Svetski dan pčela, 20. maj
Na inicijativu Slovenije od 2018. godine 20. maja obeležavamo Svetski dan pčela – najvažnijih oprašivača, koji nam obezbeđuju hranu i značajno doprinose očuvanju životne sredine. Zaštita pčela i očuvanje pčelarstva je od vitalnog značaja za našu budućnost. Uz pomoć Svetskog dana pčela svi zajedno se možemo ponovo podsetiti uloge svakog od nas za očuvanje pčela.
Pčele nam sa jedne strane obezbeđuju visoko kvalitetnu hranu (med, matični mleč, cvetni prah) i druge korisne proizvode kao što je pčelinji vosak, propolis i pčelinji otrov. Pčele oprašuju skoro tri četvrtine svih biljaka i od njih zavisi trećina proizvedene hrane na planeti.
Kao takve igraju važnu ulogu u obimu poljoprivredne proizvodnje. Efikasno oprašivanje povećava količinu poljoprivrednih kultura, poboljšava njihov kvalitet i otpornost na štetočine. Kulture koje zavise od oprašivanja su značajan izvor prihoda poljoprivrednika, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava. Milionima ljudi pčele obezbeđuju radna mesta i primanja.
Pčele su značajne i za očuvanje ekološke ravnoteže. Sa oprašivanjem vrše jednu od najprepoznatljivijih usluga ekosistema, zbog kog je prerada hrane uopšte moguća. Time čuvaju i brinu o opstanku životinjskih i biljnih vrsta.
U mnogim državama i regijama pčele su zbog različitih uticaja čoveka na životnu sredinu veoma ugrožene. Glavni cilj Svetskog dana pčela je da najširu javnost upozorimo na važnost pčela za naš opstanak na ovoj planeti.
U toj nameri se svake godine u mesecu maju odvijaju posebni događaji posvećeni obeležavanju Svetskog dana pčela. Zbog epidemije COVID-19 ovogodišnje, treće obeležavanje biće pre svega u znaku virtuelnih događaja.
Zašto baš 20. maj? 20. maja 1734. se rodio Anton Janša, slovenački pčelar, koji je bio poznat kao pionir savremenog pčelarstva i jedan od najvećih stručnjaka za pčele u svom vremenu. Bio je prvi moderni učitelj pčelarstva na svetu i Marija Terezija ga je imenovala za glavnog učitelja pčelarstva.
Istovremeno je maj na severnoj polulopti mesec bujnog razvoja pčela i prirode, a na južnoj polulopti to je jesen, kada se prikupljaju pčelinji proizvodi i počinje sezona upotrebe meda.
Nažalost u poslednje vreme pčele su sve ugroženije. Zadnji izveštaj Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN) navodi da skoro 10% pčela preti izumiranje, dobrih 5% ih je najverovatnije ugroženo, a za skoro 57% vrsta nema podataka. Broj oprašivača po celom svetu opada, a sa druge strane rastu potrebe za oprašivanjem, posebno u državama u razvoju.
Glavni uzroci za odumiranje pčela su različite bolesti, komplikacije sa maticama i virusne zaraze. Istovremeno preti nestašica pčelinjih pašnjaka zbog sve brojnijih monokultura i intenzivne tehnologije prerade travnjaka. Problematična je i masovna upotreba proizvoda za zaštitu biljaka u savremenoj poljoprivredi i nove štetočine, koje se zbog globalizacije brže šire po svetu.
Opstanak pčela zavisi od čiste vode, vazduha i životne sredine. Potrebna je dodatna aktivnost država, međunarodnih organizacija, lokalnih sredina i pojedinaca za očuvanje životne sredine do mere koja će omogućiti opstanak pčela.
Slovenija aktivno ulaže napore da se zaštite pčele i njihove životne sredine. Kako kaže otpravnik poslova Ambasade Republike Slovenije u Beogradu Roman Weixler, pčelarstvo u Srbiji je, slično kao u Sloveniji, na jako visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu. Zato raduje činjenica, da je Srbija među prvima prepoznala značaj međunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela.
Naslovna fotografija: Jošt Gantar, www.slovenia.info