Pedro Almodovar objavio koji su mu omiljeni filmovi iz ove godine
Pedro Almodovar imao je čime da se bavi ove godine. Nakon što je njegov film Pain and Glory nominovan za Oskara, španski sineasta je proveo nekoliko nedelja u izolaciji i pisao niz eseja. Sredinom godine je radio na svom prvom ostvarenju na engleskom jeziku, kratkom filmu pod nazivom The Human Voice, sa Tildom Svinton, koje je doživelo premijeru na Filmskom festivalu u Veneciji, a očekuje se da će doći u bioskope u martu naredne godine. Između svega toga, stigao je da pogleda i mnoga nova ostvarenja i prokomentariše koja su mu se najviše dopala, što možete pročitati u nastavku.
Nomadland
Glavna junakinja gubi sve i ne preostaje joj ništa osim da luta unaokolo tražeći svoje mesto u beskonačnom putovanju. Svi neprofesionalni glumci su odlični u svojim ulogama, a Frensis Mekdormand je najlepši pejzaž od svih onih prikazanih u filmu, koji je za Almodovara film godine.
First Cow
Ovo je jedan odličan vestern koji potpuno obuzima. Može se gledati i kao takozvani buddy film, odnosno priča o dvojici ljudi u Oregonu na početku 19. veka koji se udružuju kako bi iskoristili mleko jedne krave za veliku zaradu.
The Devil All The Time
Odličan zaplet, suptilne i precizne naracije, emotivno razarajuće, prosto najdublji prikaz jedne Amerike. Kaže da će ga pogledati još nekoliko puta. Ono što posebno izdvaja je kako je komplikovani zaplet odlično razrešen majstorskim dodirom na kraju filma.
Another Round
Vrlo neobična premisa, koja kaže da su ljudi rođeni sa blagim deficitom alkohola u krvi, služi kao osnova za ulazak u svet alkohola. Četvorica prijatelja, profesori u srednjoj školi, konzumiraju alkohol svakodnevno da bi ispitali da li bolje funkcionišu pod njegovim dejstvom, ali to prerasta u mnogo više od toga. Zabavno je, nema moralisanja, povremeno patetično i na kraju opasno po njihove živote. Mads Mikelsen je fenomenalan, a na kraju gledaocima nudi i svojevrsnu katarzu kroz ples.
Swallow
Vrlo čudna premisa o ženi koja voli da guta razne predmete, potom ih izbaci iz sebe, očisti i sačuva. Kao da to nije dovoljno problematično, ona prelazi na oštre i opasne predmete. Almodovar kaže da je film gledao u konstantnom stanju zapanjenosti. Ističe da film, uprkos teškoj temi, ne posustaje ni jednog trenutka.
I’m No Longer Here
Meksička banda mladića opsednuta je frizurama i posebnom vrstom plesa, a ne zanimaju ih obračuni i kriminal. Jednog dana nađu se usred pucnjave, gde mnogi stradaju. Jedan preživeli od njih beži u Njujork i nastavlja život, ali mu nedostaje onaj koji je vodio u Meksiku. Almodovar film karakteriše kao neočekivano simpatičan, sa šarmantnim protagonistom, a hvali i fotografiju i saundtrek.
Little Joe
O ovom filmu nije puno rekao, ali tu su samo reči hvale. Kaže da je ovo najbolji film autorke Džesike Hausner još od otkrovenja pod nazivom Lourdes. Njen novi film prosto i jednostavno naziva raritetom među raritetima po kvalitetu.
Never Rarely Sometimes Always
Ovaj film zaslužuje da bude među najboljim ove godine makar samo zbog duge uvodne sekvence. To je jedno minimalističko čudo o dve adolescentkinje iz Pensilvanije koje idu u Njujork kako bi jedna od njih obavila abortus.
The Painter And The Thief
Ovaj dokumentarac mnogi vide kao fikciju i bio je jedan od hitova na poslednjem Sandens festivalu. Protagonisti glume sami sebe sa upečatljivošću koja nije tipična za dokumentarne filmove. Almodovar film karakteriše kao dirljivu priču o prijateljstvu i ljubavi.
Izvor: IndieWire
Naslovna fotografija: Searchlight Pictures