Vidimo se kod naplatne rampe: Najefektniji filmovi o ženskoj osveti (tragom „Žene koja obećava“)

Kao prvi u, pretpostavimo, dugom nizu filmova koji će pre ili kasnije krenuti istim tragom, film Žena koja obećava (Promising Young Woman) je iz programa ovogodišnjeg, 49. po redu FEST-a stigao na repertoare bioskopa u našoj zemlji. Ako je potrebno to naglasiti, reč je o zrelom, dovoljno osobenom i sveukupno gledano, vrlo dobrom filmu koji kroz priču o brižljivo kovanoj i pripremanoj osveti ponižene i zlostavljane žene prevazilazi dosta toga značajnog – sa jedne strane reč je o filmu upadljive arthaus provinijencije koji znalački i elegantno zakoračuje i na tle predviđeno za film jasnih repertoarsko-komercijalnih ambicija (otud i njegovo zapaženo mesto u ovogodišnjoj oskarovskoj trci).

Ta zbirna kinestetska vrednost u svim relevantnim aspektima doprinosi tome da se o ovom ostvarenju sasvim rezonski i posve opravdano prvenstveno može pričati kao kvalitetnom filmu, a ne samo o delu koje se zgodno nadovezuje na već dobrano utihlu priču o metoo pokretu, odnosno, toj temeljno narušenoj ravnoteži po pitanju odnosa polova i onoga što im je ponaosob dopušteno (i bivalo) tolerisano nedopustivo dugo.

Žena koja obećava je kvalitetan film u tom izvornom/čistom smislu tog pojma, pa krenuli od krajnje artikulisanih rediteljskih postupaka, preko (ponovo) vrhunske glume Keri Maligan u toj naslovnoj roli, pa sve do perifernijih dimenzija (poput senzacionalno „sročenog“ pratećeg saundtreka, tj. odabira muzike). Ako je već tako, a ljudski je da nam dobar zalogaj probudi apetit za više i detaljnjije, prisetimo se ovde makar sedam vrlih filmova koji na ovaj ili onaj način problematizuju i u motivsko-tematski fokus stavljaju žensku osvetu, naravno, ovog ili onog podtipa.

• Sympathy for Lady Vengeance (2005)

Znameniti južnokorejski sineasta Čan-vuk Park, autor, između ostalog, i remek-dela Oldboy, ali i „samo“ odličnih filmova Žeđ, Sluškinja…, u ovom svom takođe krunskom filmu, kroz povest o detaljističkoj osveti žene koja je nevina poslata u zatvor i kojoj je oduzeta ćerka, uspeo je da stvori krajnje emotivnu i u svakom pogledu složenu, pa još i visokoestetizovanu, priču o žudnji za osvetom i pravdom kao nepogrešivim pogonskim gorivom mnogih osujećenih i zakinutih. I neizmerno mu hvala na tome.

• Kill Bill – vol. 1 (2003)

Kako to i obično biva, filmovi Kventina Tarantina su uvek vešti amalgami mnogo toga tuđeg i pređašnjeg uključujući i skrajnute i marginalizovane bisere svetske kinematografije; tako je bilo i u slučaju ovog diptiha gde žeđ za osvetom Nevesti (u vrsnom tumačenju Ume Turman) određuje svaki tren svakog dana i tako sve do, gle čuda, ekstremno krvave završnice.

• Thriller – A Cruel Picture (1973)

Jedno od nadahnuća Tarantinu svakako je bio ovaj biser odrešitijeg, radikalnijeg pristupa filmskom izrazu i onim konvencijama koje ga omeđuju i definišu, a u pitanju je švedski film zaumno eksploatacijske suštine. U njemu pratitimo devojku, kindnapovanu, prinuđenu na prostituciju, a u ranom detinjstvu i zlostavljanu (kada je izgubila moć govora) koja kreće u osvetnički pir. Kad ste već u tom „žanrovskom sokačetu“ obratite pažnju i na ostvarenje I Spit on Your Grave, ali vodite računa da izaberete izvorni iz sedamdesetih godina prošlog veka, a ne skoriji, sasvim promašeno-izlišni prepravak (koji je izrodio i podosta beslovesnih nastavaka).

• La mariée était en noir (1968)

Prateći ovu nit, neizostavno vredi i treba pogledati i ovaj izvanredni Trifoov film, sasvim zasluženi klasik; u njemu Žili Koler (igra je uvek sjajna Žan Moro) ipak odustaje od samoubistva, ali onda krene da se sveti svima odgovornim za ubistvo supruga, koje se desilo baš na dan njihovog venčanja. Reč je o savršenoj ravnoteži najboljeg iz domena novog francuskog filma i onog najvrednijeg iz onovremenske američke žanrovske literarture (u pitanju je ekranizacija proze Kornela Volriča).

• Fatal Attraction (1987)

Negde u slučaju ovog zapaženog i veoma gledanog filma krenuo je niz sada već višedecenijske nepravde prema dragocenoj Glen Klouz koja je blistala i u ovom napetom psiho-trileru, a u kome je glumila osvetoljubivu odbačenu ljubavnicu (pored nje igrali su i u senku su pali Majkl Daglas i En Arčer). Jeste, stoji da se ovde radi o stereotipnoj, pa i danas etički diskutabilnoj postavci prezrene ljubavnice obnevidele od povređene sujete, ali ovaj film u režiji Džonatana Lina se vidno uzdigao iznad te postavke, koja u toj eri nije bila ni najmanje diskutabilna. I, naravno, na pomen ovog filma mnogi će se u trenu setiti belog zeca.

• Carrie (1976)

Nema spora da i ovaj film Brajana de Palme zaslužuje epitet remek-dela; naprosto, njegova vrhunska rediteljska i autorska forma za koji stepenik više je izdigla vrlo dobar prvi roman iz pera i dalje neumornog i proliferičnog Stivena Kinga. Osvetnica u ovom zbilja jezivom ostvarenju je Keri, odbačena, tlačena i ismejavana tinejdžerka na svim „frontovima“, koja će onda, htela-ne htela morati da krene put osvete na jedini način koji zna – uz pomoć svojih natprirodnih moći. 5/5, a i 10/10.

• 9 to 5

Drastično vedrije intonirana je ova silnim implikacijama bremenita komedija iz domena priča sa radnog mesta, u kojoj će tri dame (Doli Parton, Lili Tomlin i Džejn Fonda) krenuti da se postepeno i promućurno svete svom mizoginom predatoru od šefa (Dabni Kolman, uvek na visini zadatka), a negde usput će spoznati i čari i darove autoemancipacije, za koju nikada ne može biti prekasno.

I još: Thelma & Louise, The First Wives Club, Jennifer’s Body, The Beguiled (izvorna verzija), Vengeance, Hard Candy…

Naslovna fotografija: Focus Features