U Srbiji nije lako biti dampir: Ili kako je Harlan Draka sreo Dilana Doga

Na uparivanje Bonelijevih junaka smo već odavno navikli i do sada su u opticaju bile razne kombinacije. Marti Misterija i Mister No. Komandant Mark i Blek. Gručo i Legs Viver. Nejtan Never i Marti Misterija. Dilan Dog i Morgan Lost. I tako dalje. Nekako je najzgodnije bilo spojiti Martija Misteriju i Dilana Doga, što je već u više navrata i rađeno, a poslednji put u specijalu Ambis zla (Zlatna serija #12), stripu koji uspostavlja Bonelijev multiverzum po ugledu na Marvel i u kome se, pored Dilana i Martija, pojavljuju i mnogi drugi junaci i zlikovci iz bogatog kataloga ove kuće: Mister No (dominira prologom smeštenim u vreme Drugog svetskog rata), Za-Gor Te-Nej (uglavnom u flašbekovima, a onda i kao neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar), Helingen (Zagorov zakleti neprijatelj koji se u Ambisu zla namerio na Martija i Dilana), Endži (Martijeva prijateljica, Dilanova klijentkinja i prolazna ljubavna zanimacija)… I dok Ambis zla predstavlja neku vrstu Bonelijevih Osvetnika, trenutno aktuelno uparivanje Dilana i Dampira je u postavci dosta svedenije. Na kioscima širom Srbije dostupna su dva izdanja koja, udružena, donose zaokruženu priču o prvom susretu Dilana Doga i Harlana Drake. U pitanju su stripovi Stiže Dampir (Dilan Dog #162) i Istraživač noćnih mora (Zlatna serija #22).

U Italiji su Stiže Dampir i Istraživač noćnih mora objavljeni 2017. godine, nedelju za nedeljom (baš kao i kod nas), kao regularne epizode serijala Dilan Dog i Dampir (u Srbiji to nije moguće, pošto Dampir više ne izlazi kao mesečno izdanje – pa je tako Istraživač noćnih mora postao deo obnovljene Zlatne serije). Susret ova dva junaka je očekivan i čudo da se i ranije nije dogodio, tim pre što obojica istražuju natprirodno i što su protagonisti dva najdugovečnija Bonelijeva horor serijala. Prvi deo dvoknjižja je, prigodno, naslovljen Stiže Dampir. Za scenario su zaduženi iskusni Roberto Rekioni (aktuelni urednik Dilana Doga) i novajlija Đulio Antonio Gvaltijeri (Rekionijev pulen), dok je priču nacrtao uvek pouzdani Danijele Biljardo. Nadahnjujući se filmskom serijalom Blejd i Džonom Karpenterom, Rekioni i Gvaltijeri odmah prelaze na stvar: u zagušljivom i pretrpanom londonskom noćnom klubu Dilan upoznaje Lagertu, zavodljivu damu za koju će se ispostaviti da je dobrodržeća vampirica stara hiljadu i nešto godina. Ubrzo zatim se u klubu pojavljuje i Harlan Draka, poznatiji kao Dampir, a uz njega i njegova dvočlana svita: Emil Kurjak i Tesla Dubček. Nakon početnih razmirica, Dampir i Dilan udružuju snage kako bi sačuvali čovečanstvo od uništenja oličenog u liku i delu vampira-vikinga Lodbroka…

Stiže Dampir donosi efektan spoj mitologije ova dva dugovečna serijala, uz prisustvo odranije dobro poznatih likova iz Dilana Doga: Džona Gousta (koji, očekivano, šuruje sa Lodbrokom), Liz Mun („mlađe sestre“ Dijabolikove Eve Kant), glavnog inspektora Tajrona Karpentera i narednice Ranije Rakim (Karpenter je ljubomoran na Dilana, što ovoga puta i priznaje Raniji). Tu je i par flešbekova (od kojih neki sežu u daleku prošlost, a kojih će biti i u Istraživaču noćnih mora) i, u završnici, ponoćni nasrtaj nemrtvih krvopija na Krejven roud koji donosi omaže Džonu Karpenteru iz rane i pozne faze (Napad na policijsku stanicu broj 13 i Vampiri). Istina, u svemu tome postoji određena doza rutine (ljubavna priča između Dilana i Lagerte je usiljena i zbrzana, baš kao i obećanje koje joj Dilan daje), mada to sve ne smeta previše: tempo je ubitačan i ne ostavlja previše mesta za predah i razmišljanje o pročitanom. Dinamična fabula i kvalitetan crtež čine ovaj strip veoma prijatnim čitalačkim iskustvom i otvaraju apetit za nastavak.

Istraživač noćnih mora donosi kratkoočekivani rasplet. Ovoga puta scenario je pisao Mauro Bozeli – jedan od dvojice Dampirovih „tata“ (drugi je Mauricio Kolombo, sada u penziji). Za crtež je zadužen čuveni Bruno Brindizi, proslavljen višedecenijskim radom na Dilanu Dogu. Radnja je iz Londona premeštena na škotsko ostvo Ajlin Ron, urbani horor i akcija su zamenjeni snažnom dozom ruralne strave i epske fantastike. Ček… Ček… Epske fantastike? Pa, da… Po raspodeli motiva, Istraživač noćnih mora najviše podseća na Dragonera, sa svim tim ukletim drakarima, magičnim selkama i vampirolikim zmajevima. Bozeliju je, očigledno, poetika Dilana Doga prilično strana: Gručo služi za banalne komične predahe, dok je Dilan ovde dobronamerni ženskaroš, jednodimenzionalan, glatko izbrijan i nenamerno parodičan. Haralan i njegova družina su, očekivano, prošli bolje. Tu je Bozeli svoj na svome. Dinamika između Kurjaka i Tesle je posebno zanimljiva, što i ne čudi imajući u vidu da su njih dvoje ljubavni par.

Iako sam ranije čitao Dampira, njegovu mitologiju ne poznajem najbolje – tako da mi povremena prisećanja na ranije susrete Dampira i gospodara noći Marsdena nisu bila baš najjasnija. No, to sve ionako nije previše bitno. Slično prethodnom stripu i ovaj je akciono orijentisan: opasnosti i okršaji se gomilaju sve do raspleta u kome timski rad donosi predvidljiv ishod. Istraživač noćnih mora ne uspeva da dosegne lestvicu postavljenu u epizodi Stiže Dampir, dok kao celina ova dva stripa ne poseduju potrebnu kompaktnost (što i ne čudi previše imajući u vidu da su na njima radili različiti autori), mada ukupno gledano ovo jeste jedan veoma zabavan i čitak krosover: savršen za odmaranje mozga tokom ovog raznoraznim traumama ispunjenog leta. Sada kada su se sreli i postali saveznici, Dilan i Dampir su otvorili vrata novim susretima. Kada će se sledeći dogoditi – ostaje da se vidi. Što se mene tiče, ne moraju da žure.

Objavljivanje stripova Stiže Dampir i Istraživač noćnih mora može da posluži i kao dobar povod za moj kraći osvrt na fenomen Dampira. Ovaj Bonelijev serijal u Italiji redovno izlazi od 2000. godine i za prethodne dve decenije objavljeno je preko 200 brojeva (trenutno je aktuelan Dampir #245), od kojih većina nije prevedena na srpski i srodne jezike. Imajući to u vidu, ovaj serijal je, osim ako ne znate italijanski, nemoguće istražiti kako treba. To je poprilična šteta, imajući u vidu da Dampir i te kako ima šta da ponudi, a posebno ljubiteljima vampira i stripovskog horora. Veseli četvrtak je u periodu od 2008. do 2012. godine objavio prvih 40 brojeva regularne serije, a onda je, zbog nedovoljnog zanimanja u Srbiji (čitaj: slabe prodaje), ovaj serijal transformisan u ediciju Biblioteka Dampir čiji svaki tom sadrži po tri epizode regularne serije (osim prvog, koji se sastoji od četiri). Imajući u vidu tempo izlaženja (od 2014. do danas objavljene su samo tri knjige ove bibliteke, dok bi tokom ovog leta – konačno – trebalo da se pojavi i četvrta), kontinuitet objavljivanja Dampira je u Srbiji nepovratno izgubljen. Uparivanje sa Dilanom Dogom je prilika da se naši čitaoci podsete ovog serijala (ili da se sa njim po prvi put upoznaju), mada je sve to prilično obesmišljeno činjenicom da novih epizoda na srpskom nema (ili, preciznije, da ih dobijamo „na kašičicu“). Dampir je u Srbiji u limbu iz koga se samo povremeno budi – baš kao što se to dogodilo u dva navrata ovog mesceca.

Dampir ima dosta spona sa ovim našim balkanskim prostorima, a posebno sa Bosnom i Srbijom – lik Harlana Drake je inspirisan britansko-srpskim glumcem Rejfom Fajnsom (mada neki kao uzor za njegov izgled pominju i muzičara Gorana Bregovića), Dampirov pomoćnik i najbolji prijatelj je bivši bosanski plaćenik Emil Kurjak, dok se treći najvažniji lik ovog serijala zove Tesla. Nijedan postojeći strani strip serijal nije ovoliko „srpski“, a i sam Bozeli ne krije da su ga nadahnule balkanske legende i mitovi prilikom osmišljavanja Dampira. Imajući sve navedeno u vidu, ostaje pitanje – zašto se ovaj serijal nije bolje primio u Srbiji?

Kao prvo: radi se o stripu koji nije imao, poput Zagora ili Dilana Doga, vernu fan bazu pre kraha izdavaštva u Srbiji početkom 90-ih. Drugo: Dampir je tokom prvih nekoliko godina izlaženja imao uspone i padove, a već letimično prelistavanje u Srbiji objavljenih epizoda jasno pokazuje da na serijalu nisu radili najbolji Bonelijevi crtači. Treće: u prvim epizodama koje se događaju tokom rata u Bosni i Hercegovini, srpski vojnici su prikazani kao „loši momci“ (jedan od vodećih negativaca s početka serijala, Stanko Radek, kasnije pretvoren u vampira, nacrtan je po liku Ratka Mladića), što je svakako odbilo deo čitalačke publike u našoj zemlji. Rat u Bosni jeste poslužio kao osnovni zamajac u početku, mada sa dosta proizvoljnosti i (namernih?) grešaka koje mogu da smetaju ovdašnjim čitaocima, uključujući pogrešne nazive toponima i začudna imena likova, uglavnom mađarskog porekla (Ištvan, Mikloš, Lajoš…) koja se baš i ne sreću u BiH. Sve se to „urotilo“ protiv Dampira i on nije uspeo da se održi na srpskom tržištu.

Pored završetka priče o susretu sa Dilanom Dogom, Zlatna serija #22 je obogaćena i sa četiri kratke priče sa Harlanom Drakom: tu je pre svega „nulta epizoda“ iz 1999. koja na osam strana predstavlja uvod u prvi broj i koja je više kuriozitet i vežba nego bilo šta drugo. Uz nju, tu su još četiri minijature: Vampiri od peska (simpatično, mada je crtež zbunjujuće slab), Noć u Narniju (ubedljivo najbolja i najkompletnija kratka priča u ovom izboru, prava meta poslastica) i Znamenje zmaja (još jedno usmeravanje Dampira u pravcu epske fantastike, solidno nacrtana mada ne baš previše uzbudljiva). Ovi dodaci samo idu u prilog onima koji tvrde da Dampir pripada drugoj ligi Bonelijevih junaka i da se po kvalitetu, popularnosti i značaju ne može meriti sa Teksom, Zagorom i Dilanom Dogom. To je možda nekada zaista i bilo tako, ali vremena su se promenila. Kvalitet serijala se kasnije znatno popravio, a najnovije epizode crtaju neki od najtalentovanijih italijanskih strip stvaralaca (Korado Roi, Nikola Gencijanela, Arturo Loci, Vanesa Belardo, Alesio Fortunato, pomenuti Brindizi…), a među njima su i neki koji su tu od samog početka serijala (Luka Rosi, Majo), s tim da su u međuvremenu sazreli i bitno unapedili svoj stil. Dampir definitivno zavređuje pažnju ljubitelja stripa i potrebno je pronaći način da ponovo bude (češće) dostupan našoj čitalačkoj publici.

Uskoro bi trebalo do se pojavi igrani film zasnovan na ovom stripu i filmski Dampir će, možda, podgrejati zanimanje za ovog Bonelijevog junaka, mada verovatno nedovoljno da bi Veseli četvrtak ponovo počeo sa objavljivanjem u mesečnom ritmu. Koji je onda lex specialis za pun povratak Dampira na srpsko tržište? Postoje dve mogućnosti: ili da Veseli četvrtak ponovo uspostavi mesečni ritam objavljivanja, ovoga puta se fokusirajući na najnovije epizode, ili da ovaj serijal prepusti nekoj drugoj domaćoj izdavačkoj kući (ako neka za tako nešto zainteresovana uopšte i postoji). Imajući u vidu trenutno stanje na našoj strip sceni, i jedno i drugo je veoma malo verovatno. Prema tome: Dampir do daljeg ostaje u svom limbu, sa povremenim uskrsnućima poput ovog ukrštanja sa Dilanom Dogom. Za sada će to, izgleda, morati da nam bude dovoljno.

Fotografije: Veseli četvrtak