Reč godine u 2020 – godini koja nas je ostavila bez teksta
Jedan od urednika Oksfordskog rečnika naveo je da je ova godina predstavljala jedinstveno iskustvo za leksikografe koji su imali priliku da vide kako u kratkom vremenskom periodu rapidno raste upotreba jedne reči, i kako ta reč dominira globalnim diskursom.
Oxford Languages, odsek izdavačke kuće Oxford University Press, koji se bavi objavljivanjem rečnika i proučavanjem jezika (i izdavač je poznatog Oxford English Dictionary-ja), svake godine osluškuje jezik i promene u njemu, i bira Reč godine.
Izbor za Reč godine prati promene u samom jeziku koje odražavaju opšte raspoloženje i preokupacije ljudi tokom čitave godine. U sumornoj i nepredvidljivoj 2020, Reč godine prvi put nije izabrana. Stručnjaci iz Oksforda su se složili da je kriza koju proživljavamo uticala na jezik u tolikoj meri da je nemoguće odabrati samo jednu reč koja bi obeležila čitavu godinu. Zbog toga su objavili poseban izveštaj – Reči u godini bez presedana, u kome su pobrojali sve ovogodišnje kandidate – reči koje imaju veze s pandemijom.
Godina promene jezika
Jezik je svojevrsno ogledalo u kome se reflektuju sve društvene promene. Jedan od urednika Oksfordskog rečnika naveo je da je ova godina predstavljala jedinstveno iskustvo za leksikografe koji su imali priliku da vide kako u kratkom vremenskom periodu rapidno raste upotreba jedne reči, i kako ta reč dominira globalnim diskursom.
Tako se upotreba reči pandemija tokom ove godine uvećala za više od 57.000 procenata. Na globalnom nivou dominirale su reči korona-virus i kovid-19 (skraćenica od corona virus disease) – prva je do aprila postala jedna od najčešće korišćenih imenica u engleskom jeziku, a druga je već u maju preuzela primat (pre masovne upotrebe reči korona, najupotrebljavanija engleska reč bila je – time (vreme)).
Iz meseca u mesec, tokom čitave 2020, leksički stručnjaci su analizirali više od osam milijardi reči koje se pojavljuju u onlajn vestima. Tokom leta porasla je upotreba reči bush fires (požari niskog rastinja), nakon požara u Australiji, kao i izraz Black Lives Matter (Crni životi su bitni) nakon događaja u Americi i protesta koji su usledili. Kad je vokabular koji se odnosi na koronu u pitanju, pored reči koje označavaju sâm virus, do marta ove godine u upotrebi su najviše bile reči kojima se označava društveni uticaj pandemije. Dakle – socijalno distanciranje, samoizolacija, izolacija, karantin… Primećen je i značajan porast upotrebe mnogih specijalističkih medicinskih termina, i novih izraza kao što je WFH (work from home, odnosno – rad od kuće).
Od marta su veoma frekventne postale i reči circuit breaker (niz privremenih restriktivnih mera kojima se epidemija drži pod kontrolom), lockdown (zaključavanje), shelter-in-place (sklonište, sigurno mesto koje po preporukama ne bi trebalo napuštati), support bubbles (baloni za podršku – bliska mreža podrške među domaćinstvima s jednom odraslom osobom), face masks (maske za lice), PPE (lična zaštitna oprema), medics (lekarsko osoblje), delivery drivers (dostavljači)… Česte ovogodišnje fraze bile su mask up (maskirati), anti-mask (antimaskeri)… Zanimljivo je da se upotreba izraza conspiracy theory (teorija zavere) skoro udvostručila u periodu od oktobra 2019. do oktobra 2020.
Tokom 2020. na stotine novih reči se našlo u upotrebi, a neke reči i sintagme su, pak, dobile nova značenja. Na svetlo dana je tako izvučen izraz socijalno distanciranje, koji je, kad se pojavio 1957, označavao lični stav pojedinca, namerno udaljavanje od drugih ljudi. U godini koju ispraćamo ovaj izraz označava neminovnost, održavanje fizičke distance između ljudi.
Surova korona-realnost definitivno je oblikovala način života, i način mišljenja, i sledstveno – izražavanja. U svakodnevni rečnik se uselilo mnogo toga, pored ostalog i omražena i trapava fraza nova normalnost, koja je u rečniku definisana kao – ranije nepoznata ili netipična situacija koja je postala standardna, uobičajena ili očekivana.
Zaključavanje i pandemija
I autori drugih velikih rečnika engleskog jezika objavljuju svake godine reč koja je obeležila godinu rukovodeći se mahom statističkim podacima. Tako je Kolinsov rečnik (Colllins Dictionary) objavio da je Reč 2020. godine – lockdown (zaključavanje). Odnosno, definisano je u rečniku – nametanje strogih ograničenja za putovanja, socijalnu interakciju i pristup javnim prostorima. Lockdown objedinjuje zajedničko iskustvo milijardi ljudi koji su morali da ograniče svoj svakodnevni život u vreme pandemije. Leksikografi Kolinsovog rečnika zabeležili su da je ova reč tokom 2020. upotrebljena preko četvrt miliona puta, dok je u 2019. upotrebljena samo 4.000 puta.
Kreatori rečnika Merriam-Webster su proglasili za Reč godine imenicu pandemic (pandemija). Objasnili su da je Svetska zdravstvena organizacija 11. marta zvanično proglasila da se kovid-19 može okarakterisati kao pandemija, te da je tog dana reč pandemija bila najtraženija u rečniku – za čak 115.806% više u odnosu na isti dan u martu prethodne godine, a zatim je čitave godine ostala visoko na listi najpretraživanijih reči.
Duhovite nove reči
Ove godine pandemija je uticala na jezik na razne načine. Preplavila ga je, zastrašila, donela osećaj beznađa i nemoći. Kao kontrateg i potreban ironijski odmak i u engleskom i u drugim jezicima pojavile su se duhovite nove reči.
Blursday – bilo koji dan u nedelji koji se ne razlikuje mnogo od prethodnog (stapa se s prethodnim)
Covidiots – kovid-idioti, označava sve one koji se protive pravilima i zdravom razumu
Doomscrolling – neprestano praćenje sajtova i društvenih mreža u potrazi za lošim vestima
Zoombombing – kad nepoznati ljudi upadaju nepozvani na video-konferencije
Quarantini – koktel koji se konzumira u izolacji
Covidivorce – razvod koji je posledica predugog boravka u kući
Coronacation – neočekivani produžen odmor u kući koji je posledica pandemije