100 godina od prvog romana Agate Kristi

U 2020. obeležava se tačno 100 godina od kada je objavljen prvi roman Agate Kristi Misteriozna afera u Stajlsu i svetu predstavljen detektiv Herkul Poaro. U Velikoj Britaniji ova godišnjica se obeležava na poseban način –  fan klubovi organizuju razne akcije podsećajući i na ovaj roman, i na druge slavne naslove najpopularnije britanske spisateljice svih vremena.

Do svoje 18. godine Agata Kristi se zabavljala smišljajući i pišući kratke priče. Neke od njih je izmenila i objavila u tridesetim godinama prošlog veka. Na ideju za krimi zaplet prvog romana došla je radeći kao bolničarka u rodnom Torkiju, u Engleskoj, a u njenoj autobiografiji je navedeno da je roman počela da piše nakon opklade sa sestrom, da bi joj dokazala da može da napiše pravu krimi priču. Tokom rata je stekla i znanja o otrovima i lekovima – iskoristila ih je u prvom, i mnogim kasnijim romanima. U Misterioznoj aferi u Stajlsu ubica svoju žrtvu truje strihninom, a zanimljivo je da je recenzija knjige objavljena u jednom farmaceutskom magazinu iz tog vremena.  

Agata Kristi je živela od 1890. do 1976, a romane je objavljivala u kontinuitetu od 1920. do 1970. Svoju prvu knjigu napisala je 1916, ali ju je objavila tek nakon rata, 1920. (Roman je najpre objavljivan u nastavcima u magazinu The Weekly Times) Kreirala je zaplet koji se odvija u engleskom gradiću Stajlsu, a koji rešava detektiv Herkul Poaro.

Roman počinje dolaskom kapetana Hejstingsa iz rata u gradić Stajls, gde svoje ratno odsustvo provodi u kući prijatelja Džona Kevendiša. Kada se dogodi zločin, ubistvo stare gosođe Kevendiš, na scenu stupa Poaro koji rešava zločin svojim metodama.

Slavni detektiv

Poaro je oniži detektiv sa brkovima, Belgijanac za kog mnogi misle da je Francuz, i koji zločine rešava, kako sam navodi, uz pomoć malih sivih ćelija. Pažljivo razmatra sve okolnosti zločina, i sve otkriva promišljanjem, sedeći u svojoj fotelji. On ima dnevne rituale, osoben je i neobičan, pronicljiv i temeljan. U penziji je, ali ne prestaje da istražuje, i sarađuje sa Arturom Hejstingsom (koji je za njega isto ono što je detektiv Votson Šerloku Holmsu). Ima i poseban smisao za humor, a na kraju romana uvek okupi sve osumnjičene, polako iznosi sve činjenice i dokaze, i rasvetljava zločin.  

Poaro uspešno istražuje u preko 30 romana Agate Kristi. Na velikom platnu tumačili su ga mnogi glumci, a najupečatljiviji su bili Piter Justinov (Smrt na Nilu, Zlo pod suncem), Alber Fini (Ubistvo u Orijent ekspresu), i Dejvid Sačet, koji je Poaroa tumačio u svih 13 sezona britanskog TV serijala koji se emitovao od 1989. do 2013.

Udobne misterije

I posle rata Agata Kristi je nastavila da piše eksperimentišući sa različitim zapletima. Kreirala je i lik Mis Marpl, oštroumne bakice iz komšiluka koja je ekspert za ljudsku prirodu, i kojoj ne promiču važni detalji. Protagonisti romana Agate Kristi su uglavnom predstavnici engleske više srednje klase, a radnja je smeštena u provincijske engleske gradiće, ili evropska letovališta, Egipat, destinacije na Bliskom istoku. Dela Agate Kristi su opisana kao udobne misterije koje su jednostavno i lako napisane, i čiji je fokus na zapletu, likovima i dijalozima.

Tajna je i u ubedljivom portretisanju likova, dočaravanju atmosfere, dozi humora, i romantičnim momentima koji se provlače kroz mnoga dela. U Agatinim romanima tenzija postepeno raste, sve se polako otkriva, a sklapanje kockica mozaika je posebno uzbudljivo, baš kao i raspleti, i finalno dosezanje pravde. Neki od najpopularnijih naslova su Ubistvo u Orijent Ekspresu, Smrt na Nilu, Zlo pod suncem, Božić Herkula Poaroa, Tajna plavog voza, Deset malih crnaca, Mačka među golubovima, ABC ubistva, Ubistvo Rodžera Akrojda, Usnulo ubistvo, Iskričavi cijanid, Ko plimu uhvati, Pet prasića, Tužni čempres, Leš u biblioteci…

Sama Agata Kristi je u pismu jednom svom fanu 1972. godine navela da su joj lično najdraža dela – Deset malih crnaca, Ubistvo Rodžera Akrojda, Ubistvo u Orijent ekspresu, 13 problema, Beskrajna noć, Nesreća nevinih.

Opus čuvene britanske spisateljice obuhvata 66 detektivskih romana i 14 kratkih priča. Prodala je dve milijarde primeraka svojih dela širom sveta, i na trećem je mestu na listi najprodavanijih knjiga svih vremena, odmah posle Biblije i Šekspirovih dela. Njen najprodavaniji roman (oko 100 miliona prodatih primeraka) je And Then There Were None (kod nas preveden kao Deset malih crnaca), priča sa elementima horora u kojoj se deset različitih likova nalazi na zabačenom ostrvu u bezizlaznoj i neobjašnjivoj situaciji.

Agata Kristi se naziva i majstorom žanra, i kraljicom zločina, a za svoj doprinos literaturi dobila je 1971. značajnu i prestižnu nagradu – Dame Commander of the Order of the British Empire (DBE).

Read Christie 2020

Popularnost dela Agate Kristi ne jenjava ni danas. Romani stalno doživljavaju nova izdanja, mnogo pisaca stvara na njenom tragu, a veoma su popularne i ekranizacije – filmovi i serije nastali po njenim delima. Brojni su i fan klubovi širom sveta.

Zvaničan britanski sajt agathachristie.com redovno objavljuje razne vesti, tekstove o životu Agate Kristi, obaveštava o novim izdanjima i filmskim adaptacijama, organizuje akcije za fanove. Ove godine na razne načine obeležavaju 100 godina od objavljivanja prvog romana Agate Kristi. Između ostalog pokrenut je i izazov – Read Christie 2020. Zainteresovani su pozvani da se registruju na sajtu, odaberu 12 dela Agate Kristi, pročitaju ih i potom razmenjuju mišljenja i utiske.

Festival Agate Kristi

Godišnjicu od prvog romana kraljice zločina obeležava i tradicionalni Međunarodni festival Agata Kristi, koji se odvija svake godine u gradiću Torkiju na Engleskoj rivijeri, u jugozapadnoj pokrajini Devon.

Agata Kristi je u Torkiju provela detinjstvo i mladost, a festival koji slavi njeno delo se ove godine održava od 15. do 19. septembra. Festival podseća na bogatu zaostavštinu slavne autorke, predstavlja nove pisce i dela krimi žanra, i okuplja brojne fanove. Detalji programa mogu se videti na zvaničnom sajtu – https://www.iacf-uk.org/.

Fotografije: www.agathachristie.com