5 filmova koji su nadmašili knjige po kojima su snimljeni

Koliko puta ste čuli sebe da izgovarate sledeću rečenicu:

Knjiga je mnogo bolja od filma!

Sigurno bar nekoliko puta u životu. Ako volite da čitate i čitate mnogo, za vas je knjiga verovatno iznad svega, knjiga je zakon. I tačno je – knjige nas obogaćuju i šire nam vidike. I više je nego poželjno i korisno imati čitalačku naviku. Filmska industrija je oduvek volela da koristi poznate knjige kao inspiraciju za filmska ostvarenja, a to je donekle i skroz logično. Popularnost neke knjige može da se iskoristi da privuče masu u bioskope, a u filmove se ulažu milioni dolara, tako da se isplati imati zvučni naziv nekog književnog dela kao mamac za gledaoce. Knjiga i film su dve različite vrste umetnosti, ali mi i dalje često govorimo da je knjiga bolja. Zašto? Kad čitate knjigu, vaša mašta radi mnogo više. Vi morate da zamislite to što čitate, dok vam se na filmu taj vizuelni momenat pruža na tacni. Takođe, knjiga ipak zahteva više vremena od filma, tako da se njoj ipak malo više posvetimo nego filmu. Kada je završimo, povratak u realnost nam predstavlja neki mini šok. Ipak, kada gledamo film, često možemo sve da doživimo mnogo intenzivnije i dramatičnije. Tu je muzika, tu su glumci koji svojim talentom dodatno pojačavaju utisak, a gledalac sve zapravo vidi i ne mora ništa da zamišlja. I da, zapravo postoje filmovi i serije koji su nadmašili knjige po kojima su snimani, koliko god to čitalačkoj publici zvučalo čudno. Evo nekih primera.

1. Kum (Mario Puzo)

Kum je knjiga koju je napisao Mario Puzo, ali ujedno i jedan od najvećih filmova svih vremena i klasičan primer kada knjiga posluži samo kao inspiracija za nešto veliko. Drugi deo ovog kultnog filma je prvi nastavak koji je dobio Oskara za najbolji film. Glumci koji su se našli u ovom ostvarenju su toliko dobro odigrali svoje uloge, da ih i dan-danas neretko vezujemo baš za te likove.

2. Iščezla (Džilijen Flin)

Džilijen Flin je majstorica da napiše dobar i kvalitetan triler. Svaka njena knjiga je primer za to jer svaka sadrži neverovatne likove, priču, sjajan zaplet i izuzetno napetu atmosferu. Dakle, njenim knjigama se ne može ništa zameriti. Film koji je rađen prema romanu Iščezla (Gone girl) je samo nadogradnja na sledeći nivo u kome priča samo dobija ono „nešto” što joj je falilo da postane hit. A to nešto je upravo ona mračna atmosfera kojom film odiše.

3. Paranoja u Las Vegasu (Hanter S. Tompson)

H. S. Tompson je bio velika faca. Da bi pisao reportaže i knjige, on je menjao način života i zaista živeo ono o čemu piše. Konkretno u ovom slučaju, to je traganje za američkim snom i dokazivanje koliko je on jedan besmisleni konstrukt. Knjiga je sjajna i ako poželite da čitate neku vrstu putopisa, začinjenu atmosferom sedamdesetih i halucinogenim drogama – pročitajte je. Ipak, film je doneo upravo ono što je knjizi nedostajalo – dinamiku i uzbuđenje. Tripovi koje junaci proživljavaju vozeći se pod uticajem droge kroz američke pustare genijalno su opisani u knjizi. Ali su još genijalnije prikazani i odglumljeni u filmu.

4. Dnevnik Bridžit Džouns (Helen Filding)

Priče poput ove su često daleko bolje kao film nego kao knjiga. Kada pisac želi da napiše nešto zabavno i duhovito, mora da ima i sjajan smisao za humor i da bude izuzetno talentovan da to prenese čitaocu. Zato je film često smešniji od knjige. Kada čitate ovu knjigu Helen Filding, retko kad ćete uhvatiti sebe da baš umirete od smeha, dok je umiranje od smeha uz Rene Zelveger zagarantovano.

5. Čokolada (Džoana Haris)

Svi se sećamo ovog hit filma sa Džonijem Depom i Žilijet Binoš koji nas je upoznao sa lepotom i značajem čokolade. Knjiga je napisana zaista fino i interesantno, ali postoje dve stvari koje su u ovom slučaju prevagnule u korist filma. Prva stvar je muzika koja je sjajna! Saundtrek iz filma Čokolada je jedan predivan miks strastvenog flamenka, tradicionalne francuske muzike i romantične klasike. A druga stvar je vizuelni momenat koji u knjizi ne postoji. U knjizi jednostavno ne možemo da vidimo svu tu čokoladu koja se topi i izaziva momentalnu želju za čokoladnim pralinama ili šoljom tople čokolade.

Fotografije: Zorana Karapandžin