Filmovi Gorana Paskaljevića – Top 5 ličnih favorita
Iznenada nas je napustio i Goran Paskaljević (1947-2020), i to u jeku priprema za snimanje novog filma, Mačji krik (a što je, naravno, u ovoj konstelaciji daleko manje važno). Kad je već tako, red je da se prisetimo i ponajboljih trenutaka u rediteljsko-autorskom opusu ovog značajnog imena srpskog, jugoslovenskog, pa i evropskog filma, i da možda tako onima skorije pridošlima među nama osvetlimo put i ukažemo na najvaljanije stavke. Naravno, u pitanju je lični izbor najboljih filmova iz Paskaljevićeve bogate i dostojanstvene filmografije.
- Čuvar plaže u zimskom periodu (1976)
Već na uzorku prvenca mu na polju celovečernjeg igranog filma Goran Paskaljević je pokazao dosta, dajući uverljiv zalog za buduće dane. Po scenariju Gordana Mihića, koji u sebi nosi lako zametljive odjeke ovdašnjeg crnog talasa na filmu (a čiji je Mihić bio integralni autorski deo, zapravo, možda i jedan od udarnih zamajaca), Paskaljević je doneo naoko jednostavnu priču o dobrohotnom, smušenom, tihom, ali ipak i dovoljno jasno odlučnom mladom čoveku u vrtlogu porodičnih nadgornjavanja, prve velike ljubavi, stambene teskobe i klimave zaposlenosti. U Paskaljevićevom rediteljskom čitanju narečena priča je data u vidu blago komične, gorkoslatke povesti o suštinskim tegobama odrastanja čak i kada glavni junak nimalo ne pruža otpor neumitnom sazrevanju, pa još uz dodatak duhovite i šarmantne komedije ovdašnjih naravi i nečega esencijalno toplog u tretmanu svih junaka te izrazito životne priče. Da podsetimo, glavne uloge su odigrali: Irfan Mensur, Gordana Kosanović, Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Dara Čalenić, Faruk Begoli, Ružica Sokić, Velimir Bata Živojinović, Pavle Vuisić, Mića Tomić…
- Pas koji je voleo vozove (1977)
Samo godinu dana docnije, a takođe po scenariju Gordana Mihića, i opet sa Irfanom Mensurom u najzamašnijoj roli, Paskaljević je publici predočio Psa koji je voleo vozove. I ovo ostvarenje dosta toga baštini iz tipično mihićevskog doživljaja stilema već pominjanog crnog talasa, s tim da se Paskaljević ovde ipak odlučio za primetno turobniju atmosferu opšteg beznađa nego što je to bio slučaj u prethodnom filmu, doduše, ponovo uz dodatak istinske brige za junake, što jeste jedna od krucijalnih odlika te čuvene praške škole filma, sa kojom je Paskaljević ne samo faktografski i hronološki bio povezivan. Izuzmemo li izvesne dramaturške neravnine i nesigurnosti u završnoj petini filma, Pas koji je voleo vozove, priča o mladiću koji po prugama i vozovima traži psa, odbegloj lutalici, usamljenom i sve očajnijem kaskaderu („čoveku iz prerije u prirodnoj veličini“), u celini gledano jeste vrlo dobar i osoben film, a uz to i potvrda dovoljno razaznatljivog rediteljskog i pripovedačkog dara i pristupa. Što se atmosfere te povesti tiče, mogli bismo da se pri opisu poslužimo, recimo, i rečenicom iz aktuelnog Netfliksovog filma, The Devil All the Time – „Neki ljudi su naprosto rođeni samo da bi bili sahranjeni!“. Fin detalj predstavlja utisak da kaskader Rodoljub Aleksić iz ovog filma umalo deli ime i prezime sa nezaboravnim zanesenjakom sličnih opsesija – Dragoljubom Aleksićem (Nevinost bez zaštite).
- Poseban tretman (1980)
Podosta gorčine, ali i apsurda, koji, pak, proističe iz komada i stila Dušana Kovačevića, zatičemo i u Posebnom tretmanu; krajnje sveden zaplet prati muku i životarenja pacijenata bolnice za obavezno lečenje alkoholičara. Naravno, kako to u dobrim, inteligentnim i važnim filmskim ostvarenjima biva, a Paskaljevićev Poseban tretman sve to nesumnjivo jeste, ovaj film govori i o zaumnijim i dalekosežno gledano značajnijim temama – suštinskoj neslobodi pojedinaca, teškim stegama društvene rigidnosti i moralizatorskog jada, porivu za kakvom-takvom pobunom… Na sve to, ovo je i savršeno odglumljen film, a na čelu all-star glumačkog ansambla našli su se: Ljuba Tadić, Milena Dravić, Dušica Žegarac, Danilo Bata Stojković, Milan Srdoč, Petar Kralj, Radmila Živković, Bora Todorović, Velimir Bata Živojinović, Pavle Vuisić, Dušan Janićijević, Danilo Lazović…
- Varljivo leto ’68 (1984)
Uz nešto kasniji Tango argentino, možda i „najpraškiji“ Paskaljevićev film, ovo je istovremeno i najvoljeniji naslov iz njegovog opusa – šarmantno i duhovito Varljivo leto ’68, zbilja zabavna komedija (ponovo i ovdašnjih naravi, uz sijaset toga univerzalnog), bavilo se temom pokušaja zanesenog mladića u malom mestu da ovlada veštinom ljubavi, a sve to na foru krupnih ideoloških tenzija tokom godine sugerisane u samom naslovu filma. Osim toga, Varljivo leto… u najjačoj i najimpresivnijoj meri pokazuje snagu Paskaljevićeve vešto artikulisane sentimentalnosti, koja, kao takva, dosta brzo i lako transcendira u iskrenu emociju na koju gledaoci teško da mogu da ostanu imuni. Slavko Štimac je u ovom filmu odrastao pred očima brojnog gledateljstva, likovi roditelja koje su odigrali Danilo Bata Stojković i Mira Banjac ponovili su, ali i znalački izvarirali dinamiku koja je krasila Čuvara plaže u zimskom periodu, a tu su i: Mija Aleksić, Ivana Mihić, Sanja Vejnović, Dragana Varagić, Neda Arnerić, Miodrag Mrgud Radovanović, Branka Petrić, Dragan Zarić, Branko Cvejić, Predrag Tasovac, Branko Cvejić, Dara Čalenić…
- Bure baruta (1998)
Nešto posve drugačije da se sresti u glasovitom Buretu baruta, u kome je Paskaljević nadahnuto na veliko platno preneo teskobnu, a ipak i zavodljivu tamu znanu iz dobro znane drame Dejana Dukovskog. Buretom baruta Paskaljević se vratio svetu i kosmosu zlosrećnih gubitnika, sitnih piona, očajnika, s pravom pobesnelih ljudi…, a Bure baruta je, svo u detaljima i finesama, između ostalog, pokazalo da je Paskaljević kadar da se nosi i sa vešto i promišljeno zauzdanim patosom koji je snažno obojio i oblikovao tu priču o sudaru nesreća i turobnih sudbina. Naravno, pri pomenu Bureta baruta mnogi će opravdano pomisliti i na izvrsno uštimovanu glumačku podelu, u kojoj su prednjačili: Aleksandar Berček, Vojislav Voja Brajović, Bogdan Diklić, Nebojša Glogovac, Mirjana Joković, Mirjana Karanović, Predrag Miki Manojlović, Toni Mihajlovski, Nebojša Milovanović, Nikola Ristanovski, Dragan Nikolić, Lazar Ristovski, Sergej Trifunović, Ana Sofrenović…
Naslovna fotografija: Jugoslovenska kinoteka