Neke ljubavi ipak nisu buržujski konstrukti, zar ne?: Pet Shop Boys – ON/OFF

Iako i sami oni u jednoj od svojih poznijih pesama tvrde upravo to (Love is a Bourgeois Construct), čini se da su neke ljubavi u javnom prostoru ipak istrajne i iskreno proživljene, kao, recimo, ljubav koju imaju poštovaoci zvuka, stila i svega onoga što Pet Shop Boys postojano i izdašno nude i u nekom širem smislu predstavljaju, i tako već tri i po decenije. Povodom velike i pomalo nenadane pobede (West End Girls je u opsežnoj i ozbiljnoj anketi glasila The Guardian proglašena najboljom pesmom koja je ikada dobacila do prvog mesta najprodavanijih singlova u Britaniji), evo podsećanja na PSB zlato – deset velikih i izvandrednih, zvaničnih hitova i, na drugom tasu, deset pesama koje se odlično kotiraju kod poštovatelja iako nikada nisu bile isticane i planirane kao singlovi.

ON:

• West End Girls

Teško da ima rečitijeg uzorka onoga što PSB spremili da predstave svetu od tog početnog im singla i prvog kolosalnog hita; West End Girls je ilustrativna crtica iz života grada koji se hteo-ne hteo ubrzano menja, a sama traka kombinuje domaćinski bogato promišljen synth-pop zvuk i rep deonicu. Uz podosta zavodljivog splina.

• It’s a Sin

Prva potpuno zaokružena pop-simfonija u njihovom opusu i velika oda nevoljama koje moraju da prevaziđu svi oni koji rođenjem na plećima nose teret drugosti. Spot Dereka Džarmana samo je potcrtao silnu hiperdramatičnost ove sjajne numere.

• Rent

Kako izgleda savršeno elegantan i iskreno dramatičan pop-hit za očito sva vremena pokazuje Rent, pritom ukazujući na klizavi teren na koji stupa svaka romansa između, nazovimo to tako, ekonomski neravnopravnih. O živote, teškoćo i lepoto! Naravno, podsetite se i verzije u izvođenju Lajze Mineli (sa albuma Results, za koji su zaslužni upravo Pet Shop Boys).

• Heart

Iz iste ere stiže ova bravuroznost – naoko jednostavna a melodijski simfonično izrazito složena pesma o, reklo bi se, neumerenosti prvog talasa zaljubljenosti. Pre no što nahrupe cinizam, sitničavost i zamor materijala.

• What Have I Done to Deserve This?

Ovaj organski spoj, spoj zvuka Pert Shop Boys-a, bezvremenskog glasa neprevaziđene Dasti Springfild, tada veteranke malo je reći prefinjenog ostrvskog popa, do dana današnjeg ostaje primer savršene i savršeno odmerene ravnoteže između mnogozaslužnih. Pa još i uz prstohvat kempa.

• Domino Dancing

Pet Shop Boys su zadatim synth-pop temama i H-Energy pristupu neretko dodavali i izvesnu ali uvek jasno primetnu i primerenu notu melanholije, o čemu svedoči i ovaj evergrin, ojačan znalački upotrebljenim baleara ukrasima.

• Being Boring

Ovde već stižemo do krunskog im dela na temu neporecive melanholije kao ključnog sastojka u njihovom doživljaju sveta i popa. Uz to, reč je o velikoj i mudroj pesmi o prolaznosti svega i svih, prolaznosti koja, pak, nije lišena lepote i svrhe. Pesmu krasi čak i u milozvučnijim sferama redak zvuk harfe.

• Vocal

Još od samih početaka i prvih dugosvirajućih im izdanja, primetna je i ta doza postmoderne metatekstualnosti, odnosno, sklonost ka preispitivanju prirode i svrsishodnosti muzike danas. Nekako najzavodljivije to zvuči u ovom sočnom plesnom hitu.

• Thursday

Na nekom opštem uzorku, Pet Shop Boys nisu preterano skloni duetisanju (mada, ima odličnih radova na tu temu, kao i promašaja – poput onog sa Kajli Minog), ali Thursday, bogatija za nadahnutu rep-deonicu Exampla, jeste savršena pop-pesma savremenog kova, pritom na važnu i univerzalnu temu – razdvojenosti voljenih usled ovakvih ili onakvih životnih okolnosti i izbora.

• The Pop Kids

Pomenuta metatekstualnost predstavlja samu srž skočne a setne i nostalgične pesme sa osvrtom na zlatnu eru ostrvske popularne kulture, kao okidača lične emancipacije na putu ka nekom krajnjem obliku i svetonazoru.

OFF:

• In the Night

Zahvaljujući drugim medijima i naknadnim prilikama, ova vrsna plesna pesma našla je put ka dužem pamćenju šire publike; a u njoj je najočigledniji uticaj producenta Bobija Orlanda i načina na koji je on mudro minimal-elektro zvuk sredine osamdesetih prilagodio osnovi zvučnog univerzuma i poetika Loua i Tenanta.

• I Want to Wake Up

Nekim čudom ova izvrsna numera nikada nije postala zvaničan singl, a zauzima sigurno visoko mesto na listi najvoljenijih pesama ovog dvojca. Pesma počiva na jednostavnoj melodijskoj liniji, potcrtanoj baš onako kako je PSB podučio pominjani Bobi Orlando na samom početku karijere. A u pitanju je potresna pesma o samoći kao nepremostivoj stupici.

• I Want a Dog

Nešto slično da se sresti i u ovoj impresivnoj pesmi o životu na osami; i ova pesma je posvedočila da Pet Shop Boys uspešno izbegavaju sve zamke moguće banalnosti čak i kada krenu od, kako se isprva čini, profane zamisli.

• I’m Not Scared

Ova maestralna pesma u prvom naletu našla se kao udarni singl na albumu brzo zaboravljenog instant-benda Eighth Wonder, u kom je najpromentnija bila glumica i pevačica (i potonja supruga mnogih), Petsi Kensit; ipak, tek u izvođenju svojih tvoraca, ova je pesma pokazala svu svoju dramatičnu lepotu u punom sjaju.

• My October Symphony

Elegično-eterična, ova numera jeste i krajnje sugestivan dokaz jednostavnosti i suptilnosti kao vrhunskog i neprolaznog višeg koncepta u viđenju Pet Shop Boys-a. A na stranu to što je reč o (još jednoj) izrazito ubedljivoj pesmi o sutonu kao neumitnosti, životnoj i duševoj.

• The Theatre

Definitivno jedna od najdepresivnijih pesama u diskografiji PSB, ova turobna simfonija sa naglašenim gudačima donosi povest o teatarskoj suštini naših bitisanja i odnosa u koje, tako, manje ili više, ali u biti svakako teatralni, stupamo sa onima sa kojima nam se ukrste životne putanje. Iz ovog ili onog razloga.

• Dreaming of the Queen

Mimo kraljice u naslovu, kao simbola samodovoljne ravnodušnosti, nošene potpunim nedostatkom empatičnosti prema neznatnim civilima, ova potresna pesma zapravo govori o posledicama tih prvih nekoliko talasa pandemije AIDS-a.

• The Way It Used to Be

Lični favorit i najomiljenija pesma iz čitave diskografije Pet Shop Boys-a, ova briljantna numera predstavlja i odličan izbor ako se usredsredimo samo na pesme za plakanje (tzv. weeper songs) ili ako poželimo da se prisetimo majstorluka i ogromnog dara u srži kantautorskog rada ovih velikana. Tekst ukazuje na bol usled rastanka (ove ili one vrste) ili na onaj trenutak kada spoznaja o kraju postaje neporeciva istina. A tu je i osvrt na bahatost mladosti (’we’re fearless when we’re young’). Tek toliko da podseti da PSB rime uvek imaju sijaset značenja i finesa.

• Into Thin Air

Na pretposlednjem albumu kao tihi favorit mnogih temeljnjih i posvećenijih ljubitelja ovog velikog benda izdvojila se pesma Into Thin Air, posebice mračna i izrazito polemična i intrigantna na planu teksta – u njoj se dvojac bavi privlačnošću i izvodljivošću nestanka sa radara, nestanka u neznanom pravcu, radikalnog bega od civilizacijskih okova i nameta, nešto pamtimo, recimo, i iz čuvenog dela Henrija Dejvida Toroa, Valden. Into Thin Air skreće pažnju i na činjenicu da su PSB s punim pravom izborili mesto ispod mikrožanrovskih zastava na kojima piše smart dance/dance with brains (pametna plesna muzika/ plesna muzika koja iziskuje i upotrebu mozga).

• Burn

Pomalo nihilistički zvuči ova, reklo bi se, tipska plesna numera krojena za kontemplacije na podijumu za igru; osim toga, Burn se nadovezuje na poveći broj PSB radova gde je jasna i očigledna njihova fascinacija i vezanost za nasleđe i kod nas svojevremeno silno voljenog italo (boot) disko zvuka.

Naslovna fotografija: Ann Suma