Onlajn izdanje 40. broja „Kinoteke“
Časopis Kinoteka nastavlja redovno da izlazi i u vanrednim okolnostima. Upravo je objavljen 40. broj, u specijalnom onlajn izdanju, ali s nepromenjenim konceptom. Filmski mesečnik Jugoslovenske kinoteke i dalje je posvećen kako temama iz istorije pokretnih slika tako i savremenom trenutku sedme umetnosti.
„Da nam filmska umetnost uvek može ispuniti vreme na najkvalitetniji mogući način, odavno je usvojena istina, ali u vreme pandemije ona postaje uteha, zamena za iskustvo i kolektivni san ili sećanje“, ističe u uvodnoj reči direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić i podseća da je Kinoteka prilagodila svoje programe i aktivnosti potrebama i interesu opšteg zdravlja.
U aprilskom izdanju Kinoteke čitajte o majstoru saspensa Alfredu Hičkoku, intervju Sandre Perović s gostom Festa Džulijanom Sendsom, sećanja Žike Bogdanovića, feljton iz knjige Vlade Petrića, podsetite se intervjua iz prošlosti Slobodana Šijana, saznajte više o životu i radu ljudi koji su ostavili tragove na filmu poput Maks fon Sidoua, čiji je karakter u Bergmanovom filmu u vreme kuge igrao šah sa Smrću. Tu su i analiza fenomena filma i romana Zovi me svojim imenom iz pera Đorđa Bajića i drugi prilozi.
„Ostanite kod kuće, čitajte Kinoteku i, naravno, uživajte u dobrom filmu!“, poručio je Pantelić.
U uvodnom tekstu detaljno se navode raznovrsni sadržaji koji su besplatno dostupni onlajn. Odabrani filmovi iz Arhiva postavljaju se na Jutjub kanal Kinoteke, a o prvom među njima – dokumentarcu Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije piše Aleksandar Saša Erdeljanović.
Omogućeno je besplatno preuzimanje svih do sada objavljenih brojeva časopisa Kinoteka.
U okviru projekta Vip Kinoteka organizovana je i onlajn premijera digitalno restaurisanog filma Davitelj protiv davitelja.
Na naslovnoj strani novog broja je portret Alfreda Hičkoka, kome je posvećena i rubrika Velikani svetskog filma, povodom 40 godina od njegove smrti. Film je za njega bio „najpre, i pre svega, ispričati priču“, piše Ana Marija Rosi, ističući da je Hičkok „istoriju filma obogatio svojim delom u koje je utkana njegova Alma, svojim plavušama, svojim mekgafinom, svojim saspensom i svojim filmom Psiho“.
S britanskim glumcem Džulijanom Sendsom, koji je na 48. Festu predstavio film Obojena ptica Vaclava Mohula, razgovarala je Sandra Perović. Na pitanje kako se priprema za lik Sends je odgovorio: „To je kombinacija vaše inteligencije kao glumca, čitanja scenarija, razgovora s rediteljem, i sopstvenog istraživanja, ali i mašte i instinkta, koju hrani sredina“.
Fenomen filma i romana Zovi me svojim imenom analizira Đorđe Bajić ocenjujući film Luke Gvadanjina kao „filmsku magiju u svojoj esenciji“, a knjigu Andrea Asimana, koja je nakon ekranizacije u adaptaciji Džejmsa Ajvorija postala bestseler, kao „izuzetno uspelo delo“. Bajić se bavi i mogućim nastavkom filma, na osnovu već objavljenog nastavka romana pod nazivom Nađi me.
U rubrici In memoriam Jovan Marković piše o Maksu fon Sidou, čuvenom švedskom glumcu ekspresivnog lica i impresivnog opusa, koji se proslavio ulogom viteza koji igra šah sa Smrću u Sedmom pečatu Ingmara Bergmana.
Povodom digitalne restauracije filma Davitelj protiv davitelja (1984), u okviru projekta Vip Kinoteka, časopis prenosi intervju iz vremena snimanja te „komedije strave i užasa“, u kojem Slobodan Šijan objašnjava da su scenarista Nebojša Pajkić i on krenuli od bizarne teze da „jedan grad postaje velegrad tek kad dobije i svoje lokalne manijake, u ovom slučaju davitelja“.
Nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Žika Bogdanović nastavlja svoja Sećanja sa postskriptumom pričom o Džeku Ilamu, koji je igrao sporedne uloge u vesternima, i o neobičnoj ljubavi beogradske bioskopske publike za tog ubogog revolveraša koga su od milošte prozvali Ćora.
Nastavljen je i feljton sa odlomcima iz knjige profesora Vladimira Petrića Razvoj filmskih vrsta. U četvrtom delu tema je kameršpil-film.
U rubrici Šok koridor predstavlja Nenad Bekvalac piše o Anri Žorž Kluzou – „francuskom Hičkoku“ koji je „dao neke od najuzbudljivijih i najparanoičnijih opisa Francuske u kinematografiji“ i čiji su filmovi „puni izdajstava, voajera i anksioznosti“.
Nedavno održani 48. Fest imao je veliki broj istaknutih gostiju, a najznačajnijima među njima uručen je Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke. Časopis prenosi šta su tom prilikom izjavili reditelj Atom Egojan, glumci Dejvid Tjulis i Džulijan Sends, kao i reditelji Goran Paskaljević i Kosta Gavras.
Stalna rubrika Tragovi na filmu podseća na stvaralaštvo nedavno preminulih umetnika – Ljubomira Radičevića, reditelja i koscenariste kultnog filma Ljubav i moda i Ranke Velimirović, producentkinje i autorke dokumentarnih filmova, saradnice i životne saputnice reditelja Zdravka Velimirovića, o kojima piše Marijana Terzin Stojčić, kao i francuskog glumca Žan Pjer Marijela u tekstu Bojana Kovačevića.
Pored velikog broja fotografija, u ovom broju Kinoteke objavljene su ilustracije Miroslave Vuković i Vuka Popadića.
