Top 10 knjiga koje su u Srbiji izašle 2020.

Verovatno nema potrebe spominjati da je godina iza nas bila, najblaže rečeno, bizarna. Ukoliko ste pokušali u glavi da napravite neku retrospektivu ili čak da pogledate neku emisiju o tome šta se sve izdešavalo u 2020, mogli ste na jednom mestu da vidite sve strahote koje su snašle ljudski rod. Jedino što nam ostaje jeste da iz svega toga naučimo nešto i da krenemo dalje pametniji i bolji. Bilo kako bilo, naše izdavačke kuće su svoju publiku obradovale mnogim kvalitetnim naslovima. Ako smo nešto prethodne godine radili više nego inače, to je čitanje knjiga. Jer šta smo drugo mogli da radimo za vreme izolacije? Zbog toga smo odlučili da sumiramo 2020. u vidu naslova koji su izašli kod nas i da skupimo top 10 najboljih knjiga koje je srpska čitalačka publika dobila priliku da čita u protekloj godini.

10. 10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu (Elif Šafak)

Lejla je prostitutka čije se tek ubijeno telo nalazi u kontejneru, ali čiji um prolazi kroz one poslednje ostatke svesti. Svako poglavlje u ovom delu jeste jedno sećanje koje joj se javlja, a svako od njih je na neki događaj koji joj je promenio život. Dakle, pratimo priču od početka i od samog rođenja ove žene. Lejla je imala život bogat raznim dogodovštinama, ali ono najvažnije je da je uspela da nađe prijatelje i da oko sebe okupi jedan mali krug od 5 osoba koji su isto kao i ona bili odbačeni i nevoljeni. Svima im je zajednička jedna stvar – društvo smatra da sa njima nešto nije u redu i da mu ne pripadaju. Tema uopšte nije lagana, ali je knjiga napisana stilom koji je veoma pitak. Elif piše izuzetno slikovito i tako da zaista imate utisak da ste tamo, na Bosforu, hranite galebove dok se u vazduhu oseća miris začina i čajeva.

9. Profesorova tašna (Hiromi Kavakami)

Glavna junakinja romana Profesorova tašna je tridesetsedmogodišnja Cukiko. Znamo da živi sama, često radi prekovremeno i mnogo vremena provodi u barovima i restoranima. I veoma je usamljena. I to je ono što je bitno. Jednog dana će Cukiko u baru naleteti na svog profesora iz srednje škole, trideset godina starijeg od nje, a iz tog susreta će se izroditi jedna prelepa veza dvoje tužnih i usamljenih ljudi. Hiromi Kavakami piše jednostavnim jezikom, a opet nekako detaljno. Njena proza istovremeno je i bogata i minimalistička. Ona uspeva da izrazi čitav spektar osećanja veoma jednostavnim jezikom i bez mnogo ukrasa. Dakle, ukoliko vam se nekad bude čitalo nešto što je veoma čitljivo i pitko, a da zaista zadire duboko u ljudska osećanja – obratite pažnju na Profesorovu tašnu.

8. Pokretne slike (Edna O’Brajen)

Edna O’Brajen je jedna od najdarovitijih hroničarki ženskog iskustva danas, a izdavačka kuća Štrik nas je u 2020. obradovala njenom zbirkom priča koja nosi naziv Pokretne slike i upravo to je ono što ove priče najbolje opisuje. Ona počinje pričama iz života ljudi koji žive u ruralnim delovima Irske i polako se kreće ka gradu, pokazujući nam da između sela i grada i nema toliko velike razlike kada je reč o onim najgorim ljudskim osobinama. I još jedna stvar je ovde veoma bitna – ovde su u fokusu žene u kasnijem životom dobu, kao i svi njihovi strahovi i osećanja. Ta tema nije nešto o čemu se mnogo čita i piše, ali to je ne čini manje važnom. Proza Edne O’Brajen je takva da ćete osetiti kao da se sve što se junacima dešava istovremeno dešava i vama. Pokretne slike zaista jeste savršen naziv za ovu zbirku jer stvarno imate osećaj da gledate neke obične živote kako se kreću i pomeraju u svojoj prolaznosti.

7. Srebrni put (Stina Džekson)

Izdavačka kuća Dokaz je i u 2020. obradovala sve prave ljubitelje trilera još jednim sjajnim naslovom. Glavni lik romana Srebrni put je Lenart, profesor matematike, čija je sedamnaestogodišnja ćerka Lina nestala i već tri godine ne može da joj se uđe u trag. Ne zna se ni da li je živa. Sve što se zna jeste da jednog jutra nije ušla u školski autobus i tu na stajalištu joj se gubi svaki trag. Lenart se tri godine svakog dana vozi tim čuvenim srebrnim putem tragajući za ćerkom i prevrćući svaki žbun i svaki delić mračne šume na severu Švedske. Cela atmosfera je sjajno prikazana, a postoji i odličan plot twist – sve što jedan dobar triler treba da ima.

6. Tri žene (Lisa Tadeo)

Evo jedne istinite priče koja obara s nogu. Lisa Tadeo je novinarka koja je provela 8 godina pripremajući ovu knjigu, dva puta se selila za svojim junakinjama, prešla kilometre i kilometre kroz Ameriku kako bi uspela da sastavi njihove priče. I na kraju je zaista napisala knjigu koja je nešto posebno. Junakinje ove knjige su naizgled obične žene, koje su zbog toga što su pratile sopstvene instinkte naišle na oštru osudu okoline. Lisa Tadeo je napisala delo koje nije fikcija, ali se čita kao najuzbudljiviji roman, a onda kad se setite da se sve to zapravo desilo, nastupi onaj wow momenat. Pomislite samo koliko je hrabrosti trebalo tim ženama da joj otkriju svoje najdublje želje, ono što nikome nikad nisu naglas rekle, jer znaju da će naići na osudu! Ovo je knjiga koja ruši sve barijere, na momente je veoma bolna i tužna, ali sve vreme će vas držati u nekom stanju preispitivanja.

5. Okretaj zavrtnja (Henri Džejms)

Pored toga što Dokaz izdaje skandinavske trilere, jedan od ciljeva im je da izdaju pojedine klasike u nekom novom ruhu. Upravo je kultni roman Okretaj zavrtnja prvi u nizu, te je svakako vredan pomena u okviru jedne ovakve top-liste. Zbog čega je ovaj roman toliko bitan? Ovo je jedan od prvih horora i knjiga posle koje nećete baš biti sigurni šta je pisac hteo da kaže. Pitate se možda zbog čega onda da je čitate? Pa upravo zbog toga što decenijama izaziva diskusije čitalaca i književnih kritičara. Glavna junakinja je mlada guvernanta koja dobija posao da čuva dvoje male dece u jednom ogromnom zamku u Engleskoj. U jednom trenutku će početi da se događaju veoma čudne stvari, zamak deluje ukleto, a čitava atmosfera će vam izazivati žmarce. Pitanje koje se ovde postavlja je sledeće – da li je Džejms zaista napisao priču o ukletom zamku ili o ženi koja je imala psihičkih problema? Odgovor na to pitanje je svakako vredan čitanja ovog klasika.

4. Osmica (Rumena Bužarovska)

Još jedna zbirka priča koja je osvojila srca čitalaca krajem 2020. godine! Rumena Bužarovska piše sirovo i realno, onako kako zaista jeste, tako da vam se može desiti da se do bola prepoznate u nekoj od ovih priča. One su pune bola, ali i nenametljivog humora i sve vreme gledate junake čiji životi se kreću u pravcu katastrofe. Izazivaju vam veoma snažna osećanja, a istovremeno i neverovatnu znatiželju da vidite šta će na kraju da se desi. Rumena Bužarovska na maestralan način prikazuje živote običnih ljudi, one koji ni po čemu nisu posebni, ali koji imaju svoje trzavice i nevolje, a piše tako da se svaka od ovih priča čita u dahu.

3. Kirka (Madlin Miler)

Autorka ovog modernog epa, Madlin Miler, studirala je klasične jezike i književnost i dugo radila kao profesorka latinskog i grčkog. Kirka je roman koji govori o grčkoj mitologiji iz jednog drugog ugla – kroz oči veštice Kirke, koju je rođeni otac prognao na pusto ostrvo. Teško je reći ili izdvojiti jednu stvar ili zaplet oko kojeg se ova knjiga vrti. Ovo je jedan svojevrstan omaž grčkim epovima, koji je i sam moderan ep. Kirka kroz susrete sa najpoznatijim likovima iz grčkih epova sazreva u jednu moćnu čarobnicu, tako da je na jednom nivou ovo i pravi coming-of-age roman. Knjiga je napisana stilom koji je vrlo poetičan, a veoma lak za čitanje. Na svakoj strani možete naći prelepe rečenice i misli, a ako izvlačite citate, znajte da će ovo biti jedna od knjiga iz koje nećete znati šta pre da zapišete. Pored toga što je stil savršen, sam tok priče je odličan i Madlin nas vodi kroz jedan aspekt grčke mitologije na jedan sasvim drugačiji način – kroz oči jedne autsajderke. Ovde su bogovi veliki i okrutni i posle ove knjige ih nećete više isto gledati.

2. Lažljivi život odraslih (Elena Ferante)

Septembar 2020. je bio mesec u kom smo bili svedoci toga koliki hajp Elena Ferante izaziva, pošto je tada i kod nas izašao njen poslednji roman – Lažljivi život odraslih, koji se bavi temom roditeljstva, odnosa unutar porodice i odrastanja. Elena Ferante je i ovde uspela da uradi ono zbog čega smo njene prethodne romane toliko zavoleli – da kreira likove koje ne možemo baš da zavolimo stopostotno, prosto zato što smo im i sami neviđeno slični. Njeni likovi su licemerni i iritantni, ali isto tako umeju da pate i umeju da vole. Ono što je veoma prisutno u ovom romanu, jeste motiv laži koji se provlači svuda i povezuje sve likove. Pitanje koje se postavlja jeste to da li je laganje ponekad opravdano i šta uopšte znači biti dobar roditelj i uzor svom detetu. Još jedan veliki plus jeste i činjenica da je Netfliks otkupio prava na ovaj roman, te ćemo ga uskoro gledati i na malim ekranima.

1. Češljugar (Dona Tart)

Dakle, 2020. jeste bila čudna, ali su čitaoci u Srbiji zaista dobili mnogo kvalitetnih knjiga. Međutim, retko koja je bila toliko iščekivana kao što je bio iščekivan srpski prevod romana Češljugar. U pitanju je roman za koji je Dona Tart dobila Pulicerovu nagradu za književnost i koji je prethodnih godina zaludeo čitaoce širom sveta. Glavni junak romana je Teo, dečko čiji se život okreće naglavačke kada mu majka pogine u terorističkom napadu u muzeju, a on u napadu panike u celom tom haosu iz muzeja ukrade sliku holandskog slikara Karela Fabricijusa na kojoj je upravo naslikana ova ptičica. Kroz roman pratimo njegovo odrastanje i put nas vodi u Njujork, Las Vegas, pa čak i Amsterdam, a sve vreme je u fokusu ova slika. Ovo je jedan izvanredno napisan roman o odrastanju, prijateljstvu i ljubavi i ako bi postojala jedna reč kojom bismo morali da ga opišemo, bila bi to reč – lepota.

Fotografije: Zorana Karapandžin