Rasizam i senzacionalizam: Film „Prohujalo sa vihorom“ vraćen je na HBO Max
Uprkos pokretu Crni životi su važni, živimo u uverenju da problemi slični rasizmu u našoj zemlji ne postoje. Da nikada ne omalovažamo ljude na osnovu drugačijeg porekla, kulture ili boje kože i da je to obeležje američkog istorijskog nasleđa.
Kada govorimo tako nešto mi zapravo mislimo na robovlasništvo, koje je u Sjedinjenim Državama okončano 1865, posle krvavog građanskog rata. Ali, rasizam i segregacija još uvek su prisutni u mnogim delovima planete. U manjoj ili većoj meri, i u različitim oblicima. Suština problema krije se u diskriminaciji. Romi su, na primer, toliko skrajnuti i nevidljivi u Srbiji da se čini kao da smo ostvarili rasistički san. Uprkos tome što klasifikacija neke rase kao superiorne nikada nije bila vodeće obeležje naše politike, opseg diskriminacije obično je toliki da je rezultat sličan.
Senzacionalizam je taj koji dodatno potpiruje podele. Naslovi u medijima obično su osmišljeni da izazovu stresnu reakciju ili snažnu emociju bilo koje vrste. Stvarnost više nije dovoljna i razvodnjava se u uzbudljive ali neobjektivne priče, koje imaju sve manje dodira sa istinom. Posledica su usijane glave. Neopravdane euforije, banalnosti, bes, potpirivanja mržnje, razočaranja… Mnogo toga raste na temelju sredstava za informisanje, a mi reagujemo pre nego o nečemu smireno i temeljno razmislimo.
Povezani članci
Nema nikakve dileme da senzacionalizam više nego uspešno objedinjuje previše zemalja u svetu kao što to čini diskriminacija. Rasizmu sklone Sjedinjene Države i sve manje demokratski nastrojena Srbija sličniji su nego što želimo da poverujemo. Novac, vlast i moć na oba kontinenta diktiraju poslednju reč. Tamo gde je obrazovanja malo, cirkus je veći. Šta se dešava kada se rasizam i senzacionalizam spoje u težnji da se izazove skandal odnedavno pokazuje film Prohujalo sa vihorom.
Pre dvadesetak dana televizija HBO izazvala je talas negodovanja kada je objavila da će povući omiljenu dramu sa svoje striming platforme HBO Max. Odluku je inicirala kolumna Džona Ridlija, scenariste filma Dvanaest godina ropstva, koja je objavljena u Los Anđeles tajmsu. Rasistički stereotipi, površan pristup robovlasništvu i romantičarsko portretisanje američkog juga, samo su neki od problema koje je Ridli, poput mnogih drugih, primetio u voljenom klasiku. Kada se HBO složio, samo su se malobrojni osvrnuli na činjenicu da tu nema nikakvog mesta za priču o cenzuri.
Prohujalo sa vihorom kratkotrajno je povučen da bi se osmislio način na koji bi se gledalac upozorio da će, ukoliko pogleda film, biti izložen zapletu koji ne predstavlja realnu sliku istorijskih dešavanja. Takva praksa uobičajena je u Sjedinjenim Državama, pa i mnoga stara animirana ostvarenja imaju slično obaveštenje o kulturnoj zastarelosti. Ništa više od toga nije tražio Džon Ridli, niti je išta više od toga obećao HBO. Od prošle nedelje, Skarlet O’Hara i Ret Batler ponovo se mogu videti na HBO Max platformi, kao što je planirano. Kao što je ceo svet, još od prvog obraćanja javnosti, obavešten da je planirano. Senzacionalizam je, međutim, već učinio svoje.
Prava mala drama odigravala se pred našim očima i delovalo je kao da je izašla iz mašte razmažene junakinje filma. U jeku veštački stvorene kontroverze, razum je prohujao sa vihorom. Mnogi mediji, uključujući naše, potrudili su se da u naslovima i tekstovima prećute o kakvom je povlačenju reč. Žalilo se i naširoko raspravljalo u šta nam se svet pretvara zbog političke korektnosti, dok su ljudi, ubeđeni da više neće moći da pogledaju film koji je ostao slobodan za gledanje na svakoj drugoj paltformi koju su mogli zamisliti, pohrlili da ga kupe na digitalnim diskovima. Prohujalo sa vihorom je tako rasprodat na sajtu Amazon za samo jedan dan.
Politička korektnost ne predstavlja opasnost po društvo i stara filmska remek-dela. Trud da se ljudima obezbede jednake šanse za sreću i uspešan život uliva nadu da ćemo iza sebe ostaviti nepravednu, mučnu prošlost i zakoračiti u budućnost kakvoj se nadamo. Džon Ridli i HBO bili su svesni da je za to neophodno znanje, a ne cenzorski postupak. Gledaoci koji sada žele da pogledaju film imaju na raspolaganju petominutni uvod i panel diskusiju, pomoću kojih mogu da se upoznaju sa istorijskim kontekstom. Panel pod nazivom Komplikovano nasleđe filma Prohujalo sa vihorom snimljen je u aprilu, kada je kao moderator na njemu učestvovao istoričar Donald Bogl. U uvodu, koji se više bavi nekadašnjim stanjem u filmskoj industriji, Žaklin Stjuart objašnjava da „filmski tretman sveta kroz objektiv nostalgije poriče strahote robovlasništva, kao i njegovo nasleđe rasne nejednakosti“.
Malo je poznato da glumcima afroameričkog porekla nije bilo dozvoljeno da prisustvuju premijeri filma. Heti Mekdanijel, koja je postala prva crna glumica nagrađena Oskarom, nije mogla da sedi sa ostalim zvanicama na ceremoniji dodele nagrade zbog rasističkih zakona. Nema boljeg pokazatelja da Prohujalo sa vihorom ne predstavlja samo drugu epohu, već je i deo jedne s kojom više nemamo mnogo dodirnih tačaka. Da bi se pravednost očuvala, potrebno je da osvestimo na koji način novinarstvo i umetnost utiču na naše društvo. Medijska pismenost može nam pomoći da prepoznamo senzacionalizam, osudimo ga i napustimo pre nego što nas obuzme. Ko ne čita dalje od naslova i uvoda u velikoj je opasnosti da bude izmanipulisan, mada je oprez potreban i za tabloidne tekstove koji nam se, zajedno sa lažima, plasiraju u celini.
Naslovna fotografija – Klark Gejbl i Vivijen Li u filmu Prohujalo sa vihorom (empireonline.com)
Povezani članci
