Književni klasici u novom ruhu: „Doručak kod Tifanija“, ili kako je Truman Kapote stvorio Holi Golajtli

Kada neko kaže Doručak kod Tifanija i Holi Golajtli prve asocijacije većine biće romantična komedija Blejka Edvardsa iz 1961. godine i Odri Hepbern. I zaista, Edvardsov hit u kome su glavne uloge ostvarili Hepbernova i Džordž Pepard je jedan od onih retkih filmova neprolazne popularnosti. Danas, gotovo šezdeset godina od premijere, filmska verzija Doručka kod Tifanija i dalje pleni i greje srca. Ali, sve to ne bi bilo moguće bez Trumana Kapotea i njegovog istoimenog kratkog romana koji je Džordžu Akselrodu poslužio kao predložak za scenario čuvenog Edvardsovog filma.

Knjiga Doručak kod Tifanija objavljena je 1958. godine i odmah je požnjela uspeh među čitaocima, a prodaja se samo još više povećala kada se tri godine kasnije u bioskopima pojavio pomenuti film. Osnovni zaplet predloška i adaptacije je, praktično, isti: mladi pisac se useljava u mali njujorški stan i nedugo zatim se sprijateljuje sa neodoljivom vrdalamom Holidej Golajtli, gospođicom „na proputovanju“. Ali, dok film insistira na romansi između pisca i njegove komšinice, njihova ljubav je u knjizi prikazana na sasvim drugi način. Danas nije tajna da je Kapote bio gej, a kako je lik mladog pisca modelirao po sebi, nameće se logičan zaključak da je i pripovedač Doručka kod Tifanija iste seksualne orijentacije. U prilog tome ide i to što je odnos mladog pisca i Holi u knjizi deseksualizovan: ona u njemu ne vidi ljubavni interes već zamenu za odsutnog brata, pokazuje mu gole grudi i spava sa njim u istom krevetu bez bojazni da će je spopadati.

Dosadašnji prevodi Kapoteovog kratkog romana na srpski su planski ili iz neznanja ublažili ili uklonili aluzije na homoseksualnost pripovedača, možda zbog sablazni, a možda i u cilju da se centralni odnos približi maniru na koji je prikazan u popularnom filmu. Mlada beogradska izdavačka kuća IPC Media je pre par godina objavila novi prevod Doručka koji je mnogo tačniji od ranijih i samim tim bliži izvorniku. To je omogućilo čitaocima u Srbiji da Kapoteov roman sagledaju na jedan sasvim svež način, a što je njegovu priču i likove učinilo samo još aktuelnijim. Nadahnuti prevod Aleksandra Božića nam omogućava da ovo remek-delo američke i svetske književnosti doživimo onako kako je Kapote i želeo.

Kapoteov kratki roman (ili novela, imajuću u vidu da se priča o Holi prostire na svega 110 stranica) donosi nepatvoreno čitalačko uživanje. Poletan i vrcav, Doručak kod Tifanija je i dan-danas dražesno dirljiv, istovremen sladak i gorak. Za razliku od filma čija je radnja premeštena na početak 60-ih godina XX veka, u vreme kada je i snimljen, roman se odigrava tokom ratne 1943. što priči daje posebnu notu. Pretnja rata se oseća i likovima daje podsticaj da se uhvate u koštac sa životom, prožive svaki dan što je potpunije moguće. Povest o Holi Golajtli je kod Kapotea data kao retrospekcija, pa je samim tim prožeta nostalgijom koju film definitvno ne poseduje (ili barem nije u trenutku premijere). Namenjena najširoj publici, Edvardsova ekranizacija je znatno ublažila izvornu postavku koja je, u svojoj biti, priča o mladom gej mladiću i njegovoj najboljoj prijateljici, luckastoj pomodarki koja živi sa riđim mačkom u praznom stanu i pokušava da pronađe svoje mesto u velikom svetu.

Neosporno, Odri Hepbern je ostvarila antologijsku ulogu, verovatno i najupečatljiviju i najprepoznatljiviju u njenog uspešnoj karijeri, ali treba istaći da se njena Holi prilično razlikuje od one u predlošku. Nisu to iste žene, ne sasvim. Dok je u filmu Holina profesija zamaskirana, roman ne ostavlja mesta za preveliko nagađanje: naša junakinja spava sa muškarcima kako bi plaćala račune, ona je, kako je sam Kapote istakao u jednom intervjuu, neka vrsta „moderne gejše“. Nije nimfomanka i bludnica, ali jeste svesna svoje seksualnosti i spremna je da je koristi kako bi sebi obezbedila egzistenciju. Ne treba smetnuti s uma ni to da je Odri Hepbern tokom snimanja filma imala 31 godinu, dok Kapoteova Holi u romanu tek treba da napuni 19. Iz filma izostaje važan podatak da se Holi (tada Lulamej) udala za doktora Golajtlija sa svega 14 godina. Odluka da lik otelotvori tridesetogodišnjakinja čitavu priču je pomerila dalje od kontroverze, a na tom istom tragu je i scenaristička intervencija po kojoj je mladom piscu (koji se u filmu zove Pol Vardžak) dodeljena ljubavnica koja ga izdržava. Na taj način je u filmu jednom zasvagda zacementirana njegova heterosekusalnost, jer je očigledno (bilo?) prihvatljivije da muškarac naplaćuje seksualne usluge damama nego da bude gej.

Plavokosa Holi iz knjige je vizuelno mnogo bliža Merilin Monro (sa kojom je Kapote drugovao i otvoreno lobirao da glumi u filmu) nego tamnokosoj Hepbernovoj, a uz to je i mnogo putenija i seksualno probuđenija od njene filmske inkarnacije, mada obe krasi iskričava vragolastost i sklonost ka marifetlucima. Nemojte me pogrešno shvatiti… Odri Hepbern je savršena u Doručku kod Tifanija, s tim da to nije ona Holi kakvu je osmislio Kapote. Filmska Holi je previše elegantna i gotovo aseksualna, nedostaje joj one gorčine i vulgarnosti koju bi svojom raskošnom pojavom i talentom donela M. M. Zato bi bilo zanimljvo videti novu filmsku verziju doslednije zasnovanu na Kapoteovom predlošku, s tim da bi danas bio ogroman problem pronaći glumicu koja bi uspešno dočarala Holi.

Iako kratak po obimu, roman Doručak kod Tifanija je krcat događajima i likovima za čiju razradu u filmu nije bilo mesta (Rasti Troler, O-Džej Berman, Meg Vajldvud, pa čak i Hose Ibara-Jeger, a sa posebnim ogrešenjem o gospodina Juniošija koji je u filmu tek karikatura i uvredljiv rasni stereotip). Tekst romana je stilski izbrušen do savršenstva, a uz to neuporedivo polemičniji i melanholičniji u odnosu na Edvardsovu/Akselrodovu adaptaciju. Zašećerenost filma jeste razoružavajuća, sa sve briljantno tempiranim srećnim krajem na kiši, ali je isto tako neosporno da izvorna verzija donosi jednu potpuniju i reljefniju verziju Holi Golajtli. Tragika njenog lika, samo zagrebana u filmu, čini je još privlačnijom i neodoljivijom u romanu. Holi je izvorna „oslobođena Njujorčanka“ po kojoj su modelirane Keri Bredšou, Grejs Adler, Hana Horvat i sve ostale koje će doći posle njih.

IPC Media je u svojoj ediciji klasika Blockhaus tokom 2017. i 2018. objavila još tri ključna Kapoteova dela: romane Drugi glasovi, druge odaje i Hladnokrvno, kao i njegove sabrane kratke priče. Ova dela su odlično početno mesto za upoznavanje sa Kapoteovim opusom, ali je upravo lik pripovedača iz Doručka kod Tifanija, uz memoarsku prozu Muzika za kameleone (Narodna knjiga, 2003), najbolji način za upoznavanje sa ličnošću samog pisca, njegovim duhom i pogledima na svet. Doručak kod Tifanija je, da se zadržimo u Holinom diskursu, poput čuvene „male crne haljne“ – savršenstvo koje svako mora da poseduje. Ako niste do sada, nabavite svoj primerak.