Najzanimljivije majčinske figure iz književnosti
Baš kao što se položaj žena u društvu menja, ili bi barem trebalo da se menja, sa dolaskom novih godina, decenija i vekova, tako su se menjali i njihovi opisi u književnosti. Dug je put pređen od starog arhetipa „dame u nevolji“, preko sveprisutne domaćice sve do nekih jačih ženskih likova koji izlaze iz okvira i imaju mnogo više kontrole nad situacijom. One su pisane drugačije, dublje i zato su privukle pažnju po objavljivanju dela u kojima se pojavljuju, a u nastavku možete da pročitate nekoliko takvih primera.
Tenar – Tehanu (Ursula le Gvin)
Serijal Zemljomorje autorke Ursule le Gvin je nešto što na našim prostorima nije privuklo toliko pažnje kao u svetskim okvirima, što je nezasluženo i velika šteta. Lik Tenar upoznajemo u drugoj knjizi serijala kao mladu sveštenicu, ali tek u četvrtoj knjizi je vidimo kao zrelu ženu. Ona je daleko od tipične fantazijske heroine, ali poseduje zavidnu hrabrost i upornost u pokušaju da zaštiti dete koje je u njenom staranju. Ovaj lik služi da ispita mnoge postulate koje je postavila sama autorka u svojim ranijim delima, a i mnogi drugi autori u poznatim knjigama.
Seta – Voljena (Toni Morison)
Knjiga je zasnovana na istinitoj priči o Margaret Garner, robinji koja je uspela da pobegne iz Kentakija nakon završetka Američkog građanskog rata. To je priča o majci i ćerci koje moraju da prežive razne opasnosti oslanjajući se na njihovu međusobnu ljubav, a praćene raznim strahotama iz svoje prošlosti. Sve se odvija polako, ali nam daje sve jači i upečatljiviji uvid u težinu trauma koje nose na svojim leđima, naročito majka.
Betsi Trotvud – Dejvid Koperfild (Čarls Dikens)
Iako nije u pitanju majka u strogom smislu te reči, već tetka, Betsi ne bi trebalo da izostane sa spiska. Ona je napisana fenomenalno od prvog pojavljivanja pa sve do završetka romana i njen uticaj na naslovnog junaka je i više nego vidljiv. Ima smisao za humor, ali predstavlja i oličenje pristojnosti u sredini koja je prilično izmeštena iz normalnog. Dejvidu kaže da nikada ne treba da bude zao, da laže, niti da bude okrutan prema ikome.
Gospođa Benet – Gordost i predrasude (Džejn Ostin)
U mnogim filmskim adaptacijama ovaj lik je sveden histerične izlive, što je nezasluženo. Gospođa Benet okružena je mužem koji uopšte ne shvata porodične probleme, a tu su i ćerke, njih čak pet, koje samo pogoršavaju situaciju. Tek uz dublji pogled na lik majke, što se može učiniti pažljivim čitanjem ovog čuvenog romana, dolazi se do zaključka da njena pozicija nije nimalo naivna i da je u pitanju žena čije mentalno zdravlje je upitno.
Majka Hrabrost – Majka Hrabrost i njena deca (Bertold Breht)
Značaj ove čuvene drame i naslovnog lika ne može se objasniti u samo par rečenica, ali je to definitivno delo koje bi trebalo da pročitate. Majka Hrabrost radi u kantini i sa sobom vuče taljige sa namirnicama i raznom drugom robom koju prodaje tokom ratnog doba. Iako ona profitira od rata koji ubija njenu „decu“, mora da nastavi u istom ritmu kako bi preživela. Svaka nova teška situacija i tužna vest donosi još veću njenu pogrbljenost i ispijenost, tako da ona iz matrijarhalne figure na kraju postaje metafora za nihilizam cele ljudske rase. A za to su potrebna veoma jaka pleća.
Izvor: The Guardian
Naslovna fotografija: Unsplash