Muzička recenzija: Instant Karma „Buda sa krova“ (SKC Novi Sad 2020.)
Specifičnost Instant Karme, znamenitog zrenjaninskog benda, jeste istrajnost frontmena Aleksandra Saše Jankovića, koji ovaj bend vodi već trideset pet godina. Istrajnost, stamenost i monolitnost pevača i liričara može se porediti jedino s bezuslovnom verom u revoluciju. Kako je ova zemlja imala revoluciju koja se sprovodila od 1944, za razliku od nekih drugih koje su imale ikoničke revolucionare, Janković je danas spomenik suštinskih ideala rokenrola čije je srce uvek bilo na pravom mestu.
Zrenjaninska jedina konstanta, Instant Karma ima status i iskustvo u banatskim brazdama koje podsećaju na lice Kita Ričardsa, zato je i ovaj poslednji album – Buda sa krova, magnum opus kako benda tako i lokalnog rokenrola. Mentalno, bend je samo u epizodama vidljiv u nasleđu posle 1975, ali utemeljen tamo gde jeste, potpuno je dominantan. Produkcijski, album je viđen negde sredinom devedesetih, Džon Leki, Džon Skvajer muzičarski i Liam Galager posle pet dana nespavanja, vokalno. Lirski, ne izlazi iz šezdesetih, čak iako već poznate filantropske poruke zvuče poprilično sveže iz konteksta 2020.
Upravo je ovaj album sprečen da prodiše punim plućima (kao na nekom psihodeličnom respiratoru) zbog poznate situacije, i tek čekamo koncertni i distributivni život. Ono što je važno – odavno nije izdat ovako prljav album u nekoj petoj generaciji rok muzike. Posle preslušavanja odmah dobijete poriv da se istuširate. To je, čini se, i suština rokenrola. Čistunci će prepoznati zvukove ranog Sijetla, ranog Bostona, ranog Detroita, znači melting pot MC5, Stooges, White Stripes, Pixies, Alice in Chains, Nirvana…
Međutim, ako bi se sâm Janković pitao, verovatno bi rekao samo Lenon i komparacija bi bila nedvosmislena. Možda bi Janković i želeo da je ovo Karmin Sgt Peppers… ponajviše zbog A Day in the Life pobratima Faraon (punih 14 i kusur minuta komprimovane rokenrol istorije), ali izgleda da je Plastic Ono Band u produkciji Stiva Albinija. Amin.