Pogled u budućnost

Ne povratku na staro stoji na naslovnoj fotografiji WWF Srbija fejsbuk stranice. Iako ovaj slogan punu snagu dobija prethodnih meseci, iz Svetske organizacije za prirodu nam već više od pet decenija aktivno poručuju da za budućnost treba pre svega da počnemo drugačije da mislimo – a poslednji meseci su više nego ikad pokazali da to zapravo i jeste moguće.

WWF je engleska skraćenica za World Wildlife Fund (Svetski fond za zaštitu divljih životinja) koji je osnovan 1961. godine i koji je u decenijama koje su dolazile postao aktivan širom sveta. Kako se opus aktivnosti ove organizacije proširio na očuvanje celokupne životne sredine, naziv je promenjen u World Wide Fund for Nature (Svetska organizacija za prirodu) ali su zadržani prvobitni inicijali, WWF, koji su uz simbol pande postali svetski prepoznatljiv znak borbe za zdraviju životnu sredinu i sav živi svet u njoj.

Može i drugačije

Protekli meseci jesu bili izazovni, a možda će se i tek pokazati koliko, ali su, kako WWF navodi, doneli jednu dobru stvar: pogled u drugačiju budućnost. U ovih nekoliko meseci u kojima je planeta stala, odnosno ljudske aktivnosti su u nezamislivoj meri pauzirale, živi svet se na mnogim mestima probudio ili povratio. Širom planete divlje životinje primećene su na mestima koje su ljudi iznenadno napustili.

Obustave saobraćaja, transporta i brojnih postrojenja dovele su do značajnog smanjenja emisije štetnih gasova i pročišćenju vazduha, pa čak i tamo gde se to smatralo nemogućim. Brojni gradovi su tokom ovih nekoliko meseci zabeležili znatno čistiji vazduh nego što je to bio u prethodnim decenijama, i što je iko smatrao da je moguće postići. Sve ove promene, bile male ili velike, ali nastale za zapravo tako kratko vreme, pokazuju da se biodiverzitet može obnoviti i oporaviti, i da je akcija za očuvanje klime zaista moguća, i što je još bolje, da je tu, nadohvat ruke.

Narušena ravnoteža

Ipak, protekli meseci su potencijalno ukazali na još jednu stvar. Mnogi smatraju da su prelasci virusa sa životinja na ljude i stalne ponovne nove opasnosti globalnih pandemija uzrokovani u značajnoj meri i čovekovim odnosom prema svom okruženju. Možda su upravo čovekovo narušavanje i menjanje prirodnog ekosistema, a zatim i ilegalna trgovina životinjskim vrstama i nehigijenski uslovi u kojima se one drže, među ključnim razlozima narušavanja prirodne ravnoteže i izazivanja svetske opasnosti, pre svega po ljude. Upravo zato WWF poručuje da se biodiverzitet mora sačuvati, ne samo radi očuvanja drugih vrsta i života na zemlji, već i zdravlja nas samih.

Svetski dan životne sredine obeležava se petog juna, i ove godine je to bilo i u znaku globalne pandemije. Tom prilikom, naučnici su upozorili da brojne analize ukazuju da su trenutnu pandemiju izazvala tri glavna faktora: pretvaranje ogromne količine planete u poljoprivredu, usled velike konzumacije mesa, što je upravo i uzrok prvog faktora, kao i korišćenje divljih životinja u prehrani. Takođe, naučnici poručuju da moramo da obratimo pažnju na zdravlje planete kako bismo sačuvali sopstveno. U tome je ključno da prisutno narušavanje ekosistema nije nešto što se dešava preko noći, već nešto što traje dugi niz godina, i tim pre i WWF reaguje kroz niz dugoročnih akcija, projekata i kampanja.

Ne povratku na staro

Na WWF Srbija fejsbuk stranici pokrenuta je i kampanja #nepovratkunastaro. Pod ovim sloganom nalazi se niz informativnih objava koje nam skreću pažnju na to šta je od dosadašnje prakse u čovekovom odnosu prema prirodi i živom svetu potrebno, nužno promeniti, i zašto. Bilo da su to neodrživa proizvodnja hrane, masovni turizam, stavljanje reka u cevi, preterana upotreba određenih sirovina… WWF upozorava, i pre svega informiše, šta je to što je potrebno da u našim navikama, shvatanjima i odnosu prema okruženju hitno promenimo, kako bi svet bio bolje mesto za sve nas.

WWF Adria Serbia

WWF Adria Serbia je osnovan u Beogradu avgusta prošle godine kao deo WWF-Adria regionalne kancelarije. Inicijativa za ovo došla je od zaljubljenika u prirodu Dejvida Ridera, koji je preminuo 2006. godine, ali čija je strast pre svega prema Dunavu dovela do osnivanja WWF Srbija 2009. godine. Prošlogodišnji korak značio je da je beogradska kancelarija zvanično prepoznata kao deo WWF mreže, iako već deset godina WWF deluje na tlu Srbije kroz niz projekata i kampanja. Naša zemlja prepoznata je kao zemlja velikog diverziteta, koji značajno doprinosi biodiverzitetu čitavog regiona. U tome se ističu balkanske reke i vodni tokovi Dunavskog basena, šume i planinski ekosistem, i populacija krupnih karnivora.

Kroz brojne partnerske programe i kampanje WWF deluje direktno na ostvarivanja saradnje između zajednica, donosioca odluka, davanja primera dobre prakse i drugo. Među značajnim aktivnostima svetske WWF organizacije, pa tako i u Srbiji, takođe je i edukacija, bilo da je ona usmerena na pružanje informacija o trovanju orlova i kako to izbeći ili sprečiti, pravilnom upravljanju rečnim ekosistemima, o ugroženim vrstama i njihovoj zaštiti, ili širenju svesti o klimatskim promenama kroz simbolične gestove kao što je Sat za našu planetu.

Tako se na profilima njihovih društvenih mreža, kao i na veb-sajtu, mogu naći brojni informativni članci, video-prilozi, informacije o važnim dešavanjima, akcijama, partnerskim projektima i umrežavanjima, kao i pozivima na učešće, koji omogućavaju da se razume svet oko nas i uzme udela u stvaranju njegove bolje budućnosti. Takođe, informisanje je usmereno na sve stanovnike i žitelje zemlje, kako građane tako i one na pozicijama, kako najstarije, tako i najmlađe. Tako jutjub mini-serija Kućna radionica: da nam klima štima pruža znanje najmlađima da razumeju energiju, njeno korišćenje i zašto je važno da o tome imamo razvijenu svest, pa i od malih nogu.  

Info…

WWF deluje na svih pet kontinenata i 90 zemalja i broji više od pet miliona pristalica, a ulaže i značajna sredstva u mnogobrojne projekte usmerene cilju očuvanja planete i života na njoj. U Srbiji je WWF prisutan preko deset godina i kroz niz projekata i kampanja: Zaštićena područja za prirodu i ljude, ŽIVOT za dunavske jesetre, Sat za našu planetu, Čujte i ne trujte! Orao pao – kampanja za odgovorno korišćenje pesticida, Zaštita „Evropskog Amazona” i drugo. Ove aktivnosti usmerene su na postizanje i promovisanje održivog korišćenja prirodnih resursa kako bi oni postali temelj društvenoekonomskog razvoja, zaštitu ugroženih vrsta i podržavanje institucija nadležnih za sprovođenje zakona, zaštitu ekosistema radi očuvanja jedinstvenih prirodnih i kulturnih vrednosti, stvaranje boljeg života za lokalno stanovništvo, širenje znanja o klimatskim promenama i podsticanje u aktivnom delovanju, i na još mnogo toga što stvara širu sliku našeg okruženja.