Muzička recenzija: Razni izvođači „Zagreb Calling: Generacija bez refrena“ (Menart 2021.)
Više nego zanimljiv pothvat zagrebačkih kolega, koji šalju nedvosmislenu poruku u svet da rokenrol nije umro. Slično kako je Hali Gali kompilacija i generacija osvedočila postojanje jake rok scene klinaca iz Beograda, Zagreb Calling kao da dopunjuje narativ koji smo imali pre 40 godina „Pozdrav iz Zagreba, Pozdrav iz Beograda”.
Nažalost, zbog lokdauna, matori novovalni prdci nisu uspeli dovoljno da se smuče omladini pričama o prvoj proleterskoj i Siniši Škarici, ali je medijski prostor dovoljno kontaminiran. U svakom slučaju, možda ova muzika ne mora da se zove rokenrol, kao što se ni momčad sa Paket aranžmana nije busala u grudi da spasava muziku koja je stasala sa Čakom Berijem i Badijem Holijem.
Versatilnost i diverzitet zvukova sa ovih deset pesama (koje se nalaze na svim striming servisima a ima ih i na vinilu) duguje celokupnoj istoriji ove muzike koja je promenila svet, ali postoji dosta i globalnog, i lokalnog i glokalnog. Krem hrvatskog novog novog novog vala na ovom albumu otvara bend Eine, koji elegantno sirovo podsećaju na ranu Peti Smit i njenu nepatvorenu (i lirsku) energiju. Slede Nemanja, čija šizofrena pesma kao da predstavlja nedozvoljeni brak ranih B52’s i Haustora sa Lajnerom, dok za Dimitrija Dimitrijevića već znamo šta može da ponudi, samo osionu energiju.
Posle fank panka benda Truth, idemo na Ivana Grobenskog, osvedočenog Brajana Ina među popevkama, dok Gentlemen zvuče kao pozna Niko a ovde verovatno najpoznatiji bend Porto Morto spaja Šarla Akrobatu sa Rundekom. Ovdašnji poznavaoci će u pesmi benda Žen naći sličan zvuk kao Šajzerbiterlemon i Repetitor, dok Klinika takođe duguje zaostavštini kasnog Rundeka.
Odličan povod da fin svet sa ove kompilacije tokom leta svrati u Cetinjsku. Inače, ideja da se sve pesme snime za četiri dana uživo i ceo koncept duguje Vedran Peternel, muzičar i producent. Neko bi rekao novi novi novi Enco Lesić… ili makar Piko Stančić.