Šta je „sindrom varalice” i zašto se češće javlja kod dama?
Mlada osoba želi da napiše roman i ima odlične zamisli… Međutim, usled velikih očekivanja okoline ulazi u emotivni rolerkoster, shvata kako nije dorasla tome, i odustaje jer ne želi da prevari čitaoce. Ovo je okosnica radnje nove serije Valeria sa platforme Netflix, koja već beleži veliki uspeh i gledanost. Možda se pitate u kakvom su odnosu pojam iz naslova i junakinja, a odgovor je jednostavan. Naime, ova dama pati od sindroma varalice, za koji ste možda imali priliku da čujete, a nije isključeno i da ste ga doživeli. Rezultati pojedinih istraživanja govore da je reč o izazovu sa kojim se suočava čak 70 procenata zaposlenih. O čemu je tačno reč, saznajte u nastavku…
U pitanju je stanje koje ne predstavlja nepoznanicu, a veliki broj poznatih ličnosti, među kojima su Mišel Obama i Nil Armstrong otkrilo je da su ga iskusili. U štampanim izvorima prvi put se spominje 1978. godine, u International Journal of Behavorial Science. Ukoliko niste upoznati, na engleskom je označen kao impostor syndrome, a u detaljnoj analizi opisan je kao posmatranje realnosti kroz prizmu nesigurnosti u svoje veštine i znanja neophodnih na radnom mestu. Može se javiti u raznim fazama – od započinjanja novog projekta, preko promene posla i određenog vremena provedenog na istom, do trenutka unapređenja. U tim trenucima javlja se strah koji savlada osobu, ponekad do te mere da pomisli kako na neki način vara ljude, jer je na mestu koje ne zaslužuje ili mu nije dorasla.
Zatim sledi period preispitivanja, u vidu misli da će biti razotkrivena prvom prilikom, kao i osećaj nedovoljnosti u društvu uspešnih i ostvarenih saradnika. Često je reč o perfekcionisti, koji ne ume da prihvati kompliment ili reči podrške za postignut rezultat. Ono što je takođe primetno jeste gledanje u budućnost, umesto prepuštanja sadašnjem trenutku, kao i neprestana briga bez istinskog povoda. Takođe, treba napomenuti da se sindrom varalice dovodi u vezu sa poremećajima raspoloženja, pre svega anksioznošću i depresijom. Posao više ne pričinjava zadovoljstvo, već dovodi do izgaranja. Ovo su neki od simptoma, prema rečima doktora Hose Antonija Lopeza, međutim ne postoji zvanična dijagnoza.
Sa druge strane, Eva Rimbau, profesorka Otvorenog univerziteta Katalonije, dodaje da je velikom broju ljudi svojstveno da svoje nedostatke uvide, a tuđe ne. Pored toga, obično smatramo da su drugi spremniji od nas i to nam urušava samopouzdanje. Deo krivice snose obrazovne institucije koje decu ne pripreme na uspone i padove koji su deo odrastanja i životnog puta. Složićete se, nije ništa strašno ni ako ne uspemo iz prvog puta, u većini situacija imamo pravo na novi pokušaj.
Interesantno je da se sindrom uljeza češće javlja kod žena, tako bar pokazuju podaci izveštaja nastalog u Velikoj Britaniji. Naime, muškarci ređe nailaze na ovu barijeru i to čak za 18 procenata. Odgovor na pitanje zašto verovatno treba potražiti u kritikama i osudama koje dopiru sa strane, a vremenom postanu vlastito ubeđenje. Nisu pošteđene ni dame koje se kreću u visokim akademskim krugovima. Ukoliko nas redovno pratite, verovatno znate da smo nedavno istraživali temu depresije i zašto je ona takođe zastupljenija kod žena. Važno je istaći da u takvim stanjima treba potražiti pomoć stručnog lica, a žene se nekada obrate i direktno onima koji su ih naveli da posumnjaju u sebe. Kao što smo već naveli, obično je u pitanju žena ili muškarac, koji pred sebe postavlja visoke zahteve, teži savršenstvu, samokritičan je i ne dozvoljava sebi pravo na grešku. Zvuči neobično, jer bismo pomislili da upravo takva osoba ima puno samopouzdanja.
Kada se sve uzme u obzir, nimalo ne čudi činjenica da opisan sindrom učini da osoba dobre rezultate pripiše sreći ili prevelikom zalaganju, a ne kvalitetima koje poseduje. Prema istraživanju sprovedenom u Austriji, takav vid razmišljanja utiče na manju zaradu, ređe obraćanje kolegama za pomoć, ali i teže pronalaženje novog zaposlenja. Na sreću, nekada osoba uvidi da ima problem i odluči se da pronađe rešenje u razgovoru sa stručnjakom, što dovodi do veće emocionalne stabilnosti. Neki od predloga za pozitivni zaokret jesu da se okruži članovima porodice i prijateljima koji prepoznaju njene vrednosti i razmisli da li zaista greši u nečemu ili se vodi subjektivnim osećajem. Takođe, treba međusobno razgovarati i deliti svoje iskustvo, te na taj način osnaživati i motivisati i druge osobe da lakše prebrode izazov.
Za kraj, doktor Lopez svima savetuje da se što manje upoređuju sa drugima, već da se okrenu sebi i svojim postignućima, te ističe da je nemoguće zadovoljiti svačija očekivanja. Mnogo je pametnije učiti iz neuspeha, i posmatrati ih kao dragocene lekcije, a ne kao znak slabosti.
Izvor: Harper’s BAZAAR España
Fotografije: Pinterest
