Striming-đakonije za jesen pod maskama
Sve i da bioskopi kod nas ostanu otvoreni, konkretna ponuda, naravno, i omeđena i uslovljena belosvetskim prilikama, nikako nije dovoljna za apetite iole ambicioznijeg ovdašnjeg filmofila. U to ime, skrećemo vam pažnju na dvanaest krupnijih aduta striming-platformi zakazanih do kraja ove nezgodne i nikad duže godine.
The Prom
Šta: Trupa urnebesno samoživih teatarskih zvezda iznenada stiže u mali, konzervativni grad u Indijani kao podrška srednjoškolki koja želi da dovede svoju devojku na matursko veče.
Zašto: U pitanju je (onima koji to prate i koji za to mare) dobro poznat američki mjuzikl koji je sada, evo, doživeo i svoju filmsku adaptaciju. Iza filma stoji neumorni i nezaustavljivi Rajan Marfi, koji je ovo Matursko veče i režirao. Film obećava izobilje muzičkih numera u spoju s očigledno aktivističkom pričom, dok je trejler potcrtao komičnu nit ovog filma. Podela je istinski zamašna: Nikol Kidman, Meril Strip, Keri Vošington, Endrju Ranels, Kigan-Majkl Ki, Meri Kej Plejs, Džejms Korden, Trejsi Alman… Sve, pa i sam datum premijere zakazan za sredinu decembra, ukazuje na oskarovske ambicije autora i producenata.
Povezani članci
Hillbilly Elegy
Šta: Student prava s Jejla vraća se u svoj rodni grad gde će po hitnom postupku morati da se uhvati u koštac s burnom prošlošću svoje porodice, vrednostima tog zabitog kraja i američkim snom.
Zašto: Ron Hauard, već nekoliko decenija jedan od najpouzdanijih autora holivudske glavnotokovske, A produkcije, uvek je siguran izbor. A ovde se prihvatio filmske ekranizacije proze u Americi dobro znanog Džej Di Vensa. Producenti i emiteri, kanda, dosta vere polažu u glumački ansambl, u kome prednjače žene (Ejmi Adams, Hejli Benet, Glen Klouz, Frida Pinto…), a poznato je da porodične drame o disfunkcionalnim okolnostima dobro prolaze i kod publike i na festivalima.
Ma Rainey’s Black Bottom
Šta: Čikago, 1927. godine. U toku je snimanje ploče. Raste napetost između Ma Rejni, njenog ambicioznog trubača i belačke uprave izdavačke kuće koja je čvrsto naumila da pod kontrolu stavi uvek svojeglavu Majku bluza. Zasnovano je na pozorišnom komadu Ogasta Vilsona, dobitnika Pulicerove nagrade.
Zašto: Iako je reč o vidno lokalnoj priči, možda ima rezona pokloniti poverenje i ovoj muzičkoj drami, tim pre što problematizuje nekako uvek živopisan svet bluz muzičara. Film je nastao po, kažu, značajnom pozorišnom komadu i pod producentskim okriljem Denzela Vošingtona. Ovo je i poslednja prilika da na filmu pogledate iznenada i svakako prerano preminulog Čedvika Bouzmena (Crnog pantera), koji je u ovom filmu ekran podelio s Vajolom Dejvis, Glinom Turmanom i Kolmenom Domingom.
Uncle Frank
Šta: Godina je 1973, kad Frenk Bledsou i njegova osamnaestogodišnja nećaka Bet krenu na dug put od Menhetna do Krikvila u Južnoj Kaliforniji, na sahranu glave čitave porodice. Iznenada će im se pridružiti i Frenkov ljubavnik Valid.
Zašto: U samo dve reči – Alen Bol. Naravno, Alen Bol, kreator serija Dva metra ispod zemlje, Prava krv, Ovde i sada i Benši, ali i scenarista filma Američka lepota, kao i scenarista i reditelj izvrsne satire, filma Towelhead. Uncle Frank je možda i najiščekivaniji američki kvir film ove godine, a u njemu je Pol Betani, kažu, ostvario ulogu svoje čitave a dugovečne glumačke karijere. Uz Betanija glume i Sofija Lilis, Piter Makdisi, Stiv Zen, Džudi Grir, Margo Martindejl, Stiven Rut, Lois Lejn.
Sound of Metal
Šta: Život bubnjara hevi-metal benda u trenu se menja iz korena kad počne da gubi sluh.
Zašto: Ovaj film je pobrao kritičarske hvalospeve nakon festivalskih prikazivanja (u Torontu, Dovilju, Cirihu, Atini), a već samo od Riza Ahmeda u naslovnoj ulozi možete očekivati izvrsnu i iznimno nadahnutu glumu. Ahmeda smo zapazili u Noćnim hronikama, 4 lava, Venomu, te serijama Noć ubistva i OA, a u ovom nezavisnom filmu pokraj njega glume Olivija Kuk, Matje Amalrik, Pol Rejsi… Već se prilično glasno spekuliše i o sigurnoj nominaciji za Oskara upravo za ono što je Riz Ahmed pokazao u ovom ostvarenju.
Small Axe
Šta: Small Axe je skup filmova zasnovanih na stvarnim iskustvima žitelja jednog kraja u Londonu između 1969. i 1982. godine.
Zašto: Zapravo, reč je o seriji (ili, kako preciziraju, antologiji) od pet filmova, koji se zbog minutaže i zaokruženosti celine ipak imaju smatrati višedelnim filmom gotovo pa epskih razmera. Autor ovog združenog britansko-američkog poduhvata zasluženo je hvaljeni sineasta Stiv Mekvin, reditelj filmova Glad, Sramota, Udovice, 12 godina ropstva, a u toj razgranatoj društvenoj hronici glume i sve zastupljeniji Letiša Rajt i Džon Bojega. Delovi ovog višetomnog ostvarenja prethodnih meseci su prikazivani na najviđenijim filmskim festivalima.
Wolfwalkers
Šta: Mlada šegrtkinja velikog lovca i njen otac putuju u Irsku kako bi uspeli da se s lica zemlje izbriše poslednji čopor vukova. Ali sve se menja kad se ona sprijatelji s devojčicom slobodnog duha iz misterioznog plemena za koje kolaju glasine da se noću preobraćaju u vukove.
Zašto: Pre svega jer je reč o ambicioznom dugometražnom animiranom filmu, a takvih je ostvarenja i dalje premalo čak i u filmski razvijenijim i naprednijim sredinama. Ako ćemo konkretnije, reč je o novom delu autora odličnog i iznimno zanimljivog filma, a takođe irskog filma Song of the Sea iz 2014. godine. Uz atipičan i oku ugodan crtež, tu je i blago jeziva priča, dok su glasove, između ostalih, naravno, pozajmili i Šon Bin, Marija Dojl Kenedi, Sajmon Mekbarni…
Mank
Šta: Priča prati scenaristu Hermana Dž. Mankijeviča tokom burnog rada na ikoničnom filmskom remek-delu Građanin Kejn Orsona Velsa.
Zašto: Očito je reč o razmahanom Netfliksovom adutu u trci za oskarovske nominacije, a možda i pobedu na kraju tog boja; osim toga, reč je o novom filmu i dalje značajnog i zanimljivog Dejvida Finčera – to je prvi njegov film u šest godina, još od Iščezle (Gone Girl). Na sve to, tu je i velika tema i taj metafilmski štimung, koji će, pritom, ponovo u žižu vratiti velikog Građanina Kejna. Privlačna je i glumačka podela: Geri Oldman, Lili Kolins, Tapens Midlton, Amanda Sejfrid, Tom Burk, Arlis Hauard, Čarls Dans…
The Midnight Sky
Šta: Ova postapokaliptična priča u žiži ima Ogastina, usamljenog naučnika na Arktiku. Dok on hita da zaustavi Sali i njene saborce-astronaute, kako se ne bi vratili kući pravo u grotlo misteriozne katastrofe globalnih razmera.
Zašto: Lako – reč je o novoj filmskoj režiji Džordža Klunija (a na ranijim uzorcima mereno, i na tom planu se dosta dobro pokazao). Osim toga, tu su i očito domaćinski obilan budžet, taj zavodljivi postapokaliptični kontekst, motiv preživljavanja u radikalizovanim uslovima, a tu su još i: Felisiti Džouns, Kajl Čendler, Demijan Bišir, Dejvid Ojelovo… Kakav nam se mrak, kanda, i dalje približava, lako može biti da je ovo idealan film za novogodišnje slavlje.
Stardust
Šta: Stardust je u neku ruku hronika prve posete mladog Dejvida Bouvija Americi 1971. godine, a reč je o putovanju koje će ga nadahnuti da izmisli svoj čuveni alter ego. Naravno, reč je o Zigiju Stardastu.
Zašto: Možda bi odgovor mogao da bude i krajnje jednostavan – Bouvi kao takav, pa još i u toj očito prevratničkoj i dalekosežno važnoj fazi svog muzičkog delovanja. Srećom, ovaj film ima još aduta – pomenutu eru, kontekst muzičke industrije, potencijalno veštu rekreaciju tog znakovitog vremena, kao i Džonija Flina na čelu glumačke kolone (uz Dženu Maloun i Marka Marona). Flin je zaslužio poverenje filmoljubaca odličnom ulogom u zapaženom festivalskom filmu Zver (Beast).
The White Tiger
Šta: Epsko putovanje siriomašnog indijskog vozača koji mora da koristi duhovitost i domišljatost kako bi se oslobodio iz okova posla poslužitelja bogatih gospodara i uzdigao se na sam vrh svog sveta.
Zašto: Premda je pre nekoliko godina u neku ruku razočarao svojom bledom ekranizacijom čuvenog Bredberijevog Farenhajta 451, Ramin Bahrani je i dalje autor koga definitivno ima osnova pomno pratiti. Ovenčan nizom prestižnih i referentnih nagrada i nekako uvek blizu oskarovskih nominacija, Bahrani, nedavno i gost našeg FEST-a, na velika i manja platna donosi krajnje specifične svetove, što će sigurno i ovde biti slučaj. A tu je i prelepa Prijanka Čopra u značajnijoj ulozi.
Run
Šta: Devojčica koja školu pohađa od kuće počinje da gaji sumnje da njena majka od nje krije krupnu i važnu, mračnu tajnu.
Zašto: Ovom ostvarenju i njegovom iznuđenom prikazivačkom striming-okviru naruku ide izvesna zdravorazumska pomama za mikrotrilerima, pa i hororima, a Run to svakako jeste. Scenarista-reditelj Aneš Čaganti se na tom planu već dokazao pre nekoliko leta, zapaženim filmom Searching, dovoljno sličnog žanrovskog i idejnog sklopa, a Sara Polson je u poslednjih desetak godina pokazala da je odlična čak i u slabijim filmovima ili serijama, i da je u, reklo bi se, neprolazno vrhunskoj glumačkoj formi.
Povezani članci
