Pepe le Tvor nije zabranjen, ali je i te kako vredan preispitivanja

Do juče, niko nije mario za Pepe le Tvora, a ne mari se za njega ni danas. Polemika koja se vodi o ovom animiranom junaku zapravo je polemika o društvu. Kultura zabranjivanja pojedinih filmova može biti važna tema, ali nijedan od njih nije pretrpeo takvu sudbinu u poslednje vreme. Petar Pan, Dambo, Mačke iz visokog društva, Prohujalo sa vihorom… Svi ti filmovi su na striming servisima preseljeni iz dečjeg odeljka u odeljak za odrasle, ili su dobili propratno obaveštenje o zastarelom istorijskom kontekstu, i to je sve.

Dok sam bio dete, Pepe mi je bio ubedljivo najdosadniji lik. Ne sećam se ni da je ikad pobrao simpatije kod mojih vršnjaka. Nismo ga obožavali, niti žudeli da ga imamo u sobi u formi igračaka. S ove tačke gledišta, verujem da se razlog krije u tome što ljubavni problemi postaju razumljiviji u drugoj etapi života, od puberteta pa nadalje, kad u sentimentima prekrivenu istoriju ne odlazi samo Pepe, već i gotovo svi drugi animirani junaci iz detinjstva.

Zato je priča o tvoru pre svega priča o odraslima. Naporni lik iz crtaća, koji smrdljiv spopada istraumiranu mačku izazvao je gnev u javnosti. Jedna scena sa njim izbačena je iz budućeg filma Space Jam: A New Legacy, što je sasvim uobičajena praksa prilikom stvaranja nekog filmskog dela. Uprkos tome, Čarls M. Blou, kolumnista Njujork Tajmsa, završio je poslednjih dana kao glavni negativac. Navodno je svojim pisanjem – kolumna je inače bila o rasizmu – ubedio producente da je Pepe deo kulture silovanja, iako se na njega doslovno osvrnuo u pola rečenice svog teksta. Mediji mudro jašu na talasu nezadovoljstva koji su kreirali povodom toga, i u poslednjim redovima, ako i tu, provuku podatak da je scena izbačena još prošle godine, kad je film dobio novog reditelja.

Povezani članci

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

Glumica scene Grejs Santo, koja je pretrpela seksualno uznemiravanje, bila je razočarana postupkom. Ona je želela da snimljeno ostane u filmu jer je, prema njenim rečima, Pepe konačno dobio šta zaslužuje. Bio je ošamaren kao navalentni lik u baru, a prokomentarisao bi i da ga je mačka prijavila i izdejstvovala zabranu prilaska. Zaista je šteta što takva scena neće biti viđena, pošto predstavlja duhovito poigravanje kanonom i Pepeovim univerzumom.

Ali, ako animirani junaci služe da kažu ponešto o nama, šta poručuje antropomorfno Pepeovo ponašanje? Da li je ono zaista seksističko? Zašto ga toliko mrzi zlostavljana žena, a vole horde koje, očigledno, ne umeju da se informišu, pa neopravdano veruju da više nikada neće moći da pogledaju crtać sa njim.

Hteo to neko da prizna ili ne, Pepe je deo još uvek veoma žive i popularne mantre – a odatle i tolika halabuka – koja se svodi na rečenicu: „Ne je*e lep nego uporan“. Ona je slika i prilika neotesanih muškaraca, koji sa tvorom i te kako mogu da se poistovete, jer se neka devojka „drznula“ da im kaže ne, posle čega su postali dvostruko navalentniji. Bliskost, ljubav i više vremena provedenog sa nekom osobom zaista mogu dovesti do promene mišljenja i zaljubljivanja, ali ne govorimo o tome. Ne govorimo o kulturi poštovanja, dobre mere i zajedničkog pristanka. Česta je zamena teza da između Me Too pokreta i uništavanja udvaranja stoji znak jednakosti. Problem je sasvim drugačiji. Govorimo o trenutku kada devojka prestaje da bude devojka i postaje isključivi seksualni objekat. „Ona“ mora da bude njegova, jer je „on“ ubeđen da može da ispuni sve svoje želje, pa čak i ako to podrazumeva pokoravanje mišljenja i tela druge osobe. „Ma daće, pre ili kasnije“, nastavak je koji neminovno sledi posle „ne je*e lep nego uporan“.

„Proganja me jedna zagonetka. Zašto žene beže kada jedino što žele jeste da budu uhvaćene?“, kaže Pepe u jednom crtaću. „U početku je bila stidljiva te smo imali malih poteškoća, ljubavničkih nesporazuma, ali sad smo nerazdvojni“, kaže u drugom, u kom je mačka okovana lancem. U trećem manipuliše samoubistvom da bi je izmamio iz skloništa, u četvrtom, kad ona izgubi svoj sjaj i promeni mišljenje, on je taj koji beži itd.

Ne znam zašto bi iko danas poželeo da to normalizuje pred decom. Takav junak je istorija. Ako su njegovi tvorci bili na strani žena, činjenica je da im se namera izgubila u tome što su mačku ostavili nemom. Nikada nismo u mogućnosti da čujemo šta Penelopa misli. Vidimo je samo kao uspaničenu žrtvu, čije se telo uzurpira protiv njene volje, i sve što opravdano želi jeste da iz takve veze pobegne. Pepe, s druge strane, postaje zvezda crtaća. On je taj koji je elokventan, zabavan i važan, dok je ona njegova igračka. Mnogo priča o ljubavi, ali nje nema. Njegov cilj je osvajanje i to po svaku cenu.

Pitanje za odrasle: šta je tu toliko divno? Pišući nedavno o Pepeu za Peščanik, Ljubodrag Stojadinović je stare stereotipe iz crtaća povezao sa kulturom uživanja. Da li je moguće? Čijeg konkretno? Jedina uteha u prezentaciji onoga što možemo da vidimo jeste činjenica da mačka sa smrdljivkom nema ničeg zajedničkog. I što nam se poručuje da Pepeu postaje ravna samo kad počne da zaudara poput njega, što je loše.

Iz nekog razloga ljudi teško mogu da prihvate ovakva ili slična tumačenja, inače uobičajena u antropologiji i drugim društvenim naukama. Bez promišljenosti, ponašaju se poput isfrustrirane dece. Recite očigledno i postaćete meta. Kao da se insistira na tome da se ono što se gleda ne sme preispitivati, pri čemu se zaboravlja da je istorija odavno progutala armije drugih animiranih junaka. Uostalom, kad ste poslednji put pogledali neki od dostupnih filmova sa Pepeom? Nedostaje li vam zaista?

Od spasavanja neprimerenog tvora, bilo bi korisnije kada bismo vreme uložili u podizanje svesti kod dece. U objašnjenje da problematični junaci ne bi trebalo da predstavljaju uzor koji bi trebalo slediti. Od školskih dana, pomoću medijske pismenosti, deca bi trebalo da uče kako se preispituje sadržaj sa televizijskih ekrana i shvate da on obično nije norma poželjnog odnosa prema ženama. Zastareli junaci bi tada mogli da se vrte ispred njih po ceo dan bez posledica. Ovako smo završili u društvu u kom je bilo lako da pričamo dok mačka ćuti. Ali tek sada, kada je i ona dobila svoj glas, postalo je jasno koliko je le Tvorova koji smrde.

Naslovna fotografija – crtež scene iz jednog od animiranih filmova o Pepe le Tvoru (foto vistapointe.net)