Zoran Simjanović: Iz popa put velikog platna pa nazad u pop (kroz deset primera)

Nižu se odlasci velikana, te se tako sada, evo, opraštamo i od Zorana Simjanovića, velikog imena ovdašnje filmske, primenjene muzike, pedagoga, a nekada i člana bendova Elipse i Siluete. Na polju filmske muzike (naravno, neizostavno uključujući i muziku koju je osmislio i „sročio“ i za legendarnu seriju Grlom u jagode) Simjanović se hrabro, mudro i dosledno kretao po plodnoj transverzali – iz popularne muzike put muzike po meri sedme umetnosti, da bi se onda tako ustrojena filmska/primenjena muzika lako i prirodno vraćala put popularne muzike i kulture, nepogrešivo postajući deo kolektivnog pamćenja i ovdašnje kulturne baštine u stalnoj fazi nastajanja i preoblikovanja. S tim u vezi, evo podsećanja na deset Simjanovićevih filmskih muzika (ili njihovih udarnih segmenata), naravno, ponovo uz ogradu da je i ovde reč o ličnom izboru, srećom, na velikom i sasvim respektabilnom uzorku. Naravno, prateći mustru „jedna tema – jedan film“, kako, uostalom, glasi i naziv jednog od Simjanovićevih retrospektivnih albuma filmske muzike.

• Miris poljskog cveća

Muzika koja je pratila ovaj filmski klasik reditelja Srđana Karanovića u sebi skladno sjedinjuje odjeke blago futurističkog prog-roka i nacionalnog melosa, čime je „rečito“ potcrtana priča o odluci beogradskog glumačkog superstara da okrene leđa civilzaciji i otpočne novi život sa osobenjacima pokraj rečne obale, a taj je valdenovski beg od istrošenog na idejnom planu svakako nosio i beleg dilema i iz budućih dana i godina.

• Grlom u jagode

Minimalističko, u jednoj ubojitoj muzičkoj frazi utemeljeno rešenje, vešto izvarirano i gradirano, upečatljivo je i za dugi nezaborav potcrtalo nostalgičarski štimung priče o odrastanju i lutanjima vazda nesnađeno-nezadovoljnog Baneta Bumbara.

• Opasni trag

Posebno zanimljiv je Simjanovićev muzički skor kao doprinos ovom efektnom, starostavnom Stamenkovićevom krimiću o lovu jugoslovenskih operativaca i berzbednjaka na grupu albanskih terorista; Simjanović kao muzičku kulisu tu postavlja spoj ambijentalnog zvuka, blago plesnog ritma i umešno udenutih ukrasa orijentalizma.

• Petrijin venac

U sveprožimajućem skladu sa Mihailovićevom i Karanovićem pričom o sudbinskoj patnji zlosrećne a borbene Petrije (u vrsnom tumačenju Mirjane Karanović, u tek prvoj joj filmskoj roli, pa još glavnoj) ova nežna i pipava melodija stoji u snažnoj asocijativnoj vezi sa čuvenim Svilenim koncem, i svakako je jedan od nezaboravnih bisera koji jetko dokazuju Simjanovićevo puno razumevanje filma kao medija i filmskog jezika kao nužnog oruđa.

• Specijalno vaspitanje

Markovićeva naglašeno naturalistička drama o odrastanju ovde je muzički ekvivalent dobila u jednostavnoj i lahorastoj melodiji u kojoj se upravo kreće od tog neiskazanog obećanja o bezbrižnosti mladih dana, a što, naravno, nije aksiomsko pravilo bez izuzetaka.

• Variola vera

Diskretni sintisajzerski rad (sa jasnom dozom tinjajuće zlokobnosti) za ovaj Markovićev hit-film sugestivan je dokaz da je Simjanović jasno razumeo složenu metaforičku suštinu Markovićevog prikaza epidemije u središtu ovog našeg pokojnog socijalističkog raja.

• Neka druga žena

U slučaju ovog whodunit krimića u režiji Miomira Mikija Stamenkovića Simjanović se opredelio za nadahnutu varijaciju na tada aktuelan zvuk znan iz u SFRJ izrazito popularnih italijanskih giallo krimića, čime je dodatno naglašena žanrovska i idejna veza tog srpskog i jugoslovenskog filmskog hita sa pomenutim krakom italijanskog repertoarskog filma.

• Balkan ekspres

Na stranu uspele muzičke numere koje se čuju i izvode u samom filmu, osnovna muzička fraza u ovom Baletićevom filmu je razdragana i razigrana melodija koja u sebi nosi nagoveštaje blago ironičnog i ciničnog tona koji je osnažio i priču i idejni okvir tog filma u režiji Branka Baletića.

• Tito i ja

Osnovna fraza znalački je varirana tokom te filmske posprdne prozivke na temu idolopoklonstva, a, kanda, najdublje se u kolektivno sećanje urezala njena kalipso verzija sa najavne špice filma – ona koja ukazuje na nekadašnju a davnih dana zaturenu beslovesnu veru u olako izrečena obećanja sa vrha.

• Nacionalna klasa

Svakako prva asocijacija na ono što je u muzičkom smislu za ovaj voljeni film Gorana Markovića osmislio Zoran Simjanović je ovaj izvanredan, viralan i nepobitno efektan spoj belačkog fanka i disko plesne mahnitosti uz vokalni doprinos Dade Topića i, nažalost, ne preterano suptilan stihoklepački rad i rime poroznog tipa, poput „Refleks mu je kao munja, za njim jato riba cunja“.

Naslovna fotografija: Filip Krainčanić/Nova.rs