Vreme je da okeanima i morima vratimo uslugu

Da li ste znali da 50-80% kiseonika koji se proizvodi na Zemlji direktno potiče od mora i okeana? Da li vam je poznato da modrozelena alga Prohlorococcus proizvodi do 20% kiseonika na planeti, što je veći procenat od proizvodnje svih tropskih prašuma na kopnu zajedno?

Dugogodišnja naučna istraživanja ukazuju na ugroženost svetskih okeana i mora i živog sveta u njima, a upravo ovaj trenutak, u kom mnogima od nas nedostaje odlazak na plaže, možda je pravi da konačno shvatimo zašto je za opstanak Planete važno njihovo očuvanje.

U saradnji sa brendom Eucerin® čije formulacije preparata iz linije za zaštitu od sunca već zadovoljavaju standarde smanjenja negativnog uticaja na okruženje, u to ime razgovarali smo sa mr Srđanom Marinčićem, paleontologom, savetnikom u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Mnogo puta smo čuli da je zaštita mora i okeana presudna za opstanak planete. Postoje li konkretni podaci koji to potvrđuju?

Naučnici procenjuju da 50-80% kiseonika koji se proizvodi na Zemlji direktno potiče od mora i okeana. Pored toga, okeani nam čine „veliku uslugu“ apsorbovanjem skoro trećine svetskih emisija CO₂ koje nastaju pod uticajem čoveka spaljivanjem fosilnih goriva. Da nema okeana, prekomerna količina CO₂ bi drastično uticala na život na Zemlji.

Sprečavajući pojačano zagrevanje tla, okeani su od sedamdesetih godina prošlog veka apsorbovali približno 93% prekomerne toplote. Da je ta količina toplote otišla u atmosferu umesto u okeane, temperatura na Zemlji bi porasla za čitavih 36 stepeni Celzijusa. Posledice koje bi snosili ljudi, kao i sve druge kopnene biljne i životinjske vrste, bile bi fatalne. Sasvim je jasno koliku cenu okeani plaćaju štiteći nas od zagrevanja.

Kako mora i okeani proizvode kiseonik i apsorbuju CO₂ i čime čovek ugrožava tu funkciju?

Većina proizvodnje kiseonika na planeti proizilazi iz okeanskog planktona – rastinja, algi i pojedinih bakterija koje imaju sposobnost fotosinteze. Fascinantno je da jedna vrsta cijanobakterije (modrozelene alge) – Prohlorococcus, koja je ujedno najmanji i najrasprostranjeniji poznati fotosintetski organizam na Zemlji, star preko tri milijarde godina, proizvodi do 20% kiseonika na planeti. To je veći procenat kiseonika od proizvodnje svih tropskih prašuma na kopnu zajedno.

Gde god se vazduh susreće sa vodom, okean apsorbuje ugljen-dioksid. Talasi i turbulencije izazvane vetrom kao i razlika između pritiska CO₂ u atmosferi i okeanu omogućuju da se veće količine CO₂ apsorbuju. Rastvorljivost CO₂ varira u zavisnosti od saliniteta i temperature vode. Količina CO₂ koju voda može da apsorbuje je ograničena. Što je voda hladnija, to se više može rastvoriti CO₂.

Zbog klimatskih promena i rasta nivoa CO₂ u atmosferi pruzrokovano ljudskim faktorom, apsorpcijom većih količina CO₂ u morskoj vodi dolazi do niza hemijskih reakcija koje rezultiraju povećanom koncentracijom vodoničnih jona, opadanjem pH vrednosti i povećanjem kiselosti okeana.

Podaci kažu da su svetski okeani centri biološke raznovrsnosti i da po zapremini obuhvataju 97% nastanjenog prostora na Zemlji, a po bogatstvu i raznovrsnosti živog sveta daleko premašuju biljni i životinski svet kopna. Na koji način čovek ugrožava njihov opstanak i na koji način ugrožavanje živog sveta u okeanima i morima utiče na život cele planete?

Procenjuje se da 30% emisija ugljen-dioksida, glavnog nusproizvoda većine ljudskih aktivnosti i sagorevanja fosilnih goriva, završi apsorbovano u mora i okeane direktno iz atmosfere. Koncentracija ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi nema znaka zaustavljanja, a kamoli smanjenja, uprkos svim preuzetim obavezama država u sklopu Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.

Već uogroženi globalnim otopljavanjem usled klimatskih promena, zatim promenom hemijske ravnoteže i konstantnim povećanjem njegove kiselosti kao i prekomernim izlovom ribe, u morima i okeanima je sve manje kiseonika, što predstavlja dodatnu pretnju živom svetu u moru i osetljivoj ravnoteži morskog ekosistema. 

Deoksigenacija nastaje kao posledica dva fenomena: eutrofikacije – prenamnoženosti vodenih biljaka, najčešće algi, zbog priliva hranjivih sastojaka sa kontinenata te taloženja azota korišćenjem fosilnih goriva, i zagrejavanja okeanskih voda usled klimatskih promena.

Kako bi se ograničio gubitak kiseonika u okeanima, zajedno s drugim dramatičnim posledicama klimatskih promena, svetski lideri se moraju obvezati na trenutno i značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (ugljen-dioksid, metan, vodena para i dr) i da se sa fosilnih goriva pređe na energiju iz obnovljivih izvora.

Trenutno se kao jedan od najvećih problema u ovoj oblasti navodi nestajanje koralnih grebena – na koji način to utiče na život na planeti i naš život, s obzirom da imamo utisak da je ova tema „problem” nekih dalekih okeanskih zemalja poput Havaja?

Zdravi koralni grebeni spadaju u biološki najraznovrsnije i ekonomski najvrednije ekosisteme na Zemlji. Ekosistemi predstavljaju „dinamički kompleks živog sveta“ (biljke i životinjske zajednice, mikroorganizmi), koji sa svojim neživim okruženjem čini funkcionalnu sredinu. Koralni grebeni pružaju neprocenljive i vitalne ekosistemske usluge koje predstavljaju darove koje nama, ljudima, pruža priroda. Koralni ekosistemi su centri biološke raznovrsnosti, izvor hrane za milione, pružaju zaštitu priobalja od vremenskih nepogoda i erozionog delovanja mora, osiguravaju staništa i mrestilišta za veliki broj morskih organizama i ekonomski važnih vrsta riba, obezbeđuju uslove za razvoj turizma i rekreacije i izvor su lekovitih supstanci.

Šta uzrokuje nestajanje koralnih grebena?

S obzirom na konstantno povećanje količine ugljen-dioksida u atmosferi, sve se veća količina apsorbuje u morsku vodu što dovodi do promena u hemijskom sastavu okeana praćenih velikom brzinom. Kao posledica hemijske reakcije ugljen-dioksidai vode nastaju karbonske kiseline koje se razgrađuju i okeani postaju još kiseliji, dok se nivo pH vrednosti i CaCO₃ smanjuje, koji je ključan za rast i obnavljanje kalcificirajućih organizama poput korala.

Propadanje svetskih koralnih grebena ogleda se kroz proces izbeljivanja korala, pojave kada fotosintetičke alge-zooksantele, koje žive u simbiozi sa koralima i obezbeđuju im hranu kroz proces fotosinteze, napuštaju skelet od kalcijum karbonata, ostavljajući ga golog, bez boje.

Algama koje naseljavaju skelet koralnog grebena potrebno je da budu što bliže površini kako bi uspešno obavljale proces fotosinteze. Čak i najmanje promene životne sredine u nivou mora mogu da poremete optimalne uslove za ovaj proces, što povećava šanse da se korali razbole i umru.

Istraživanja iz vazduha pokazala su da su u višegodišnjem propadanju korala oštećene dve trećine australijskog Velikog koralnog grebena.

Postoje li potvrđene naučne činjenice da formulacije preparata za zaštitu od sunca utiču na održivost koralnih grebena, mora i okeana?

Pored globalnog zagrevanja, povećanja kiselosti, deoksigenacije i prekomernog izlova, učestale hemijske supstance koje se koriste u hiljadama proizvoda radi zaštite od štetnih efekata ultraljubičastog zračenja veoma su toksične i sadrže nanočestice koje takođe drastično mogu ugroziti koralne grebene – izazvati mutacije na njima, oštetiti DNK mladih korala i poremetiti cikluse njihove reprodukcije i rasta, što dovodi do izbeljivanja i na kraju umiranja korala. Procenjuje se da se oko 14.000 tona kreme za sunčanje svake godine ispere u morima i okeanima a registrovano je 82.000 hemikalija u proizvodima za ličnu negu koje mogu da utiču na zagađenje mora.

Većina ovih losiona i kozmetike za negu kože sadrži veoma toksična organska jedinjenja, oksibenzon, BP-3 (derivat benzofenona), oktinoksat i dr. koji apsorbuju korali, a ne zaustavlja se samo na njima, već su podjednako otrovni i za ostali živi svet mora i okeana. Ova jedinjenja nalaze se u više od 3.500 proizvoda za negu kože širom svijeta.

Formulacije svih Eucerin® preparata za zaštitu od sunca ne sadrže oksibenzon i oktinoksat filtere i najlon i do 70% su lako biorazgradive. Da li je ovakva politika brenda prema vašem mišljenju značajna za održivost mora i okeana? 

Najveće svetske organizacije za zaštitu i očuvanje marinskih ekosistema i brojni eminentni stručnjaci zaključuju da su netoksične oksibenzonske alternative ključne za zaštitu koralnih grebena i pogoršavajuće efekte izazvane klimatskim promenama i izbeljivanjem korala. Na pojedinim destinacijama u svetu već je uvedena zabrana korišćenja štetnih krema za sunčanje koje sadrže oksibenzon i oktinoksat.

Štiti vašu kožu, čuva našu planetu

Eucerin® linije za zaštitu od sunca, uz podršku naučnika širom sveta, već zadovoljavaju standarde smanjenja negativnog uticaja na okruženje.

• Ni jedan Eucerin® preparat za zaštitu od sunca ne sadrži oksibenzon i oktinoksat filtere, koji su predmet rasprave u pogledu uticaja na opstanak korala u okeanima. Eucerin® preparati za zaštitu od sunca sadrže samo mineralne i organske UV filtere koji su u skladu sa strogim zakonskim standardima Evropske unije, ali i sa Havajskim zakonom, kojim se od januara 2021. godine u ovoj državi SAD zabranjuje distribucija i korišćenje krema za zaštitu od sunca koje sadrže oksibenzon i oktinoksat filtere.
• Eucerin® je još 2015. godine prestao sa upotrebom sirovina na bazi mikroplastike u razvoju svojih formulacija za zaštitu od sunca, a sada je napravio još jedan korak napred – iz formulacija je isključen i najlon, vrsta mikroplastike koja se koristi u mnogim proizvodima za negu kako bi se poboljšao glatki osećaj na koži tokom nanošenja. Do kraja 2020. godine ovaj sastojak biće uklonjen iz svih Eucerin® preparata.
• Pored mikroplastike, postoji još mnogo materijala koji se smatraju teško biorazgradivim i time potencijalno štetnim za životnu sredinu. U skladu s tim, formulacije preparata iz Eucerin® linije za zaštitu od sunca, su već 70% lako biorazgradive. Time je smanjen njihov uticaj na more i živi svet u njemu, ali bez kompromisa po njihovu efikasnost u pogledu visokih standarda UV zaštite od sunca koju obezbeđuju.  

Naslovna fotografija: Zoran Rubinjoni