Zanimljivi ekološki dokumentarci
Sveži dokumentarci koji se bave ekologijom i ugroženom prirodom naše planete korespondiraju sa današnjim vremenom, otvaraju oči, te predočavaju poražavajuće činjenice i posledice ljudske bahatosti. Ako još ne znate gde živimo i šta se oko nas događa (i kakvo mesto za život ostavljamo budućim generacijama) – obavezno ih pogledajte.
Seaspiracy
Igra reči sea (more) i conspiracy (zavera) naziv je dokumentarca koji je u martu ove godine prikazan na Netfliksu. U filmu o uticaju ribolova na životnu sredinu reditelj Ali Tabrizi istražuje uticaj čoveka na morski život i predstavlja šokantna otkrića.
Povezani članci
Jedna od tvrdnji ovog filma je da je komercijalni ribolov glavni pokretač uništavanja morskog ekosistema, a iznete su i kritike na račun nekoliko organizacija za zaštitu mora. Prikazano je kako se poguban uticaj ribarstva na životnu sredinu zataškava, kao i koje su posledice korupcije u ribarstvu.
Film ispituje globalnu ribolovnu industriju i pojam održivog ribolova, i donosi nova znanja o tome kako ljudski postupci uzrokuju ogromno uništavanje životne sredine
Autori su rasvetlili i još mnogo toga – pored ostalog i lov na delfine, lov na kitove na Farskim ostrvima, postojanje modernog ropstva u industriji ribolova na Tajlandu… I založili se za morske rezervate i smanjenje potrošnje ribe.
I am Greta
U dokumentarcu I am Greta (koji se od 13. novembra 2020. može pogledati na Jutjub kanalu Hulu), Greta Tunberg, aktivistkinja za klimatske promene, govori o sebi i svojoj potrebi da se angažuje po pitanju klimatskih promena u svetu. Greta u ovom dokumentarcu kaže da nema dovoljno vremena za spašavanje planete, da su ljudi godinama odbijali da je slušaju, te da njoj nije važna popularnost, već klimatska pravda. Film je režirao Natan Grosman predstavivši Gretinu priču hronološki – od protesta ispred švedskog parlamenta do održavanja revolucionarnog govora u Ujedinjenim nacijama 2019. godine.
Ideja reditelja bila je da podseti na važan doprinos Grete Turnberg pokretu klimatskih promena. A kritičari na sajtu Rotten Tomatoes naveli su da film možda ne donosi ništa novo, ali da je reč o inspirativnom ostvarenju koje predstavlja uzbudljivu priču jednog mladog aktiviste.
David Attenborough: A Life on Our Planet
Dokumentarac Dejvida Atenboroa A life on Our Planet premijerno je predstavljen na Netfliksu 4. oktobra 2020, a objavljena je i istoimena knjiga. Atenboro je poznati istoričar prirode, autor i narator mnogih dokumentarnih serijala, te urednik u BBC-ju. Za svoj novi film on kaže da je i izjava svedoka, i pogled u budućnost. Film, naime, donosi ključne momente iz Atenborove karijere, uvid u to kakva je situacija na našoj planeti bila ranije, kakva je danas i šta nas čeka u budućnosti.
Atenboro u filmu postavlja zanimljivu hipotezu – šta bi se moglo dogoditi sa planetom tokom života koji bi započeo 2020. godine, i trajao onoliko koliko je (do sada) trajao njegov život, a da ljudska aktivnost ostane nepromenjena.
Zaključio je da bi se u tom slučaju Amazonska prašuma pretvorila u savanu, Arktik bi tokom leta mogao izgubiti sav led, koralni grebeni bi mogli da nestanu sa lica zemlje, a izvesne su i prehrambene krize koje bi izvala neracionalna, prekomerna upotreba zemljišta. A svi ovi događaji dodatno bi pogoršali klimatske promene.
Uz ove mračne prognoze, Atenboro u svom filmu opisuje i akcije koje su neophodne kako bi se zaustavio dalji ekološki sunovrat. Našoj planeti je potrebno vratiti stabilnost, a za to je neophodno da joj vratimo (urušeni) biodiverzitet. Obnovljivi izvori energije poput sunca, vetra, vode i geotermalne energije mogu održivo pokretati svu ljudsku upotrebu energije, a zaštita trećine svetskih priobalnih područja od ribolova mogla bi omogućiti populacijama riba da napreduju. A eliminisanje ili smanjenje upotrebe mesa u korist biljne hrane moglo bi da omogući efikasnije korišćenje zemlje.
Primera je još, a slavni autor u opsežnom, opominjućem, edukativnom i otrežnjujućem dokumentarcu pominje i dobre primere. Među njima su i državna intervencija u Kostariki (koja je dovela do zaštite šuma) i napori holandske vlade koji su rezultirali efikasnijom upotrebom zemljišta.
Chasing Coral
Film reditelja Džefa Orkovskog o potrazi za koralima je dokumentarac o timu naučnika, fotografa i ronilaca koji istražuje nestanak koralnih grebena. Film je 2017. na Sandens filmskom festivalu dobio nagradu publike u kategoriji Najbolji američki dokumentarac.
Film objašnjava na koji način i zbog čega nestaju koralni grebeni, te kako to ima devastirajući uticaj na okeane. Ovaj nestanak je, naravno, posledica klimatskih promena – zarobljeni gasovi pod vodom uzrokuju porast temperature, što dovodi do izumiranja podvodnog sveta. Raznobojni, živopisni korali su u potpunosti izbeljeni, a dno mora postalo je njihovo groblje.
Potresan film odlikuju sjajna fotografija i neverovatni prizori uništenog morskog sveta. Na sajtu Rotten Tomatoes navedeno je da je Chasing Coral i priča o strasnim pionirima koji vole grebene i jasan poziv na promene.
Film je dostupan na Netfliksu.
Rotten
Serijal Rotten (Truli) koji je imao dve sezone (2018. i 2019) na kanalu Netfliks otkriva uticaj onoga što jedemo na životnu sredinu, i na naše zdravlje.
U nizu uzbudljivih epizoda otkriva se da lokalna poljoprivreda ne garantuje kvalitetnu hranu – marže profita odlučuju kakva hrana stiže do kupaca. Proizvođači su skloni prevarama, a čitava globalna prehrambena industrija podložna je korupciji.
Posebno je zapažena epizoda Avocado war (Rat avokada) u kom se razotkriva kako je potražnja za avokadom (sve veća u protekla dve decenije) navela proizvođače da avokado nabavljaju u Mičoakanu, u Meksiku, gde je proizvodnja avokada direktno povezana sa nasiljem lokalnih kartela.
A Plastic Ocean
Dokumentarac A Plastic Ocean sniman je četiri godine na preko 20 lokacija. Film je premijerno predstavljen 2016, a danas se može pogledati na platformi Netfliks.
Istraživači Kreg Leson i Tanja Sriter su, zajedno sa internacionalnim timom naučnika, otkrili globalne uzroke i posledice zagađenja okeana plastikom. Prvi kadrovi su snimljeni u Indijskom okeanu, a zatim se snimanje nastavilo na drugim destinacijama. Sve je rezultiralo filmom koji otkriva neverovatne prizore okeana zatrpanih plastičnim otpadom koji se taloži još od kraja pedesetih godina prošlog veka.
Podatak koji se u filmu može saznati je da u okeanima sveta pluta pet biliona komada plastike. Od objavljivanja ovog filma neke inicijative su pokrenute, ali je situacija i dalje poražavajuća. Film A Plastic Ocean predstavlja sumornu sliku, ali i donosi ideje za rešenje velikog svetskog problema.
Cowspiracy
Dokumentarac koji se u naslovu igra rečima – nova jezička kovanica formirana je od reči cow (krava) i conspiracy (zavera), snimljen 2014, bavi se uticajem industrije proizvodnje mesa na zagađenje životne sredine. Režirao ga je Kit Andersen, a podnaslov filma je Tajna održivosti.
Film je stavio na tapet mnoge značajne organizacije koje se bave zaštitom životne sredine, postavio pitanja, i hrabro zakoračio ka odgovorima. Istražio je politike nekoliko organizacija za zaštitu životne sredine po ovom pitanju, i doneo zaključak da je industrija proizvodnje mesa najveći zagađivač životne sredine. Odnosno da utiče na globalno zagrevanje, prekomernu upotrebu voda, krčenje šuma…
Neke od tvrdnji koje iznosi ovaj film su osporene. Stručnjaci su 2018. naveli da život „bez životinjskih proizvoda“ donosi smanjenje globalnih emisija gasova staklene bašte za 28% (u filmu se iznosi tvrdnja da bi to smanjenje iznosilo 51%).
Fotografije za naslovni kolaž: Netflix, Hulu
Povezani članci
