Denis Murić i Alisa Radaković snimaju „Zlatnog dečka“: „Volimo da glumimo zajedno“

Dvomesečno snimanje filma i mini-serije Zlatni dečko počelo je poslednjeg dana septembra i ekipa vredno radi kako bi postigla zacrtani plan i sve realizovala u predviđenim rokovima. Debitantska režija Ognjena Jankovića donosi priču o mladom fudbaleru Denisu Markoviću (glumi ga Denis Murić, koji se kao dečak proslavio ulogama u filmovima Ničije dete i Enklava) i bavi se tamnom stranom ovog voljenog sporta. Murićeva partnerka je Alisa Radaković, sa kojom je na FDU-u zajedno u klasi profesorke Biljane Mašić.

Alisa, uloga u Zlatnom dečku nije tvoje prvo filmsko iskustvo. Gde si sve do sada glumila?

Alisa Radaković: U seriji Švindleri sam glumila Jagodu, devojčicu koja je odrasla u provincijskom sirotištu, koja sanja o slobodi, o svetlima velikog grada. U filmu Dara iz Jasenovca Predraga Antonijevića tumačim Nadu Šakić, polusestru osnivača ovog logora. Ta uloga je zahtevala detaljne pripreme i istraživanja, snimali smo u okolini Sombora i taj proces je bio veoma intenzivan. U Imenu naroda Darka Bajića tumačim lik mlade feministkinje, saborkinje Milice Miletić. Snimanje ovog filma mi je posebno godilo pošto sam putovala i radila sa svojim prijateljicama i koleginicama Ivom Jovanović, Emilijom Milosavljević i Dunjom Stojanović.

Denise, otkako si pre četiri godine upisao FDU, ovo je tvoja prva glavna uloga u jednom dugometražnom filmu. Šta te je to privuklo Zlatnom dečku i sa koliko teškoća si uspeo da pronikneš u lik Denisa Markovića?

Denis Murić: Za ovu ulogu mi je veoma bitno što su mnoge prepreke i iskušenja koje doživljava junak koga tumačim zapravo i deo mog ličnog iskustva. Nešto od toga sam i sam doživeo, ako ne baš onako kako je prikazano u filmu, onda na sličan način, i to mi je pomoglo da ga bolje razumem. On i ja smo ne samo blizu po godinama, ne samo da se isto zovemo, nego smo i na istom stadijumu odrastanja, obojica prolazimo kroz slične situacije, imamo slične emocije. Izuzetno mi je drago što me je ova uloga pronašla, tim pre što sam se i sam, kao veoma mlad, sedam godina bavio fudbalom i imao ozbiljne sportske planove.

Kako je onda došlo do toga da napustiš fudbal i okreneš se umetnosti i glumi?

Denis Murić: Veoma prosto. Došao sam na snimanje filma. To je bilo to. Već prvi dan sam shvatio da je to ono što želim da radim čitav život. Uživao sam na snimanju Enklave u režiji Gorana Radovanovića, a kasnije i dok sam radio na Ršumovićevom Ničijem detetu. Tada još nisam znao ništa o glumi, ali me je osvojilo to zajedništvo. Ta energija kada svi radimo zajedno kako bismo nešto postigli, svi smo tome potpuno predani i svi dajemo sve od sebe, to je nešto što se ne zaboravlja. Snimanja umeju da budu naporna, ima tu dosta prepreka i teških uslova, s tim da sve to nije bitno kada kamere počnu da snimaju. Ti stalni izazovi i stalno pobeđivanje samog sebe je ono najlepše u glumi.

Alisa, ispričaj mi nešto o liku koji tumačiš u Zlatnom dečku…

Alisa Radaković: Dijana je beogradska devojka odrasla u materijalističkom društvu koje je nije naučilo kako se voli. Na društvenim mrežama i televiziji nam se, između ostalog, nameće kako treba da izgledamo da bismo bili poželjni, srećni i prihvaćeni. Dijana je prihvatila ta pravila igre, odlučna da dođe do svog cilja. Ali sve to ima svoju cenu.

Kako su protekle pripreme za snimanje? Čujem da je bilo veoma zahtevno…

Alisa Radaković: Sa našim sjajnim rediteljem Ognjenom Jankovićem smo detaljno razgovarali o likovima. Dao nam je prostora da kreiramo uloge, a onda je kanalisao našu viziju. Fizička transformacija je bila važan deo procesa za oba lika.

Denis Murić: Ako ćemo iskreno, iako sam imao ozbiljne treninge, nemoguće je postići nivo profesionalnih fudbalera. Za to su potrebna dugogodišnja i velika odricanja. Ipak, dao sam sve od sebe i pomerio neke granice. Godinu dana sam „bio u tekstu“, a onda je usledio višemesečni kondicioni trening neophodan za fizički deo uloge. Imao sam dovoljno vremena da postignem formu potrebnu za snimanje i da delujem uverljivo u scenama u kojima igrama fudbal. Naravno, da je sad potrebno da odigram 90 minuta u kontinuitetu – to ne bih mogao. Sa te strane je lakše biti glumac. Manje se trči.

Ovo vam nije prvi put da zajedno glumite. Kako ovoga puta protiče vaša zajednička saradnja?

Alisa Radaković: Rad čini još lepšim i sigurnijim to što mi je direktni partner drug sa klase. Na završnom ispitu druge godine studija smo odigrali Ninu i Trepljeva u četvrtom činu Galeba, a partneri smo i u diplomskom filmu Vidana Miljkovića, mladog reditelja koji je, eto još jedne divne podudarnosti, asistent režije na Zlatnom dečku.

Denis Murić: Izuzetno mi je drago što zajedno snimamo, kako Alisa kaže – to znatno olakšava situaciju. Dobro se poznajemo i imamo uzajamno poverenje, tako da sve ide lakše i brže. Razumemo se i znamo šta kome prija, sve izazove prevazilazimo zajedno. Pomažu nam i starije kolege. Sa Igorom Benčinom sam snimao seriju Grupa i privatni odnos koji smo tada izgradili koristi nam i ispred kamera. Volim da radim sa Alisom i Igorom, zato što se dobro razumemo i zato što na njih mogu u potpunosti da se oslonim. Isto važi i za Tiku Stanića i Andriju Kuzmanovića, sa kojima je svaka zajednička scena zadovoljstvo i škola. To je prava stvar. Kamera to vidi.