnog materijala. Činjenica je i da su im krovovi slabi – mogu da izdrže težinu od oko 300 kilograma bez modifikacije, dok svako rezanje zidova, za prozore ili vrata na primer, zahteva posebnu opremu i radnu snagu. Šta na sve to kažu pristalice? Podizanje kuće od kontejnera još uvek je, u većini slučajeva, jeftinije od standardne gradnje. Strukture takvih objekata ubrajaju se među najsigurnije u arhitekturi i daleko uspešnije odolevaju vremenskim nepogodama od drugih građevina. Ukoliko se upotrebljava stari čelik zaista se može govoriti o eko-gradnji, a zbog standardizovanih veličina u transportu, kom su kontejneri originalno namenjeni, lako se prevoze i prilagođavaju različitim namenama. Zahvaljujući tome, širom sveta nastaju prelepi domovi, kod kojih je uspešno postignut balans između prednosti i mana. Pogledajte neke od njih u foto-galeriji koja sledi.
Naslovna fotografija – Kuća od kontejnera podignuta u elitnom okrugu Hemptons u Njujorku (foto dwell.com)
