Prodavnice na ćošku: Mali dnevni rituali
Bakalnice su u posleratnom periodu dugo bile jedine prodavnice prehrambene robe u našem gradu. Supermarketi su kod nas počeli da se otvaraju od šezdesetih godina, ali su korisne male prodavnice opstale do danas. Turcizam bakalnice označava radnje mešovite robe, dućane na ćošku koji su u nevelikim rafovima imali sve što vam je potrebno, i koje su bile važne i za osećaj sigurnosti, i pripadnosti određenom kraju, i mesto spontanih komšijskih susreta.
Imao ih je svaki kraj grada, a ljubazne prodavce ljudi su doživljavali kao domaće – ljude s kojima mogu uvek da popričaju, da dođu po nešto što im je sačuvano ispod pulta, ili da iskoriste neformalnu mogućnost kupovine na crtu – da se potpišu i plate onda kad su u prilici. Svoje radnje na ćošku (corner shops) imaju i sve druge zemlje Evrope, a na svakom mestu na kome se nalaze oličavaju lokalni duh, običaje, navike, ukuse…
Beogradske bakalnice
U posleratnim decenijama XX veka kupovina u Beogradu se obavljala na pijacama, u mesarama, piljarnicama, i bakalnicama. Bakalnice su prodavale osnovne namirnice – hleb, mleko, brašno, ulje, sirće, šećer, so, pirinač… Prodavalo se i povrće ili voće koje se pakovalo u fišek napravljen od novina i merilo na vagi koja se nalazila na pultu. A iza pulta u bakalnicama stajao je prodavac koji je kupcima dodavao ono što traže.
Povezani članci
Na pultu su se nalazili i slatkiši, staklene tegle s raznim bombonama, skromnu ponudu u rafovima iza prodavca činili su još i ratluk, kutije keksa, nekoliko vrsta čokolada. Bila je tu i ponuda alkoholnih i bezalkoholnih pića, prodavala se i kućna hemija, kozmetika, praktične stvari za domaćinstvo kao što su celofan, krpe, kanap, petrolej, šibice. Prodavci su uglavnom znali sve koji dolaze u radnju, tu su se razmenjivali tračevi iz komšiluka, a deca su opušteno odlazila u bakalnice po hleb ili mleko.
Lokalne radnje su bile mesto za bazičnu kupovinu bez kojih nijedan kraj grada ne bi mogao da funkcioniše. Beograd je krajem pedesetih dobio svoju prvu samoposlugu na Cvetnom trgu, ubrzo su otvorene i samoposluge u drugim delovima grada. Fokus se s bakalnica prebacio na popularniju, bržu kupovinu, a iz decenije u deceniju sve se zahuktavalo. U potrošačkom dobu u kom živimo svedoci smo velike konkurencije, stalnog otvaranja novih objekata, bitke za potrošače, agresivnog marketinga, bezbrojnih odlazaka u kupovinu i kreiranja (potrošačkih) potreba.
U našem gradu danas je znatno manje lokalnih bakalnica. One koje još uvek rade dovijaju se da opstanu na tržištu. Zbog raznih nametnutih dažbina cene su u njima veće nego u velikim lancima, a to ih u velikoj konkurenciji čini nepopularnim.
Ali, lokalne bakalnice čuvaju lokalni duh, a mnogima, posebno starijim sugrađanima, sporiji način kupovine u malim radnjama mnogo je draži od odlaska u bilo koji supermarket. U bakalnicama mogu da budu opušteni, da razmene koju reč s prodavcima, da sretnu nekog poznatog, da se našale, popričaju o vremenu, politici, zdravlju, dnevnim prilikama…
Drugačija životna filozofija
Radnje na ćošku nude i drugačiju životnu filozofiju – one su tu za osnovne stvari, i poneki delikates, i podsećaju da nam je, kad je hrana u pitanju, u stvari vrlo malo potrebno. (Za razliku od hipermarketa koji vas uveravaju da vam je potrebno sve, i da samo trošenje novca u velikoj meri ima smisla.)
Po pravilu, i kod nas i u svetu, male radnje su izgnane iz centra grada. Mogu se naći u širem centru, i na periferiji, kao retki primeri skromnijeg i jednostavnog nekadašnjeg života. One svedoče i o razlikama u načinu života mlađih i starijih generacija. Dok stariji preferiraju opušten odlazak u manje radnje, mlađe generacije nemaju baš mnogo vremena ni za ćaskanje u radnjama, ni za učestale manje kupovine. Mlađi su, pokazuju istraživanja, mahom okrenuti velikim, uniformisanim i bezidejnim trgovinskim lancima.
Ali i tu se stvari menjaju. Nova okrenutost prošlosti, ljubav prema retro izborima i trend istraživanja (i usvajanja) nekadašnjih životnih stilova, doveli su do toga da se i neki predstavnici milenijalaca okrenu malim radnjama u komšiluku. I da sve više otkrivaju prednosti kupovine u njima – ove radnje su blizu, tik iza ćoška, snabdevene su, i u njima nema redova. I prilično su praktične – u njima možete obavljati češće manje kupovine, ili svratiti samo kad vam nešto zatreba.
Opstanak malih radnji
Skromne radnje na ćošku opstale su u mnogim zemljama Evrope. Tako su u Velikoj Britaniji u poslednjih desetak godina ove radnje obratile pažnju na raznovrsnost ponude, i omogućile kupcima da kupuju pakete različitih poizvoda, i da ih naručuju. Radnje su razvile efikasnu dostavu paketa raznovrsnih proizvoda na kućnu adresu, a to im je donekle pomoglo da opstanu uprkos konkurenciji – gigantskim marketima. Male radnje u Velikoj Britaniji prilagođavaju se kupcima i na druge načine – mnoge od njih uvrstile su u svoju ponudu sveže sendviče, gotovu hranu, kafu „za poneti”.
Kod nas, male radnje se trude da imaju konkurentne cene i da, baš kao i hipermarketi, imaju svoje redovne akcije, odnosno da nude robu na popustu. Poslednjih godina kod nas su sve popularnije i specijalizovane male prehrambene radnje. One prodaju lokalne specijalitete, zdravu, organsku hranu, mlečne i suhomesnate proizvode, voće i povrće, kao i tradicionalne, handmade proizvode (ajvar, džem…). Insistiraju na kvalitetu, prirodnim sastojcima, i na poreklu onoga što nude. I osluškuju i poštuju svoje kupce.
Emotivni značaj
U jednom tekstu nedavno objavljenom u britanskom magazinu Guardian vlasnici malih radnji u Velikoj Britaniji govorili su o svom poslovanju u vreme ovogodišnje pandemije korona virusa. Tako je vlasnik radnje u Ilfordu naveo da je imao dobar osećaj da služi lokalnoj zajednici, da je prvi put u svojoj radnji prodavao kvasac (i Englezi su imali intenzivniju potrebu da mese hleb i pecivo u izolaciji), te da je shodno potrebama, počeo da nabavlja veće količine sredstava za ćišćenje i zaštitne maske. On je još naveo da njegovu mirnu i tihu radnju uglavnom posećuju ljudi starije generacije, te da je primetio da su se u toku pandemije, tokom redovnih kupovina, u njoj ljudi osećali sigurno, kao i da su trošili više novca nego inače.
A u radnji u Glazgovu, u vreme korona-krize, ljudi su više kupovali magazine i ukrštenice, i tikete za onlajn igre na sreću. Vlasnik tog korner-šopa je podelio svoja zapažanja da su kupci ovog proleća uglavnom bili raspoloženi za šalu, i da ih je dolazak u radnju hrabrio i bodrio. Dodao je i da njegova radnja ima i poseban osećaj odgovornosti, kao i da je njen poseban značaj u emocionalnom investiranju. Naveo je da svoju radnju u Glazgovu drži već 20 godina, i da je radeći u njoj gledao i kako deca rastu u lokalnoj sredini, i kako ljudi prolaze kroz razne životne faze.
A ta emotivna dimenzija malih radnji – mesta na kome se osećate kao kod kuće, i dobrodošlo, i na kojima se kupovina doživljava opuštenije, čini se da je presudan faktor koji će ove radnje sačuvati od zaborava. Uz malu pomoć ekonomije, odnosno države koja ima sluha za ljudske potrebe.
Nostalgična sećanja iz nekadašnjeg Beograda
Prva samoposluga u Beogradu
Kada je 1958. godine u Beogradu otvorena prva samoposluga na Cvetnom trgu, ljudi su uglavnom bili zbunjeni. Neki su pitali da li se i metalne korpe prodaju, većina je zadivljeno šetala po objektu koji je imao 600 m2, zamrzivače za sveže meso i zamrznutu hranu, vitrine s voćem i povrćem, kase s pokretnim trakama… Supermarket izgrađen po uzoru na američke supermarkete bio je potpuni novitet u prestonici, nov korak u novo doba. Proizvođači su počeli da pakuju proizvode tako da mogu da stanu u zamrzivače, impresivan novitet su bili i mlinovi za kafu, i elektronske vage za merenje voća i povrća. Nakon otvaranja supermarketa na Cvetnom trgu u Beogradu je za godinu dana otvoreno još osam supermarketa.
Kiosci s viršlama
Nekadašnju gastro ponudu našeg grada (sećaju se oni koji su odrastali sedamdesetih i osamdesetih godina) činili su crveni kiosci u kojima su se prodavale viršle.
U ovim kioscima kuvale su se viršle i kobasice, koje su se prodavale u zemički, sa ili bez senfa. Kiosci su se nalazili svuda po gradu, jedan od najpoznatijih bio je na početku Tašmajdana, u blizini tramvajske okretnice. Otvoreni su 1967. godine, bili veoma popularni – viršle u zemički voleli su i odrasli i deca, i mnogi se sećaju neponovljivog ukusa koje su imale samo viršle iz beogradskog kioska. Ovi kiosci su postojali do sredine osamdesetih godina.
Dragstor u Nušićevoj
Početkom sedamdesetih godina u Beogradu je otvoren dragstor koji je radio tokom cele noći. Bio je deo lanca Robnih kuća „Beograd”, i nalazio se u podzemnom prolazu u Nušićevoj ulici. Dragstor je bio prva prodavnica u Beogradu koja je radila 24 sata. Imao je isto što i sve ostale prodavnice, ali je omogućavao da kupite bilo šta onda kad vam je to potrebno, što je za prestonicu bila velika novina. Zabeleženo je da je u svako doba dana mogao da se kupi svež hleb. Dragstor je bio zanimljiv kupcima iz centra grada, ali i onima koji su bili samo u prolazu. Vremenom su ispred njega počeli da se okupljaju oni koji se vraćaju iz noćnog života, i ekipe koje piju pivo ubijajući vreme.
Izvor naslovne slike: www.staribeograd.com
Povezani članci
