Muzej „Gibli“: Neobičan koliko i animirani filmovi kojima je posvećen

Teško je opisati maštu japanskog reditelja Hajao Mijazakija. Prilikom gledanja njegovih animiranih filmova kao da se stvara osećanje prelaska u neki drugi svet. Atmosfera dečije naivnosti i dobrote, udružena sa složenošću crteža, gledaoca vodi na putovanje koje izgleda poput začudnog, ali ne i neprijatnog sna.

Više od dvadeset filmova studija Gibli, koji je Mijazaki osnovao sa kolegama 1985, izdvajaju se i po tome što ih favorizuje i publika i kritika. Zbog ove retkosti u filmskom svetu, Mijazakija često nazivaju japanskim Diznijem, dok studio Gibli, poput Piksara u Sjedinjenim Državama, godinama održava neprekinut niz uspeha.

Poput nekih drugih japanskih animiranih filmova, objedinjenih pod zajedničkim imenom anime, Mijazaki i njegov studio hvataju se u koštac sa važnim temama. Odrastanje, tradicija, priroda i tehnologija obično su glavni motivi Giblijevih ostvarenja, kakva su Castle in the Sky, My Neighbor Totoro, Princess Mononoke, Spirited Away, Howl’s Moving Castle, The Red Turtle i drugi.

Animatori ove filmske kuće ostavili su proteklih decenija dovoljno značajan trag iza sebe da se nadomak Tokija, u gradu Mitaka, osnuje Muzej Gibli. Uprkos tome što je fotografisanje u njemu zabranjeno, na internetu, kao i u galeriji koja vas očekuje ispod ovog teksta, može se videti kako pojedine prostorije muzeja izgledaju i šta sve imaju u ponudi.

Posetilac prvo ulazi u prijemnu dvoranu, na čijem je plafonu urađena freska nasmejanog Sunca, koju okružuje loza puna voća i poneki junak iz Giblijevih ostvarenja. U ovoj prostoriji se dele karte u vidu pravog filmskog isečka od 35 milimetara, koji je puštan u bioskopima. Zatim, tu je Centralna dvorana, koja se proteže od prizemlja do samog vrha zdanja, na čijem se plafonu nalazi staklena kupola sa velikim ventilatorom. Spiralne stepenice i terase ove prostorije urađene su tako da podsećaju na scenografiju iz Mijazakijevih filmova.

Prvi sprat muzeja namenjen je upoznavanju sa istorijom animiranih filmova, a jedna od pet prostorija – soba Gde se film rađa, prepuna je knjiga, crteža i detalja, koji stvaraju utisak da će se animator u svakom trenutku vratiti i nastaviti započet posao. U podrumu je bioskop Saturn, u kom se prikazuje Giblijev kratkometražni film koji se ne može pogledati ni na jednom drugom mestu u svetu, a u okviru muzeja nalazi se i soba za čitanje Tri hawks.

U filmu My Neighbor Totoro pojavljuje se „mačkobus“, autobus u formi mačke, koji se može videti na drugom spratu muzeja, gde se deca mlađa od dvanaest godina mogu penjati i igrati. Odatle se spiralnim stepenicama dolazi do krovne bašte, među čijom se bujnom vegetacijom uzdiže i pet metara visoka replika robota iz filma Castle in the Sky. Sa ovog mesta pruža se i pogled na park Inokašira, u kom je muzej smešten.

Muzej Gibli odbija da podeli sadržaj preostalog prostora na zvaničnom sajtu, dok ispred ulaza mudro ćuti i pozamašni Totoro. Pored stalne postavke, poznato je da je veliki deo muzeja rezervisan za privremene izložbe, tako da stari posetioci, posle određenog vremena, mogu pronaći razlog za novu posetu.

Ideja za Giblijev muzej nastala je 1997. godine, kada je izložba crteža, korišćenih pri produkciji filma Princess Mononoke, privukla veliki broj posetilaca. „Mijazaki često kaže da izlaganje ‘pravih stvari’, stvarnih predmeta, privlači decu i ima isti uticaj na odrasle. Mi stvaramo izložbe da bi deca mogla zaista da ih dožive kao interesantne, umesto da samo pokušavamo da ih umirimo. Verujemo da takvim radom možemo da im obezbedimo nešto što je zabavno i što može da stimuliše i zadovolji njihovu radoznalost, kao i da, istovremeno, zaintrigira odrasle“, rekao je nekadašnji direktor muzeja Kijofumi Nakadžima, koji je pre nekoliko godina imenovan za predsednika studija Gibli.

Uprkos tome što ima gotovo osamdeset godina, Mijazaki je aktivno uključen u sve što se dešava u muzeju koji je sam dizajnirao. Epidemija virusa korona dovela je do privremenog zatvaranja ove institucije ali, mimo toga, ona nema nikakvih problema sa privlačenjem posetilaca. Do karata je teško doći jer su rasprodate po nekoliko meseci unapred.

Činjenica da Mijazaki ne miruje ni kao reditelj mogla bi dodatno da doprinese uspehu muzeja. Uprkos tome što je pre nekoliko godina najavio da se povlači, poznati filmadžija je odustao od penzije – njegov novi film How Do You Live? trebalo bi da se pojavi u bioskopima naredne godine.

Izvori: ghibli-museum.jp, read.artspacetokyo.com

Naslovna fotografija – Muzej Gibli, Mitaka, Japan (foto fodors.com)