Muzička recenzija: Laibach „An Introduction to“ (Mute/Mascom 2021)

Danas su Laibach sredstvo za potkusurivanje u mudroserskim solilokvijima o postmodernizmu i (post)strukturalizmu, i za njima posežu svi oni koji ih nikad nisu slušali ili želeli da razumeju kontekst. Pogotovo posle dokumentarca o koncertu u Severnoj Koreji.

Laibach možda jesu inicijalna kapisla za raspad SFRJ, ali su u to vreme pevali Bitlse i Stonse, dok su 1985, od kada kreće njihova diskografska avantura posle niza zabranjenih i kontroverznih nastupa, bili samo avangardna grupa ambicioznih momaka iz Trbovlja koja je uspela da razume „zaobilazne strategije” Brajana Enoa, ili Lori Anderson, i svakako Metal Machine Music Lu Rida. Na kraju, ako su Laibach zaista srušili SFRJ, o kakvoj državi onda govorimo (i volimo). Danas njihov opus izgleda kao fragmetarna muzička slikovnica gde se oseća i radikalni Tom Vejts, i postindustrial, i začeci ambijent-tehnoa.

Ovo nije lak album za slušanje, ali je pravosnažni istorijski dokument o inteligentnim mladim ljudima koji su znali puno značenje „ironije”, pa su upotrebljavali nacističku i komunističku ideologiju i simbolizam da bi pokazali pravu sliku okruženja u kome žive. Reference na Leni Rifenštal, ili na sumrak radničkog samoupravljanja jesu pravosnažni jezik kojim su Laibach postali više od eksperimenta jer, ne zaboravite, uskoro stiže Nova akropola pa i Opus Dei koji donosi punokrvne hitove i poigravanje s mejnstrimom (Queen, Opus). Onda Bitlsi, Stonsi… i na kraju Marš na Drinu.

Valjda će neko shvatiti da su se momci, pored svega, samo dobro zabavljali. Ova „kompilacija” će možda razljutiti NSK puritance jer, pobogu, Laibach se sluša SVE a ne neki „uvod u…”, ali će se isti naći u nebranom grožđu zbog dve „nove” pesme od kojih je jedna obrada Dilana. Ubermench, Lebensraum i ostali Weltschmertz-i…