5 pravila za donošenje boljih odluka

Svako ima različit način za donošenje odluka koji zavisi od aktuelnih prioriteta i ciljeva, ali je razočaranje u pogrešnu odluku nešto univerzalno. Kako do toga ne bi dolazilo, treba biti svestan svojih postupaka i učiti na greškama, ali to nisu svi saveti.

Postoje mnoge knjige na temu donošenja pravih odluka i slične psihološke teme, a verovatno ste se već i sami susreli sa njima. Jedan od autora čija je knjiga prošla veoma uspešno je Mark Manson, a u pitanju je izdanje E, zabole me – Suptilna umetnost življena. U svojoj narednoj knjizi pod nazivom Ma, sve je sje*ano, pronalazimo neke zanimljive savete koji su i te kako primenljivi.

Razmislite o vrednostima

Kada donosimo odluke, najčešće sagledavamo kratkoročne posledice toga i plašimo se neuspeha i „gubljenja“. Svaka odluka i cilj imaju određene vrednosti, bilo da su u pitanju emotivne, novčane, društvene ili druge, i moramo biti svesni koja nam je od njih najvažnija. Obično prevagne emotivna vrednost, koja zna da nam zamagli dugoročni cilj i fokus nam ostaje kratkoročan.

To se posebno odnosi na ono na čemu smo dugo radili i čije plodove bismo hteli da uberemo što pre, po svaku cenu. Umesto toga treba razmisliti o posledicama koje bi trebalo da dođu kasnije, a ne biti pristrasan prema onome što je ispred nas. Čak i kratkoročni neuspesi ne moraju da budu nužno loši.

Ponekad izgubite namerno

Sigurno ste čuli da su mnogi uspešni ljudi počeli sa odbijanjima i lošim iskustvima i odatle izgradili svoj uspeh upornošću i neodustajanjem. Taj primer treba slediti u smislu da nije svaki trenutan neuspeh smak sveta, već prilika za učenje i da se ponekad isplati rizikovati kada je ulog mali kako biste shvatili pravila igre. To će vam doneti bolji uvid u ono što vas čeka kada su posledice ozbiljnije i bićete spremniji da se nosite sa onim što život donese pred vas.

Odnosite se prema osećanjima kao prema psu

Ponašanje pasa pored rase najviše zavisi od toga ko im je vlasnik i kako ih je dresirao. Odatle se može povući paralela sa osećanjima, jer je naša povezanost sa psima uglavnom čisto emotivna. Volimo ih i pokušavamo da budemo najbolji prema njima, ali nekad nam je jednostavno nemoguće da im kažemo ne. A oni ne mogu da razmišljaju o svojim odlukama kao mi, već se uvek vode instinktima i željama za trenutnim zadovoljenjem.

Ono što treba da probamo je da emocije posmatramo kao psa čije želje nekad ispunjavamo, a nekad ne, u zavisnosti od situacije. Isto tako, treba da istreniramo mozak kako bi znao šta sme a šta ne sme da traži od nas, tako da ponekad stigne nagrada, a ponekad kazna. To nije tako jednostavno izvesti, ali ništa nas ne sprečava da makar probamo.

Birajte put sa najmanje kajanja

Kada razmišljamo o nekoj odluci, skoro uvek razmišljamo o tome da li ćemo se kajati ako u tome ne uspemo, ali i da li ćemo se kajati ako to uopšte ne probamo. Ako se koristi na pravi način, ova sposobnost može da bude veoma korisna u donošenju odluka, jer su se mnogi ljudi tako odlučili na korake koji su se ispostavili kao odlični. Zato, sledeći put kada se pitate da li da nešto učinite, nemojte odluku donositi na osnovu predviđanja zadovoljstva i uspeha, već na osnovu predviđanja kajanja.

Uzmite papir i olovku

Svi znamo da ponekad na papir treba da stavimo listu za i protiv nečega, ali to je samo početak onoga što zapisivanje dilema može da vam donese. Pri donošenju odluke, razdvojite ove kolone na kratkoročne i dugoročne, a potom zapišite i verovatnoću uspeha po svojoj proceni. Često neke skrivene motivacije nismo ni svesni, a zapisivanje ideja može da nam donese novu perspektivu i olakša odluku.

Izvor: Maxim

Fotografije: Unsplash