Novi filmovi za 2021. godinu
Uveliko se već veća kakve bi sve muke i jade mogla da nam priredi još mlada, ali nešto ne i preterano stidljiva 2021. godina, ali sa sigurnošću možemo da tvrdimo da će novih, premijernih filmova biti i u ovih 300 i kusur dana pred nama. Imajući u vidu da najjači i najmoćniji/najbučniji uvek dosta lako sami sebi raskrče put, ovog puta u žiži interesovanja su nam ozbiljni filmovi koji se prevashodno obraćaju zrelijoj i zahtevnijoj publici.
Antlers
Šta: U izolovanom gradiću u Oregonu životne staze učiteljice u osnovnoj školi i njenog brata, lokalnog šerifa, sudbinski se ukrštaju s planovima njenog zagonetnog učenika čije mračne tajne dovode do zastrašujućih susreta s legendarnim i prastarim čudovištem koje je tu bilo davno pre njih samih.
Zašto: Mada će biti istinski teško i zahtevno tokom stotinak minuta verovati da bi isti roditelji mogli da budu zaslužni za Keri Rasel i Džesija Plemonsa, ovom nadnaravnom hororu, sva je prilika, ima smisla dati šansu. I to ne samo što je Džesi Plemons istrajno odličan u svemu (serijama Friday Night Lights, Fargo, filmu I’m Thinking of Ending Things…) i ne samo što je Keri Rasel (znanu kao Felisiti iz istoimene serije, ali i kao vrhunsku hladnoratovsku špijunku Elizabet iz čuvenih Amerikanaca) uvek divno gledati, nego i stoga što već polazna postavka deluje potentno – mračne tajne, zlokobno dete, ušuškani gradić, drevno čudovište…
Povezani članci
Cherry
Šta: Vojni bolničar, koji pati od posttraumatskog sindroma, postaje serijski pljačkaš banaka nakon što ga zavisnost od narkotika uvali u dugove.
Zašto: Na prvom mestu zbog toga što se braća Ruso, Entoni i Džo, posle niza raspojasanih marvelovskih superherojskih spektakala (Kapetan Amerika, Osvetnici…), a nakon bezmalo dve pune decenije vraćaju ozbiljnijim i, pretpostavimo, inteligentnijim i zahtevnijim filmovima, a to su reči koje svakako idu uz njihov drugi po redu film, Dobro došli u Kolinvud iz 2002. godine. Osim toga, i dalje mlađani Tom Holand ponovo ima priliku da dokaže da je vrstan glumac i mimo Spajdermenovog kostima. A Holandu „društvo prave” i kolege Džek Rejnor, Tomas Lenon, Kjara Bravo…
Deep Water
Šta: Dobrostojeći suprug, koji dopušta svojoj supruzi da niže vanbračne ljubavne veze i vezice, postaje glavni osumnjičeni u slučaju nestanka njenih ljubavnika.
Zašto: Reditelj Ejdrijan Lin, u čijem opusu su ostvarenja Flešdens, Devet i po nedelja, Fatalna privlačnost, Džejkobova lestvica košmara, Lolita, Neverna žena… posle predugih devetnaest godina vraća se filmskoj režiji upravo ovim ostvarenjem, i to bi u ovom slučaju mogao da bude ključni adut. Isto važi i za par Ben Aflek – Ana de Armas u glavnim ulogama (tu su i Trejsi Lets, Fin Vitrok, Deš Majhok…). Ipak, istinskim poznavaocima i sladokuscima u najavi ovog trilera najvažnija stavka definitivno bi trebalo da bude činjenica da je u pitanju adaptacija jednog od romana briljantne Patriše Hajsmit, između ostalog, autorke nadaleko čuvenog prevaranta Toma Riplija.
False Positive
Šta: Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja začeća Lusi i Ejdrijan pronalaze lekara iz snova za svoj problem neplodnosti. Ali, nakon što zatrudni i ponese zdravu bebu, Lusi počinje da uočava nešto zlokobno iza fasade beskrajnog šarma svog živopisnog doktora. To je podstakne da pokuša da razotkrije punu i uznemiravajuću istinu o njemu, ali i o priči o sopstvenoj trudnoći.
Zašto: Glumci izrazito vole kad im se pruži zgodna i podatna prilika da potpuno promene žanr i/ili (samo)nametnuti fah i zato se puno očekuje od ovog horora koji u glumačkom smislu predvodi inače izvanredna komičarka Ilana Glejzer (dobro znana iz indi-sitkoma Broad City). U pitanju je, kako kruže glasine, osavremenjena varijacija na čitano i gledano u romanu i potonjem filmskom klasiku Rozmarina beba, a u ovom potencijalnom hitu u tom žanrovskom domenu gledaćemo i Pirsa Brosnana, Džastina Terua, Grečen Mol, Sofiju Buš, Džoša Hamiltona…
Infinite
Šta: Čovek otkriva da su njegove halucinacije zapravo vizije iz prošlih mu života.
Zašto: Temeljniji i upućeniji filmoljupci umeju da utvrde da je Antoan Fukua (reditelj hitova Rezervne ubice, Dan obuke, Pad Olimpa, Likvidator, Veličanstvenih sedam…) u najbolju ruku glavnotokovski rutiner, ali ovaj novi film mami već na osnovu obećanja da je tu u pitanju ozbiljan naučnofantastični film koji cilja odraslu publiku. Ako to samo po sebi nije dovoljno, neka ovde stoji i činjenica da u pomenutom filmu najviđenije role igraju: Mark Volberg, Dilan O’Brajen, Rupert Frend, Tobi Džouns, Džejson Mancukas. Film je, kako sada stvari stoje, viđen za redovnu i širu bioskopsku distribuciju.
Malcolm & Marie
Šta: Reditelj i njegova devojka (a i muza) vraćaju se kući s premijere njegovog filma i, iščekujući prve reakcije kritičara, preispituju i sopstveni, na prvi pogled, topao, iskren i jednostavan odnos pun ljubavi i poverenja.
Zašto: Reč je o još jednom od filmova urađenih u krajnje ograničavajućim okolnostima usled pandemije kovida-19; ova kamerna duo-melodrama urađena je u crno-beloj tehnici sa samo dvoje glumaca – Džonom Dejvidom Vošingtonom (nadavno viđenom u najkrupnijoj roli u Nolanovom Tenet-u) i mlađanoj i sve sigurnijoj Zendaji, sa kojom je pisac i scenarista Sem Levinson već sarađivao na mnogohvaljenoj HBO-ovoj seriji o turobnim životima tamošnjih tinejdžera, sada već dobro znanoj Euforiji. Sve to već na papiru daje povoda za poprilično visoka očekivanja od ovog filma.
Passing
Šta: Priča ovog filma prati neočekivani ponovni susret dve drugarice iz srednje škole, čije obnovljeno poznanstvo izazove uzajamnu opsesiju koja onda zapreti njihovim brižljivo osmišljenim stvarnostima.
Zašto: Glumica Rebeka Hol poput brojnih drugih kolega i koleginica iz svoje i okolnih generacija sada se, evo, prihvatila i filmske režije, a za ključno nadahnuće je izabrala onovremenski roman Nele Larsen, objavljen još dvadesetih godina dvadesetog veka. Posebna zanimljivost u vezi s polaznim zapletom jeste stavka da jedna od dve glavne junakinje, usled svoje vidno bleđe puti, u eri rasizma može da prođe i kao belkinja. Rebeka Hol je uloge poverila Tesi Tompson, Rut Negi, Bilu Kempu, Aleksanderu Skarsgardu, Andreu Holandu…
The French Dispatch
Šta: U pitanju je, kažu, „ljubavno pismo” novinarima smešteno u izmaštani francuski veliki grad iz dvadesetog veka koje oživljava priče objavljivane u magazinu The French Dispatch.
Zašto: Već neko vreme je dovoljno naglasiti ime Vesa Andersona, tog osobenog autora unutar budžetski zahtevnije struke američkog nezavisnog filma, pa da većina pretpostavi šta može da očekuje, a da mnogi zažele i da pogledaju najnoviji mu film. Nakon krajnje živopisnih i osobenih svetova koje je oslikao u, između ostalih, naravno, filmovima Rašmor, Kraljevski Tanenbaumovi, Fantastični gospodin Lisac, Grand Budapest Hotel, Ostrvo pasa, Anderson se sada prihvatio i bajke iz univerzuma novinarstva i lepe pisane reči. Glumački ansambl predvode: Timoti Šalame, Serša Ronan, Lea Sejdu, Bil Marej, Elizabet Mos, Tilda Svinton, Frensis Mekdormand, Edvard Norton…
The Many Saints of Newark
Šta: Prikaz ranih godina čuvenog gangstera iz Nju Džersija, Tonija Soprana, godina koje su ga oblikovale i od njega stvorile upravo to što je ubrzo potom postao i bio.
Zašto: Naravno, ovde se radi o filmskom prednastavku znamenite serije Sopranovi, sada već klasične serije koja nesporno zauzima mesto na ili pri samom vrhu najboljih dela te fele u ovom veku. Nakon smrti Džejmsa Gandolfinija, kreatori i producenti (i ovoga puta na okupu i u zajedničkoj misiji), ako ćemo pošteno, i nisu imali mnogo izbora, te je u hronološkom smislu priča krenula u nužan rikverc, što će, uz nostalgičarski štimung biti sasvim dovoljno za brojne poklonike i poštovatelje izvorne sage o Sopranovima i njihovim „satelitima”. Od glumaca sada su tu: Alesandro Nivola, Džon Berntal, Vera Farmiga, Bili Magnuson, Rej Ljota, Kori Stol…
West Side Story
Šta: Nova filmska ekranizacija mjuzikla iz 1957. godine, Priča sa zapadne strane, ponovo istražuje zabranjenu ljubav i rivalstvo između Mlaznjaka i Ajkula, dve tinejdžerske ulične bande različitog etničkog porekla.
Zašto: Glavne uloge manje-više osujećenih mladih ljubavnika sada igraju Ensel Elgort i Rejčel Zegler, a nove ekranizacije prihvatili su se mnogonagrađivani Toni Kušner i Stiven Spilberg u svojstvu scenariste, odnosno reditelja, te bi ovo trebalo da bude čist zicer, imajući, naravno, u vidu i spilbergovski uvek domaćinsku produkciju. Naravno, ako se, daleko bilo, ne krene put politički korektnog presvlačenja i ublažavanja priče koja između ostalog govori i o uvek osetljivim rasnim tenzijama. Moguća prepreka mogla bi da bude dugovečna vezanost filmofila za prvi/izvorni film, jer katkad nije mudro udarati na najvoljenije svetinje. Ali, Spilberg je svakako i toga svestan, i sigurno ima plodotvorno rešenje i za tu potencijalnu zamku i boljku.
Povezani članci
