Evo kako bi kupatila sa poznatih slika izgledala u stvarnom životu
Umetnici traže inspiraciju u raznim stvarima, pa tako i u svojoj neposrednoj okolini. Prizori unutrašnjosti domova zato uopšte nisu neobični na delima raznih slikara, a to uključuje i kupatila. Bilo da naslikani prizori deluju realno ili preterano naglašeno, uvek je zanimljivo zamišljati koji prostor ih je inspirisao. Zato vam u nastavku donosimo rendere 6 poznatih slika, koji prikazuju kako bi prizori prikazani na njima izgledali u stvarnom svetu.
Perkins Harnli – Kupatilo (1935)
Ono što je zanimljivo u vezi sa ovim umetnikom je da je, iako je živeo u 20. veku, ostao poznat po svojim prikazima viktorijanskih enterijera. Takva je i ova slika kupatila, vrlo detaljna i realistična, koja donekle prikazuje i njegovu usamljenost. Može se reći da predstavlja kontrast današnjem minimalizmu i prikazuje prostoriju napravljenu da ljudi u njoj provode dosta vremena.
Fernando Botero – Kupatilo (1995)
Poznati kolumbijski umetnik slika u stilu „post-apstraktnog realizma“ koji mnogi i povezuju direktno sa njegovim imenom. Slike prizivaju realne prizore kroz prizmu sećanja i detalja koji su naglašeni do te mere da se ne mogu doživeti kao drugačiji nego stvarni.
Roj Lihtenštajn – Kupatilo (1961)
Ovaj umetnik odabrao je stil koji je umnogome bio nalik novinskim oglasima i stripovima iz njegovog doba. Pronašao je svoj „glas“ u crno-belom stilu koji favorizuje ponavljanje određenih elemenata i isticanje drugih. To bi u praksi bilo monohromatski i bez ikakvih suvišnih detalja.
Karl Larson – Scena iz kupatila – Lizbet (1909)
Šveski slikar ovde je prikazao svoju ćerku, četvrto dete od čak osmoro. I njegova supruga bila je umetnica, a zajedno su učestvovali u osmišljavanju enterijera svog doma. Ovde su namerno istaknute izložene cevi i sauna u skandinavskom stilu, koja se može primetiti ispod nogu.
Edvard Munk – Marat u kadi i Šarlot Kordej (1930)
Norveški „otac ekspresionizma“ prepoznao je potencijal kupatila za prikazivanje egzistencijalne krize i odlučio se da naslika scenu ubistva. Ovo je zapravo drugi pokušaj, manje krvav, koji ipak donosi zanimljive pozadinske elemente, poput mermera i terakote, koji ublažavaju sveukupni mučni efekat.
Pjer Bonar – Gola u kadi (1925)
Foto: tate.org.uk Foto: QS Supplies
Francuski umetnik slikao je u pravcu post-impresionizma, inspirisan raznim japanskim slikama i radovima Pola Gogena. Bio je prilično verziran u slikanju kupatila, jer je njegova partnerka morala često da se kupa iz medicinskih razloga, što mu je omogućavalo da je naslika više od 300 puta. Od njega možemo pronaći inspiraciju kada su u pitanju boje i detalji koji daju toplinu prostorima.
Izvor: QS Supplies