Fascinantni evropski muzeji na otvorenom
U Evropi ima mnogo muzeja na otvorenom, osmišljenih celina koje predstavljaju originalnu simbiozu prirode i umetnosti. Neki od njih imaju dugu istoriju, i dela slavnih umetnika, drugi promovišu nove ideje i savremenu scenu. I vredi ih posetiti, ako se nađete u blizini.
Park čudovišta
Jedan od velikih, impresivnih muzeja pod vedrim nebom nalazi se u centralnoj Italiji, 90 kilometara severno od Rima, na brdu iznad gradića Berzana. Nastao je sredinom 16. veka, ima pomalo mračnu i zlokobnu atmosferu, i posetiocima pruža jedinstveno iskustvo – susret sa maštovitim statuama gigantskih razmera.
Sacro Bosco – Sveta šuma je neobičan park (poznat i kao – Park čudovišta), koji na velikom prostoru predstavlja čak 36 skulptura. Tu su različita mitološka bića, nestvarne kreature, zmajevi, nimfe, životinje, voće… Tokom obilaska, nailazi se i na razne natpise, zagonetke, simbole… Na samom ulazu je zapisano: „Vi koji uđete ovde, razmislite šta vidite, a zatim mi recite da li je toliko čuda stvoreno za obmanu ili umetnost“.
Park je sagradio pesnik Vicino Orsini 1550. godine sa željom da njegova umetnička oaza bude natprirodna i nadrealna. Bogati Orsini poverio je originalni projekat napuljskom umetniku Piru Ligoriju (koji je dovršio neka dela u bazilici Svetog Petra u Rimu nakon Mikelanđelove smrti). Kasnije su mnogi značajni italijanski umetnici doprineli izgledu parka. Među skulpturama su i džinovski slon koji na svojim leđima nosi kulu, pas sa tri glave, gigant Kolosa koji u ruci drži malenu ljudsku figuru. Možete naići na divovske medvede, vrata koja predstavljaju ulaz u pakao, na nagnutu, iskrivljenu kuću koja nekim čudom stoji na tlu, i na mnoge druge jezovite i fascinantne prizore.
A legenda kaže da su sva ta čudovišta koja su se u 16. veku pojavila na obližnjem brdu, uplašila meštane Berzana, i navela ih da pomisle da tu nisu čista posla, odnosno da su se u njihovom kraju nastanili duhovi. Tada su lokalci park nazvali – Park čudovišta.
Nakon Orsinijeve smrti park je zaboravljen, i tokom narednih vekova bio je zapušten i neodržavan. Tek u 20. veku bašta je preuređena, zahvaljujući mnogim umetnicima. Jedan od njih bio je Salvador Dali koga je poseta ovom parku nadahnula za rad na jednoj slici. Park je restauriran 1953. kada je plac kupio Đovani Betini, lokalni ljubitelj umetnosti. Skulpture su srećom ostale očuvane uprkos tome što su tokom više vekova bile potpuno zanemarivane, i izložene vremenskim nepogodama. Nakon restauracije dobile su novi sjaj, a mračni i začuđujući umetnički park je vremenom postajao sve zanimljiviji posetiocima – danas ih je oko 1000 godišnje. Park čudovišta je otvoren tokom cele godine, nije potrebno rezervisati kartu unapred, a cena karte za odrasle je 11 evra.
Savremena skulptura u parku baroknog zamka
Nemački kolekcionari i preduzetnici Loreta Vurtenberg i Daniel Tumpel kupili su prošle godine barokni dvorac iz 17. veka sa parkom od 10 hektara, i realizovali zamisao da ga pretvore u muzej na otvorenom u kom će predstaviti interesantna dela savremene umetnosti.
Park-skulptura Schlossgut-schwante je 25 kilometara udaljen od Berlina i jedinstveno je prirodno okruženje u kom se može uživati u savremenoj skulpturi. Otvoren je u junu 2020. izložbom Sculpture & Nature (Skulptura i priroda), a interesantne radove su predstavili značajni savremeni umetnici – Žan Arp, Den Grejem, Bjorn Dalem, Maria Loboda, Gregor Hildebrant, Hišam Berada, Karsten Nikojal.
Umetnička dela su ovde u dijalogu sa okruženjem, umetnost se naslanja na prirodu (i obrnuto), a utisci su neočekivani. Izloženo je 25 skulptura i instalacija, ali ih nije lako pronaći – pet radova je na otvorenom, brisanom prostoru, dok su druga dela integrisana u pejzaž. Među zanimljivijim su Eho (Echo), prostor za meditaciju koji podseća na dalekoistočni hram, kao i neonski rad sa spokojnom porukom – Sve će biti u redu (intenzivna svetla ovde podvlače optimizam). Tu su i bele neonske karike koje vise na drvetu, kao i neobične, izuvijane stepenice.
U planu je da se postavka savremenih skulptura menja na svake dve godine, te da se stalno predstavljaju novi umetnici. U jedinstvenoj oazi nedaleko od Berlina može se uživati od kraja aprila do oktobra, ulaznica je 12 evra, a opušteni obilazak može potrajati ceo dan. Posetioci mogu i da se odmore na stolicama u parku, ili na visećim mrežastim ljuljaškama zakačenim na drveće.
Park sa pogledom na Oslo
Još jedan zanimljiv evropski park predstavlja savremenu skulpturu u otvorenom prostoru. Reč je o Ekebergparken park-skulpturi koji je 2013. otvorio umetnički kolekcionar Kristijan Ringnes. Park na brdu iznad Osla predstavlja čak 42 skulpture razmeštene među bukvama, borovima i drugim četinarima… Poseta ovom parku zahteva izvesnu kondiciju da bi se sagledali svi umetnički radovi na velikom prostoru, a divan je i pogled na Oslo sa vrha brda. Posebno je zanimljivo što su među autorima čija su umetnička dela ovde izložena i slavni umetnici – Luiz Buržoa, Džejms Turel, Ogist Roden, Marina Abramović, Dejmijen Herst, Aristid Majol. Tu je i delo Salvadora Dalija – Venus de Milo with Drawers, iz 1964.
Interesantni su i radovi manje poznatih autora, baš kao i izložba koja se može posetiti jednom nedeljno. U postavci Skyspace umetnik Džejms Turel poigrao se bojama, percepcijom i svetlom. Instalaciju čini posebno projektovana soba sa plafonom otvorenim ka nebu, a svetlo menja boje kako bi se uticalo na izmenu percepcije posmatrača. Vizuelni doživljaj je najintenzivniji u vreme izlaska i zalaska sunca, pa se i obilasci organizuju samo u jutarnjim, odnosno večernjim terminima.
Poseta Parku skulptura u Oslu je besplatna, a park je otvoren tokom cele godine.
Impresivna kolekcija na Azurnoj obali
U Francuskoj, nekoliko kilometara od Azurne obale, u selu Sen Pol de Vans nalazi se Megt fondacija (Maeght Foundation). Kolekcionari – bračni par Megt, početkom šezdesetih godina prošlog veka otvorili su prelepo zdanje sa željom da predstave javnosti svoju kolekciju umetnosti XX veka. Reč je o jednoj od najznačajnijih privatnih kolekcija u Evropi, a sam umetnički kompleks fondacije nastao je tako što su mnogi značajni svetski slikari i vajari stvorili po narudžbini originalna umetnička dela – i za unutrašnjost zgrade, i za prostrani vrt. Ovde umetnost, arhitektura i priroda egzistiraju zajedno u harmoniji, a u uređenom parku skulptura nalaze se različiti radovi moderne i savremene umetnosti.
Tako je Žorž Brak autor prelepog crteža Les Poissons (Ribe) na dnu bazena, Pol Beri je autor razigrane fontane u parku, a Mark Šagal je autor mozaika Les Amoureux (Ljubavnici) koji se nalazi na zidu knjižare.
Slavni španski slikar Huan Miro je za prostrani vrt skulptura fondacije Megt uradio lavirint od keramike, mermera, bronze i čelika. Monumentalni lavirint se istražuje tako što se prati bela linija na zidovima (linija predstavlja Arijadnin konac iz grčke legende), da bi se na samom kraju posetioci suočili sa fantastičnim životinjama – stvorenjima iz Miroove lične mitologije.
Pored parka sa skulpturama, posetioci mogu da razgledaju izložbene sobe unutar zgrade sa brojnim umetničkim delima, popločana dvorišta, terase, biblioteku, kapelu, knjižaru. Redovno se organizuju i zanimljive izložbe – u najavi je izložba Đakometi – porodica stvaralaca. Od 3. jula 2021. do 14. novembra moći će da se pogleda postavka koja predstavlja slavnu porodicu umetnika iz švajcarskog sela Stampa. Najpoznatiji među njima bio je Alberto Đakometi, poznat po svojim amblematičnim skulpturama. Ostala četiri umetnika iz ove porodice takođe su poznata u evropskim okvirima – bavili su se slikarstvom, vajarstvom, dizajnom, odnosno arhitekturom. Izložba posvećena jedinstvenoj umetničkoj porodici predstaviće trideset skulptura i crteža, kao i slike, filmove, fotografije, i lične predmete.
Fondacija Megt otvorena je za posetioce tokom cele godine, a ulaznica košta 23 evra.
Fotografije za naslovni kolaž: schlossgut-schwante.de; fondation-maeght.com
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to “šabanski klubovi”?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.