#196 City Magazine // Pre i posle

Primetila sam da reagujem čudno kad vidim u filmovima i serijama kako smo nekada živeli, a sada na to i ne pomišljamo. Za oko mi zapadne kako su nekad ljudi išli na žurke i boravili u zatvorenim prostorima bez maski, slobodno pričali, grlili se i ljubili. Pa mi smešno – kao vidi ove izlaze u kafiće i idu na žurke, stoje blizu jedni drugih i svi pričaju uglas, kapljice lete a nemaju maske… Čobani, budale, stvarno neki čudan svet.

Stari mi sada bismo uveliko planirali novogodišnja slavlja, skijanja, putovanja. Reklame za prazničnu šminku, garderobu, okićeni grad koji svetli kao kulise nekog nadrealnog filma – sve je postalo besmisleno i smešno. Ali gorak je to smeh.

I opet se tešim da je bilo i grđe, pa je prošlo, proći će i ovo. Nadoknadiće se i zagrljaji i poljupci i druženja i ta bliskost koja nam svima fali. Nadam se samo da se nismo mnogo i zanavek promenili. I da ćemo vrlo brzo, pošto korona prođe, zaboraviti na nju, kao da je nikad nije bilo.