Serija „Lupen“: Privlačna ali zbrzana slagalica
Netfliks je početkom godine odneo još jednu pobedu. Serija Lupen postala je najgledanija na striming platformi ove kompanije i pronašla je put do 70 miliona domaćinstava u svetu. Poput ukradenog svetlucavog nakita, oko kog se delimično vrti njen zaplet, zaslepela je sve koji su priželjkivali avanturu u dosadnom i depresivnom kovid okruženju. Hvalospevi kritike takođe nisu izostali i pojavio se konsenzus da prvih pet epizoda, koje će nastavak dobiti tokom leta, nikako ne bi trebalo da propustite.
Arsen Lupen, glavna inspiracija za seriju, dobro je poznati lopov pravednog srca, kog je svetu, pre više od jednog veka, predstavio pisac Moris Leblan. Skriven iza džentlmenskog kaputa i šešira na glavi, Lupen se pojavio u čak 17 romana i više novela. Postao je klasični francuski odgovor na britanskog Šerloka Holmsa, čiji se genije usidrio na drugoj strani zakona. Gospodskim ruhom i prepredenim ponašanjem ovog lopova, oduševljen je i tamnoputi imigrant iz Senegala Asan Diop, glavni junak Netfliksovog ostvarenja.
Posle krađe ogrlice iz Luvra, Diop na pariskim pločnicima pokušava da otkrije šta se desilo njegovom ocu, bez kog je ostao dok je bio mlad, i započinje lični rat protiv nemoralnog bogataša Pelegrinija. Leblanov roman uvek mu je pri ruci i koristi ga poput priručnika. Ali, kada kratke epizode iz Diopove prošlosti postanu daleko upečatljivije od glavne okosnice, što se seriji Lupen dogodilo na samom početku, nastaje problem. Rađa se heroj koji je mnogo vredniji zbog davno proživljenog iskustva, umesto zbog poteza koje pravi u trenutku u kom ga pratimo.
Serija se pod takvim teretom svela na podeljenost i nemogućnost da iskoristi svoj pun potencijal. U njoj imamo dva Diopa. Jedan je ranjivi i zbunjeni mladić odlično osmišljene prošlosti, a drugi je površna akciona figura, samo delimično osvežena razvedenim brakom. Džentlmen lopov postao je previše ležeran u odnosu na pređašnje traume. Svaki njegov memorijski blesak daleko je promišljeniji od istražiteljskih vratolomija, a to se ne može lako zanemariti ako nas serija konstantno ubeđuje da bi trebalo da se divimo Diopovom intelektu. Ravnoteže između ta dva tasa je malo i zanimljiva drama, koja se probija kroz kratkotrajne flešbekove, povlači se pred kliše rešenjima i dečje naivnim detaljima.
Šta je potrebno da se jednom zatvoreniku otključaju lisice i postave na sopstvene ruke? Ne znamo, ali upravo to je Diop uradio usred razgovora sa kriminalcem, kog je posetio u zatvoru. Da li bi jedna empatična doktorka skinula čoveka sa vešala, a da pritom ozbiljno ne proveri njegovo stanje i pokuša da izvrši reanimaciju? Sudeći po seriji Lupen, odgovor je potvrdan. Šta bi lopov trebalo da kaže policajcima kad se oni pojave na mestu potencijalnog zločina? Pa, dovoljno je da izjavi da je kolega i zaseni ih lažnom policijskom značkom. Posle toga sa torbicom punom plena jednostavno može proći pored njih, uz obećanje da skupoceni nakit, kao svaki pošten policajac, nosi u najbližu stanicu. Tako je naš junak navodno blistavog uma postao geg koji vređa inteligenciju.
Tvorac serije Džordž Kej (Killing Eve), koji sa Fransoom Uzanom (Family Business) potpisuje i scenario, nudi varku punu osmeha i šarma kad god naiđe na sličnu prepreku. Avanture Asana Diopa zato su najvrednije kada ispisuju istoriju njegovih socijalnih, imigrantskih i porodičnih problema. Udružene, ove dramske crtice stvaraju bogatu istoriju junaka i dovoljno su snažne da se povežete sa njim. U kombinaciji sa razigranim i posvećenim glavnim glumcem Omarom Sajom (The Intouchables), one doprinose i nastanku cliffhanger efekta, koji gledaoca navodi da pogleda još jednu epizodu.
Ništa od toga, međutim, ne bi trebalo da odnese prevagu u donošenju opšteg konsenzusa. Cliffhanger je uvek nadražaj, a flešbek pomoćno sredstvo. Ako između njih ima previše ćorsokaka, iz kojih se scenaristi izvlače prvom idejom koja im padne na pamet, onda nikako ne možemo govoriti o seriji koja se već na početku godine kandidovala za jednu od najboljih. Lupen je privlačna, ali zbrzana slagalica. Kradljivac s kojim se može ispuniti želja za adrenalinom, ali koji u vreme zlatnog doba televizije često demonstrira i nepoželjnu intelektualnu lenjost.
Naslovna fotografija – detalj postera serije Lupen (foto ign.com)
